DruštvoSlobodno vremeZaječar info
Najnovije vesti

KAKO JE ZAJEČAR DOBIO KALDRMU

Radnici na izradi kaldrme u ulici Timočke bune 1950.

Godinama su zaječarskom kaldrmom šetali mnogi njegovi stanovnici, putnici, trgovci, vojnici, političari i ostali znani i neznani gosti. Njome se dolazilo i odlazilo iz Zaječara iz pravca železničke stanice. Na njoj se trgovalo i prodavalo. I puno toga dogovaralo. Njome su šetale gospođice i lomile svoje štikle. Na njoj je cvetao prkos i gazile ga vojničke čizme. Zaječarska kaldrma je godinama opstajala i pamtila mnoge periode razvitka ove varoši. Sve dok je jednoga dana nisu zamenili sivilo betona i neke druge podloge za šetanje.

Kako se razvijao Zaječar tako su se razvijale i njegove saobraćajnice ili drugačije rečeno sa njegovim razvojem i putevi su bili sve bolji. Oni pravi, istinski, dobri, kamenom postavljeni putevi. Zapravo dobar put potiče još iz antičkih vremena i kod nas se odomaćio pod jedinstvenim nazivom – kaldrma. Naziv je nastao pri spajanju dve grčke reči: kalo – što znači dobar i dromos što znači put, ali smo ga mi usvojili od Turaka jer su oni pod tim nazivom podrazumevali kamenom uređene puteve, odnosno puteve napravljene od okruglog i šiljatog kamena nabijenog u pesak. Turci su kamenom popločavali i najvažnije ulice u varošima, pa je tako nastajala i takozvana varoška kaldrma.

Turska kaldrma

Nakon oslobođenja Srbije od Turaka tehniku popločavanja puteva i ulica kamenom nastavile su i srpske vlasti. I ona je postavljana u svim njenim većim varošicama i mestima.

A kako je to bilo u Zaječaru?

Može se reći da je i u Zaječaru sve to počelo sredinom 19. veka, kada je na dužnost okružnog načelnika stupio Aleksandar H. Tripković.

Dolaskom iz velike varoši, Tripković je poželeo da od Zaječara napravi mesto koje je odgovaralo njegovoj funkciji i staležu. Kao pripadnik visokog roda i rođak tadašnjeg kneza Srbije Aleksandra Karađorđevića vrlo brzo je došao do dobre pozicije, ali nije mogao i nije hteo da živi i radi u prašnjavom i kaljavom mestu, kakav je u to vreme bio Zaječar. Te njegove želje potvrđuju i druge njegove aktivnosti, ambicije i ponašanje. Za pohvalu je bilo to što je ustanovio prvu bolnicu u Zaječaru i što je naredio da se kulukom naspe do tada teško prohodan put preko Čestobrodice od Zaječara ka Paraćinu, lepo je bilo i to što je u sredinu kakav je tada bio Zaječar uveo i modu balova koji su se viđali samo na dvorovima i u velikim varošima, pa se na te iste balove dolazilo pompezno, uz obavezan doček i klanjanje načelniku (tj. njemu), praveći tako veliko zadovoljstvo sebi, ali i zabavu svojoj supruzi Julijani (Julki). Daleko najveći doprinos koji je ostvario radeći za dobrobit zaječarskih meštana (a i svoj lično) bilo je postavljanje kaldrme na trgu i važnijim ulicama ove varoši, menjajući njihov izgled i dotadašnju kolotečinu. Ostvarujući tu svoju ideju učinio je i to da Zaječar u to vreme postane jedna od prvih varoši u Srbiji koja je dobila svoju pravu pravcatu kaldrmu.

A kako je to izgledalo ?

