DruštvoSlobodno vremeVestiZaječar info

VREME KADA SE MIRNIJE ŽIVELO, SLUŠALA DOBRA MUZIKA I DOSTA PUTOVALO: Od „Laste“ do „TIMAS“-a

Ako ste se kojim slučajem rodili šezdesetih, sedamdesetih, pa i osamdesetih godina prošlog veka u jednoj prelepoj zemlji koja se nekada nazivala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, ili ste imali još veću sreću da se rodite i najlepše godine svog života provedete u centralnom gradu njenog istočnog dela koji se i danas naziva Zaječar, mogli ste se mnogo čemu radovati. Jugoslavija je tih godina, pre pojave mobilnih telefona, interneta i kablovske televizije, bila nešto bolja i kvalitetnija od većine drugih susednih zemalja. I ljudi u njoj su u to vreme bili drugačiji. I njihove želje, prohtevi i razmišljanja. Period u Zaječaru od 1965. do 1990. godine bio je pun napretka u svakom pogledu. Bio je to period kada se u ovom gradu najviše stanova izgradilo, kada se investiralo u industriju, u nove fabrike, kada se mirnije živelo, slušala dobra muzika i dosta putovalo. Uređene saobraćajnice, dobri putevi i solidan autobuski prevoz omogućavali su u to vreme bolje i sigurnije veze sa skoro svim većim gradovima u državi. Iz godine u godinu broj autobusa u Zaječaru bivao je sve veći, sve veći je bio i broj autobuskih linija, a samim tim i broj putnika koji su na tim istim linijama i autobusima putovali. Tih godina i zaječarsko Autosaobraćajno preduzeće pratilo je savremene saobraćajne tokove, bilo je sastavni deo najvećeg srpskog autosaobraćajnog preduzeća „Lasta“, imalo je svoj saobraćajni centar (svoju autobazu) i veliki broj putnika. Autobusi i vozači iz ovog preduzeća vozili su putnike do skoro svih većih gradovima bivše Jugoslavije, pa i do mnogih evropskih zemalja.

Šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka Zaječar je kao glavno saobraćajno mesto i imao veoma važnu ulogu. Njegove saobraćajne veze bile su rezultat opšteg razvoja privrede i želje tadašnjih njegovih stanovnika da se povežu sa drugim industrijskim i tržišnim centrima i što brže stignu do svojih željenih destinacija.

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina već je bio razvijen gradski i prigradski saobraćaj do svih naselja opštine, dok je međugradski autobuski saobraćaj doživljavao svoj puni razvoj. Tih istih godina razdvojen je teretni i putnički saobraćaj između Bora i Zaječara, na taj način što je teretni saobraćaj prebačen u Bor, dok je u Zaječaru ostao samo putnički saobraćaj. Po kazivanju tadašnjih njegovih radnika, zaječarsko autosaobraćajno preduzeće je u to vreme imalo oko 80 autobusa.

Početkom 1970. godine u zaječarskoj privredi bilo je zaposleno oko 12.500 radnika (svaki šesti stanovnik grada) od čega je samo u industriji radilo oko 6.500 radnika. U to vreme Fabrika kožne galanterije zapoljavala je oko 500 radnika, Tekstilna industrija „Timočanka” oko 1.000 radnika, Fabrika nameštaja „Jedinstvo” oko 200 radnika, a Industrijska klanica i hladnjača „Timok” oko 600 radnika. U oblasti trgovine bile su igrađene Robna kuća „Beograd”, Modna kuća „Centrotekstil”, Modna kuća „22. decembar”, Robna kuća „Zvezda” i niz drugih manjih prodavnica. U oblasti zanatstva radile su organizacije „DES”, „RAD” i „Motoremont”, a u oblasti ugostiteljstva Restoran društvene ishrane (Mlečni restoran) i stari predratni objekat na istočnoj Kraljevici (Paviljon), kao i veliki broj društvenih kafana i privatnih ugostiteljskih radnji. U oblasti saobraćaja bile su uređene mnoge ulice u gradu, saobraćajnice prema Negotinu i Knjaževcu i napravljen novi put na relaciji Zaječar-Paraćin, čime je područje Zaječara dobilo najbolju vezu sa ostalim delovima zemlje.

