Dobitnicima najvećeg priznanja u Knjaževcu za ovu godinu uručene su nagrade na svečanoj sednici Skupštine opštine koja je održana u ponedeljak 17. maja. Tog dana obeležen je Dan oslobođenja Knjaževca od Turaka, koji je i Dan opštine.
I ove godine, kao i prošle, pandemija virisa korona uticala je da Dan opštine bude obeležen skromnije, bez uobičajne svečane akademije i mnogobrojnih manifestacija, ali kako je naveo i predsednik Opštine Knjaževac Milan Đokić, ovogodišnji praznik nije hendikepiran nedostatkom programa. Zahvaljujući ljudima iz muzeja, dešavanja tokom proteklih dana ostaće upamćena ne samo u ovoj godini, ili do sledećeg praznika, već u predstojećim decenijama.
Među dobitnicima ovogodišnjih Majskih nagrada je Zdravstveni centar Knjaževac za požrtvovani i mukotrpni rad u sprečavanju širenja korona virusa i pružanja zdravstvene nege svim stanovnicima.
Priznanje je dodeljeno i Dr Nikoli Milenkoviću – knjaževačkom epidemiologu koji je mnogim Knjaževčanima ličnim angažovanjem i požrtvovanošću pomogao u lečenju virusa.
Za izuzetnu saradnju u vanrednim situacijama, borbi protiv korona virusa i spašavanju nestalih Majsku nagradu je dobila Policijska stanica Knjaževac.
Snežani Nikolić je nagrada dodeljena posthumno, za veliki doprinos i požrtvovani rad, potpunu posvećenost za poboljšanje uslova i kvaliteta života socijalno ugroženih građana, kao i za sveopšti razvoj socijalne strategije opštine Knjaževac.
Vladica Petrović je, takođe, posthumni dobitnik Majske nagrade za uspešnu realizaciju prekograničnog Interreg IPA CBC projekta sa Republikom Bugarskom, zahvaljujući čemu je u Knjaževcu formiran dijagnostički centar za mlade naraštaje.
Na ceremoniji dodele nagrada prisutnima se obratio predsednik Opštine Knjaževac Milan Đokić.
„Poslednjih 15, 16 meseci, svi, i mi u Knjaževcu, kao i svi u čitavom svetu, pritisnuti smo ovom modernom kugom koja nam uništi živote, promeni stil, način života, koja nam uze drage prijatelje, komšije, rođake, i zbog koje moramo da funkcionišemo ovako kako funkcionišemo danas. Nadamo se, zahvaljujući masovnoj vakcinaciji, svemu onome što je naša država uradila da obezbedi vakcine u količinama koje su dovoljne i za daleko veće zemlje nego što je Srbija, da ćemo uskoro da se vratimo našem starom načinu života i da ćemo reći zauvek zbogom koroni i svemo što je ona sa sobom nosila“, rekao je Đokić na početku svog govora.
Nakon rezimea brojnih izazova i postignutih rezultata posebno između dva praznika, među kojima su i otvaranja tri nova fabrička pogona u ovoj varoši, Đokić je najavio nove velike investicije, velike poslove i projekte koji treba da donesu napredak u mnogim oblastima.
Svakako, Knjaževčani su učinili puno toga da njihova varoš potvrdi epitet najuređenije u Srbiji, a kako reče Milan Đokić, Knjaževac, u kome će gondole za koji dan krenuti od spomen- parka, prema brani koja je Timok ponovo učinila plovnim, i nazad, opet može da se naziva Malom Venecijom.
Svečanoj sednici Skupštine opštine, prethodilo je otvaranje jedinstvene muzejske postavke u kući Alekse Ace Stanojevića koji je bio osnivač tadašnje Radikalne stranke i koji je nakon Nikole Pašića preuzeo vođstvo i bio lider najveće partije u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.
U kući koja je sagrađena po uzoru na italijanske vile u „Gospodskoj ulici“ početkom prošlog veka (1903-1912), a spomenikom kulture proglašena 1983. godine, iskorišćen je prostor i napravljena muzejska postavka modernog pristupa urađena po principu otvorenog depoa.
Izloženi predmeti koji su u najvećoj meri poklon, dar ili legat starih knjaževačkih porodica i značajnih Knjaževčana, vraćaju posetioce u prošlost i na neobičan način vode ih kroz kraj XIX i prvu polovinu XX veka.
Autori postavke su Milena Milošević Micić, muzejska savetnica istoričarka umetnosti, Jelena Kurtić, kustoskinja etnolog i Dragoslav Živković, likovni urednik muzeja. Autorka dizajna postavke i vizuelnog rešenja je Olivera Nikolić. Autorka ilustracija edukativnih elemenata je Sanja Mladenović, ilustratorka i dizajnerka, dok su didaktička sredstva i edukativne elemente izradile članice udruženja Etno centar iz Knjaževca.
17. maj je datum koji je upisan u istoriju Knjaževca, a sa obeležavanjem ovog dana počelo se 1994. godine i od tada se priznaje kao dan opštine Knjaževac, koji se obeležava radno, svečanom sednicom Skupštine
opštine, dodelom javnih priznanja, sportskim, kulturnim i drugim manifestacijama.
Oslobođenje od vekovne turske vladavine Timočki kraj je dočekao tek 1833. godine, kada se narod odlučno digao na ustanak. 17. maj 1833. godine je datum kada je posle 437 godina na ovim prostorima zbačena turska vlast, njen feudalni poredak i datum koji će značiti veličanstvenu kapiju kroz koju će Gurgusovac zakoračiti u budući razvoj u okviru svoje matice Srbije i zajedno sa njom u tokove razvoja civilizacije Evrope u XIX i XX veku. Kako se turci nisu protivili Miloševoj regularnoj vojsci predali su se 17. maja i po svom izboru jedni otišli u Pirot, a drugi u Niš. Srbi su tada preuzeli šanac Gurgusovačke kule, što je značilo da je Knjaževac, tada Gurgusovac, zauvek bio oslobođen od Turaka.
Društveno-istorijski i ekonomski posmatrano, ovaj datum znači prekretnicu u razvoju Gurgusovca, od 1859. godine Knjaževca i okoline. Već u leto 1833. godine knez Miloš će ovde uspostaviti prve redove nove civilne vlasti, upravu, posle čega će Gurgusovac početi ubrzano da se razvija na ekonomskom, prosvetnom i kulturnom planu. Godine 1835. otvorena je prva osnovna škola, izgrađena crkva, potom bolnica, pošta, gimnazija i dr. ustanove, koje će mu dati atribut važnog administrativnog, privrednog i kulturnog centra.
Istorijski gledano ovaj datum predstavlja finale jednog velikog oslobodilačkog narodnog pokreta usmerenog ka oslobođenju od Otomanskog imeperijalizma, čime je odbranjeno srpsko nacionalno biće naroda ovog kraja.
17. maj je izraz odanosti naroda Timočkog kraja vekovnom idealu: da slobodno i ravnopravno živi sa ostalim srpstvom u zajedničkoj državi. Zato on nije svojina samo naših pradedova, već on pripada i
sadašnjim i budućim generacijama, zato što je to duh zaštite slobode koji se neposredno rađa i obogaćuje.