U proleće daleke 1856. godine načelnik Tripković je najpre naredio da se kulukom naroda iz celog Crnorečkog okruga u Zaječar naveze šljunak i rečni kamen. Mnogobrojna volovska kola su tog proleća dovlačila velike količine materijala potrebnog za kaldrmisanje, tako da je tih meseci Zaječar bio prepunjen volovskim zapregama i ljudi uz njih. A zatim je, u prvim letnjim danima te iste godine počelo i ukopavanje kamena u pesak i postavljanje kaldrme. Radilo se takođe obaveznim kulukom (iako je kuluk kao obaveza naroda bio zabranjen još u vreme prve vladavine kneza Miloša, 1837. g). Prva kaldrma bila je postavljena na prostoru ispred Okružnog načelstva (a gde bi na drugom mestu za načelnika i bila), zatim u centru same varoši, a potom delimično i u glavnoj čaršiji. Prema podacima iz novinskog članka u listu „Srbski dnevnik“ radovi u Zaječaru bili su završeni tokom leta (tačnije 15. jula) te iste godine. Od nepoznatog dopisnika ovog lista u Beograd je iz Zaječara tih dana došla i veoma radosna vest Hvala Bogu, dobismo i mi kaldrmu. …. Mesto dosadašnjeg blata gazimo sada tvrdo kamenje“.

U to vreme je u čitavoj Srbiji kaldrma bila najveće moguće dostignuće u osposobljavanju varoških saobraćajnica kako za lakše i brže komuniciranje ljudi, tako i tadašnjih zaprega. Uostalom tada se po kaldrmisanim ulicama i raspoznavala varoš od seoskih naselja. Sa prvom kaldrmom i koliko toliko sređenom čaršijom Zaječar je postepeno dobijao izgled varoši poput onih u naprednijim delovima tadašnje Srbije.

Kaldrma u centru Zajecara 1909.

A kako je Zaječar u to vreme izgledao ?

Nasleđena orijentalna razmišljanja, krivudave ulice, maleni sokaci, nepostojanje vodovoda i kanalizacije koji bi zadovoljili sve veći broj stanovnika, samo su neki od problema koji su ga u to vreme krasili. Pri svakoj velikoj kiši stvarale bi se još veće kaljuge koje su pravile probleme stanovnicima i otežavale njihovo kretanje po varoši. A stanovnika je bilo sve više.

Po popisu iz 1844. godine Zaječar je imao 419 domova i 2.016 stanovnika, a samo dvadesetak godina kasnije (1866. g) 833 kuća i preko 3.860 stanovnika.

Zbog sve većeg priliva novih žitelja i sama varoš se širila. Na slobodnom prostoru iza stare čaršije (jer je usko varoško jezgro još u to vreme bilo sasvim popunjeno) nastajale su nove ulice, ali su i one bile neuređene i bez šljunkovitih nasipa, leti prašnjave, a u zimskim mesecima teško prohodne. Trotoara pored ulica nije bilo, ali je zato bilo praznih varoških placeva, ponegde livada i utrina, puno voćnjaka, pa i omanjih šumaraka. Mnogi stambeni i drugi objekti pored ulica još uvek su bile niske čatmare i talpare ograđene opletom od šiblja i trnja. Mnoge avlije bile su pod torovima, oborima za svinje, ambarima, senicima i drugim ekonomskim objektima. U Zaječaru se tada jedino isticala velika raskrsnica i trg pored nje na kome se vremenom razvila Velika pijaca i napravljene neugledne zgrade okružnog i sreskog načelstva.

Stara kaldrma

Upravo u tu sredinu i zgradu okružnog načelstva uselio se u to vreme načelnik Tripković … i dosta je unapredio. I ko zna koliko bi još doprinosio komunalnom uređenju ove varoši da nije smenjen zbog zloupotrebe funkcije i svog položaja, jer je uporedo sa varoškim poslovima uporno i gramzivo radio i na svom bogaćenju. Osim nepodnošljivog starešinskog kuluka i kinjenja varošana i seljaka po crnorečkim selima, uveo je i neku vrstu policijskog časa, pa su posle osam sati uveče, što je bilo dobošem objavljivano, svi meštani morali da budu kod svojih kuća. Zabranjivao je i veselja i pijanke po vinogradima, prekršaje je strogo kažnjavao batinjanjem, pa se tako zamerio mnogim zaječarskim žiteljima i trgovcima – koji su ga na kraju i smenili.

Ubrzo zatim u Srbiju se ponovo (1859. g) vratio knjaz Miloš, pa se i u Zaječaru vlast promenila.

Sagledavajući tadašnje prilike u ovoj varoši može se slobodno reći da te nove (tadašnje) vlasti nisu bile zainteresovane za sređivanje svojih ulica, pa je zato novo njihovo uređenje i sređivanje njihove kaldrme pokrenuto tek petnaestak godina kasnije.