Po zvaničnom popisu stanovnika Zaječar je 1971. godine imao 9.116 domaćinstava i 27.599 stanovnika. Više od četvrtine njegovih stanovnika radilo je u to vreme u industriji.

Samo godinu dana kasnije (1972.) Zaječar je imao 1.395 motocikala, 433 teretna automobila, 43 specijalna vozila, 288 vučnih vozila i 5.571 priključno vozilo.

U vreme kada je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija dobila svoj najvažniji pravni akt (Ustav) 1974. godine, koji je garantovao samostalost njenim tadašnjim republikama (danas samostalnim državama) i njenim pokrajinama, Zaječar je bio bogato industrijsko, političko i kulturno sedište čitave istočne Srbije i imao 32.500 svojih gradskih stanovnika.

Saobraćajnice i automobili u Zaječaru sedamdesetih godina 20. veka

Godine 1976. došlo je i do najveće transformacije dotadašnjeg Autosaobraćajnog preduzeća iz Zaječara. Ono u to vreme, sa još 12 sličnih takvih preduzeća u Srbiji, postaje sastavni deo Autosaobraćajno turističko-ugostiteljske radne organizacije „Lasta“ iz Beograda, pod nazivom Osnovna organizacaija udruženog rada za putnički saobraćaj „Zaječar“ u Zaječaru. Osim organizacije u Zaječaru u sastav „Laste“ iz Beograd našle su se u to vreme još i: OOUR „Medjugradski i međunarodni saobraćaj“ Beograd, OOUR Prigradski saobraćaj „Avala“ Beograd, OOUR Tehničko održavanje „Jedinstvo“ Beograd, OOUR turizam i ugostiteljstvo „Sloga“ Beograd, OOUR za saobraćaj „Kolubara“ Lazarevac, OOUR za saobraćaj „Šumadija“ Mladenovac, OOUR za saobraćaj „12. septembar“ Negotin, OOUR za saobraćaj „Bor“ Bor, OOUR za saobraćaj „Zvezda“ Stara Pazova, OOUR za saobraćaj „Napredak“ Inđija, OOUR za saobraćaj „Smederevo“ Smederevo, OOUR za saobraćaj „Itrans“ Smederevska Palanka, OOUR za saobraćaj „Posavina“ Obrenovac i Radna zajednica zajedničkih poslova.

Kada je zaječarsko autotransportno preduzeće odlučilo da pređe u „Lastu“ u njemu su radila ukupno 242 radnika, imalo je 52 autobusa i 56 registrovanih linija. Za samo nekoliko godina ono je postalo jedan od najboljih kolektiva u radnoj organizaciji „Lasta“. Godine 1980. imalo je vozni park od 70 autobusa koji su svakodnevno obavljali prevoz putnika u gradskom, međugradskom, prigradskom i vanlinijskom saobraćaju. Ti isti autobusi godišnje su prelazili oko 6.000.000 kilometara i prevozili oko 4,5 miliona putnika na 48 linija. Sve to obavljalo je u to vreme 266 zaposlenih radnika. Ukupan godišnji prihod ovog OOUR-a 1980. godine iznosio je oko 95 miliona dinara, dok je ukupni ostvareni dohodak iznosio 45 miliona dinara. Planski predviđena nabavka novih vozila ostvarivala se svake godine.

Tih istih godina „Lasta” iz Beograda bila je jedan od najvećih autprevoznika u tadašnjoj Jugoslaviji, koja je imala i redovne međunarodne linije. Prvi gradovi do kojih su vršili autobuski prevoz bili su Trst i Istanbul, dok su kasnije otvorene linije koje su povezivale Beograd i Srbiju sa Bečom, Minhenom i Parizom. Na taj način su, kao sastavni deo ove firme, i zaječarski autobusi i vozači stizali i do ovih mesta.

Autobus Laste iz Zajecara sa putnicima u Milanu (Italija) 1989. godine.

U periodu od 1976. do 1981. godine, osim Organizacije za putnički saobraćaj, Zaječar se mogao se pohvaliti i drugim veoma uspešnim kolektivima. U njemu su u to vreme radile: Fabrika kristala, Fabrika porculana, Fabrika kablova, Fabrika mašina „Arsenije Spasić”, Kožarsko tekstilni kombinat (KTK), Fabrika piva „7. septembar”, Industrijska hladnjača i klanica „Timok”, Industrija mlečnih proizvoda (IMPAZ), „Zaječar-promet”, „Žitopromet”, Agroindustijski kombinat, ŠIP „Južni Kučaj” sa fabrikom nameštaja „Jedinstvo”, „Timogradnja”, „Elektrotimok” sa Fabrikom mernih transformatora i Fabrikom termotehničkih uređaja u Zvezdanu.

U to isto vreme autobusi „Laste” iz Zaječara održavali su linije i noćivali u mnogim seoskim naseljima (Šipikovo, Veliki Jasenovac, Salaš, Metriš, Dubočane, Brusnik, Braćevac, Koprivnica, Gornja Bela Reka, Lasovo, Vrbica i u zaseoku Stubal kod Marinovca) da bi iz njih dovozili meštane i radnike svakog jutra u Zaječar na posao. Zaječarski autobusi i vozači noćivali su i u Beogradu, ali i u Knjaževcu i staroplaninskom naselju Ćuštica kod Kalne. Zanimljiv je i podatak da je u to vreme bila registrovana linija koja je iz te iste Ćuštice, preko Kalne, Knjaževca i Zaječara vodila pravo za Beograd, tako da su stanovnici iz tih mesta imali svoju direktnu autobusku liniji i mogli bez presedanja da putuju sve do svoje državne prestonice.

Po popisu 1981. godine Zaječar je imao 11.955 domaćinstava i 36.958 stanovnika. Za razliku od prethodnog popisa iz 1971. godine u Zaječaru je bio zabeležen porast od ukupno 9.281 stanovnika. Već tada on je bio veliki opštinski centar koji je u svome sastavu imao 42 naseljena mesta i bio izuzetno bogat grad sa jakom privredom, turizmom, sportom i kulturom. Te iste godine zaječarska privreda imala je preko 19.000 radnika, dok je u isto vreme u Organizaciji za putnički saobraćaj „Lasta” Zaječar radilo oko 300 radnika.

Autobusi Laste u zajecarskoj autobazi osamdesetih godina XX veka

U periodu od 1982. do 1984. godine u Zaječaru je bio izgrađen i veliki saobraćajni centar, kao najveća i najmodernija autobaza u istočnoj Srbiji. Nalazila se neposredno nakon mosta za Veliki Izvor, pored samog puta ka vili Đorđa Genčića. U svome sastavu imala je radionicu za opravku autobusa, benzinsku pumpu, protektirnicu, perionicu, potpuno opremljni deo za tehnički pregled vozila i upravnu zgradu u kojoj su se, osim kancelarije za direktora, nalazile i zajedničke službe, menza za radnike, kotlarnica i zdravstvena ambulanta.

Skoro u isto vreme otvorena je u centru grada i turistčka agencija koja se nalazila na uglu ulice Ljube Nešiča i 7. jula (danas ulice Kostadina Kostadinovića Čauša).

Kada je ovu organizaciju napustio dotadašnji višegodišnji direktor Todor Velinov, ona je 1989. godine imala ukupno 427 radnika i 125 autobusa. Samo godinu dana kasnije (1990.) dobila je i svoj novi naziv i postala Timočko autosaobraćajno preduzeće Zaječar (skraćeno TIMAS) i pod tim istim nazivom poslovala nepune dve decenije.