U jednom izveštaju koji je objavljen u Ministarstvu građevina 1870. godine prikazano je i činjenično stanje: „U varoši Zaječaru … o trošku njegovih građana načinjena je nova kaldrma na 5.871 kvadratnih hvati i utrošeno 167.954 groša. Istovremeno je popravljena i stara kaldrma“.

Prema opisu koji je u kasnijem periodu ostavio direktor zaječarske gimnazije Milan Cvetinčanin „ni u to vreme trotoara u Zaječaru nije bilo, dok je kaldrma uglavnim ulicama bila turska, sa olukom po sredini kroz koji se odlivala voda, sporedne ulice su leti bile zarasle u travu a u proleće i jesen pune blata“.

Kako u Zaječaru sve do kraja 19. veka nije bilo nikakve odvodne kanalizacije sva prljavština koju su kiše spirale sa Kraljevice, a posebno sa vašarišta u njenom podnožju, čisto je plavila varoš nečistoćom.

Tek početkom posledje decenije 19. veka dolazi i do novih inicijativa za uređenje uličkih saobraćajnica, ali i do velikih kritika. Jednu takvu kritiku nalazimo i u lokalnom listu „Timočanin“ (aprila 1890. g), a ona glasi: „Kod tolikog kamena zgodnog za kaldrmu i jeftinih nadnica ipak mi imamo vrlo rđavu kaldrmu u glavnim ulicama. Trebalo bi sami sopstvenici ili vlast da neredi da svaki isped svoje kuće reperiše i popuni one rupe, bar to ne košta skupo“.

Opštinski organi su pribegli boljem načinu da se taj problem reši. Doneta je odluka na vlasnici plaćaju opštini odgovarajuću sumu novca za izrađenu kaldrmu i to prema uličnoj površini ispred svog objekta. Ovaj potez je imao efekta kada je reč o kaldrmi u glavnoj čaršiji jer su u njoj živeli ili trgovačke i zanatske lokale imali imućniji Zaječarci, ali se sama odluka nije mogla primenjivati na periferne delove varoši u kojima su živeli poljoprivrednici i manje imućniji varošani. Iz tih razloga skoro sve sporedne ulice i sokaci još neku deceniju nisu dobili kaldrmu.

Volovska zaprega na zaječarskoj kaldrmi

U to vreme zadatak opštinskih vlasti bio je da jednoobrazno pravi i trotoare na ulicama. Do uvođenja državnih zakona koji su se toga ticali, važilo je pravilo po kome su vlasnici zgrada bili obavezni da sami postave kaldrmu na trotoare u dužini svoje kuće, a u širini od jednog metra. Materijal nije bio preciziran, već je bilo navedeno da svakakav može biti, odnosno takav kakav nađe za shodno dotični sopstvenik imanja.

Deset godina po usvajanju državnih zakona uvedena su preciznija pravila i pravljenje trotoara ponovo vraćeno u nadležnost sopstvenika, dok je opština plaćala samo kaldrmisanje središnjih delova ulice. Najveća teškoća bila je i u tome što je pitanje kaldrmisanja ulica vodilo u drugi veliki problem varoši – rđave ulice bile su neiscrpan rezervoar prašine, nečistoće i zaraze.

Na opasnost od zaraza zbog lošeg stanja varoških ulica ukazivao je još 1895. godine zaječarski lekar Laza Ilić. U jednom svom izveštaju on je napisao: „Zaječar je možda jedna od prvih varoši u Srbiji u kojoj su ulice mahom bile kaldrmisane i gde je kaldrmisanje odavno počelo i sve se više izvršuje …. Ali, ima još krajeva i ulica gde nema ni kaldrme ni nasipa. Tu je redovno blato do kolena, a voda se nakupi i ostane sve doke ne pozeleni, ne usmrdi se i najposle ne iščezne. A u tim krajevima i ulicama živi najsiromašniji zemljoradnički stalež…. Međutim, i ovoliko koliko je do sada Zaječar ušoren i kaldrmisan urađeno je prilično jer se već jasno opaža da je Zaječar sve suvlji, čistiji i zdraviji. A to se opazilo najpre i najpouzdanije na groznici. Nema više u Zaječaru onih jakih groznica – troletnica, od kojih je najviše patila i stradala omladina …“. Doktor Laza se zalagao i za izradu jednog kanala duž cele varoši koji bi sakupljao površinske vode sa ulica i odvodio ih u Crni Timok.