Autobusi Laste devedesetih godina XX veka

Privatizacija Timočkog autosaobraćajnog preduzeća iz Zaječara (TIMAS-a) započeta je 2008. godine. Preduzeće je kupila firma „Mašinopromet“ iz Beograda, koja je marta 2011. godine prodala svoju autobusku stanicu u Zaječaru firmi „Filas“ iz Šapca. Nešto kasnije autobuska stanica je preprodata preduzeću „Eurolin“ iz Paraćina, a avgusta 2018. godine firmi „Nikolić prevoz“ iz Samarinovca (Negotina).

TIMAS je zvanično radio do 2013. godine i potom se ugasio.

I kao što su sa vremenom nestali oni lepi zaječarski dani, proživljeni sedamdesetih i osamdesetih godina, kojih se rado sećamo, tako polagano iz sećanja odlaze i oni stari autobusi Timočkog autosaobraćajnog preduzeća. Mnogi stariji sugrađani ih se sa setom rado sećaju, dok mlađi često o njima slušaju kao o nekom savršenom trenutku u istoriji. O vremenu kada je Zaječar bio neko i nešto i kada je predstavljao veoma značajno mesto na kulturološkoj mapi ondašnje Jugoslavije.

dr Miodrag Velojić

U sledećem nastavku:

Prva autobuska linija na relaciji Zaječar – Beograd

Ako ste neku priču propustili…

Prva priča http://radiomagnum.rs/kako se nekada putovalo da li volite putovanja/  
Druga priča http://radiomagnum.rs/kako smo nekada putovali/
Treća priča http://radiomagnum.rs/migracije starih naroda i sta mi od toga imamo/?
Četvrta priča https://radiomagnum.rs/kako su izgledali rimski putevi/
Peta priča https://radiomagnum.rs/kako se nekada putovalo najkraci turski put od vidina do beograda/
Šesta priča https://radiomagnum.rs/kako se nekada putovalo prvi mostovi na belom i crnom timoku
Sedma priča https://radiomagnum.rs/kako se putovalo prvih godina po oslobodjenju od turaka/
Osma priča https://radiomagnum.rs/kako je izgledala kurirska sluzba i gde su se nalazile menzulane i mehane u okolini zajecara prvih godina po oslobodjenju od turaka/
Deveta priča https://radiomagnum.rs/strani inzenjeri nasi putevi i ko je prvi udesio glavne ulice u zajecaru/
Deseta priča https://radiomagnum.rs/saobracajnice u zajecaru u drugoj polovini 19 veka/
Jedanaesta priča https://radiomagnum.rs/poceci putovanja radi zabave i novih saznanja/
Dvanaesta priča https://radiomagnum.rs/kako se nekada putovalo fijakeri i trgovci/
Trinaesta priča https://radiomagnum.rs/kako je zajecar dobio kaldrmu/
Četrnaesta priča https://radiomagnum.rs/ko je vozio prve automobile u zajecaru/
Petnaesta priča https://radiomagnum.rs/nevolje sa cetvorotockasima/
Šesnaesta priča https://radiomagnum.rs/ulice i putevi u okolini zajecara u periodu izmedju dva svetska rata/
Sedamnaesta priča https://radiomagnum.rs/jos jedno neverovatno putovanje kroz vreme sa dr miodragom velojicem/
Osamnaesta priča https://radiomagnum.rs/vodic kroz zajecar i okolinu u toku i nakon drugog svetskog rata/ 

Devetnaesta priča https://radiomagnum.rs/da li znate da je prvi autobus na relaciji zajecar beograd poceo da- aobraca 1956 godine tri godine ranije zajecar je dobio svoj prvi autobus sa 19 mesta/

Prikaži više

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pročitajte i ovo
Close
Back to top button