Postavljanje kaldrme u sporednim zaječarskim ulicama bilo je nešto intenzivnije u prvoj deceniji 20. veka, a posebno nakon Prvog svetskog rata. Tada počinje i pravi polet u njihovoj izgradnji.

Početak ulice Nikole Pašića početkom XX veka

Nakon Velikog rata uređen je veliki gradski trg u Zaječaru (takozvani Skver), glavna ulična saobraćajnica je većoim delom popločana kockom, urađeni su trotoari i posađeni drvoredi. Posle izdradnje hidtoelektrane u Gamzigradskoj banji varoš je dobila struju, a nakon izgradnje elektrane u samoj varoši gradske ulice su dobile i bolju rasvetu. Kaldrma sa kockom je raskošno kitila veće i važnije saobraćajnice, kao i ulicu Vojvode Putnika prema železničkoj stanici.

Uređenje i održavanje zaječarske kaldrme posebno je bilo zapaženo u periodu kada je za predsednika zaječarske opštine u dva mandata bio biran Miljan Miljković. Ovaj predsednik je uspeo da u toku svojih mandata na čelu zaječarske opštine (u periodu od 1920. do 1926. g) dotadašnju malu varoš na istoku Srbije preobrazi u pravi pravcati savremeni srpski gradić.

U njegovo vreme glavna zaječarska ulica je bila modernizovana, kolovoz je bio obložen kamenim kockama da bi se lakše njime vozilo, nešto krupnijim kockama popločana je i ulica koja vodi ka železnićkoj stanici, kaldrma na trotoarima zamenjena je betonskom podlogom, a isto tako i veći deo prostora na glavnom trgu, pa su tako kaldrmdžije iz Zaječara, a i oni koji su bili dovedeni iz Crne Trave, imali zagarantovan višegodišnji posao. Kako su u Zaječaru u to vreme počele da niču i modernije zgrade, objekti i lokali, ulični ambijent je dobijao izgled savremene varoši. Čistoća na ulicama bila je primerna. Tokom svojih mandata predsednik Miljković je zaveo i obavezu da građani čiste trotoare, pa i ulice ispred svojih kuća. Njegovi panduri (takozvani gradski) obilazili su ulice i zapisivali one koji tu obavezu nisu izvršavali. U svim varoškim ulicama, jednom nedeljno mogle su se videti grupe žena koje su ispred svojih kuća noževima čeprkale između kamenja kaldrme da bi očistile svaku travku izniklu posle prethodnog plevljenja. Čišćenje trotoara obavljano je svake srede, a predsednik je lično nadgledao sve te poslove, odnosno da li je sve bilo urađeno kako je i naređeno. Nije se smela ostaviti ni jedna travka u kaldrmi osim cvetnih prkosa koji su ublažavali i krasili sivilo kaldrme.

Zapustena kaldrma

Za sve one neposlušne sledila je kaznena mera. Priča se po čaršiji da je jednom Miljković i sam sebe kaznio jer njegova kućna pomoćnica nije postupila po naređenju opštinskih vlasti. Ovakva mera doprinela je da zaječarska varoš u periodu između dva svetska rata bude čista i uredna i kao takva da predstavlja primer većim gradskim sredinama u Srbiji.Tridesetih godina 20. veka ona je i bila jedna od najčistijih varoši u Srbiji.

Rad na kaldrmisanju zaječarskih ulica, započet sredinom 19. veka trajao je sve do šezdesetih godina 20. veka. Sve do tada na pojedinim zaječarskim ulicama mogle su se videti kaldrmdžije kako rade na popravci i izradi nove kaldrme.

Nakon tog vremena započinje uklanjanje kaldrme, dolazi do asfaltiranja glavnih, a zatim i sporednih ulica. Da zlo bude veće, asfalt je na nekim mestima postavljan i preko već postojeće kaldrme, kao osnovne i čvrste podloge.

Kako je nekada izgledala zaječarska kaldrma

Iako se po njoj godinama hodalo – kaldmu je ipak pregazilo vreme. Vreme u kome se napredovalo i opstajalo, vreme u kome je Zaječar cvetao. Baš kao onaj prkos između nekadašnjih kocki na njegovoj kaldrmi.

dr Miodrag Velojić

U sledećem nastavku:

Ko je vozio prve automobile u Zaječaru

Prikaži više

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitajte i ovo
Close
Back to top button