U cilju podizanja svesti šire javnosti o tome da žene žive i na selu, i da zavređuju jednaku pažnju, podršku i šanse kao i žene iz urbanijih sredina, danas je u Gamzigradu organizovana tribina pod nazivom „Žene žive i na selu“. Važna stavka ovog projekta, čulo se na tribini, je i motivisanje žena iz ruralnih sredina da redovnije odlaze na preventivne zdravstvene preglede, kroz konstruktivne razgovore sa lekarima i specijalistima iz različitih oblasti, sa akcentom na očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja žena i promovisanje rađanja i materinstva.
Pedesetdvogodišnja Julijana Mladenović iz Gamzigrada, jedna je od mnogih žena koje žive na selu. Kako kaže, kada se uporedi život na selu pre i sada, dosta toga se promenilo, ali i osavremenilo.
„Nekada se na selu živelo mnogo teško, sada se sve to usavršilo, sve je sada olakšano. Žene sada imaju mnogo više prava nego ranije. Sada možete da vidite žene koje voze traktore, upravljaju mašinama, i iskreno za mene to nije problem“, rekla je Julijana.
Sa druge strane Branislava Stanković iz Salaša kaže, da postoje mnogobrojni problemi žena na selu, od prekomernog rada, koji se ne vrednuje onoliko koliko bi trebalo, do toga, da žene od posla često zapostave svoje zdravlje i ne odlaze lekaru na vreme.
„Na primer žene su vlasnice domaćinstva na selu isključivo u trenutku kada nema ko drugi da nasledi, ili u slučaju smrti supruga. Onda je ona vođa gazdinstva. Biti žena na selu je jako teško, i ne zna se šta sve žene rade na selu, koliko truda ulažu u svoj rad, koji nije ni priznat, uglavnom ni viđen. Podrazumeva se da mora ujutru u 5-6 sati da ustane, da sredi stoku, baštu, da sredi decu, muža, kuću, i tako sve u krug, danima. Na kraju nema radni staž, o primanjima da ne pričamo. Veliki problem je i u našoj patrijarhalnoj sredini. Muškarac radi, pa ode u lov, kafanu a žena je stalno u kući, često zbog posla zapostavlja i svoje zdravstveno stanje, ne stigne da ode kod lekara. Ipak ima nade da se nešto promeni, upravo ove tribine i služe tome“, rekla je Branislava.
Nataša Cvetković iz Kancelarije za lokalno ekonomski razvoj grada Zaječara objašnjava da je problem žena koje žive na selu taj što su one često stub porodice, a da toga nisu ni svesne.
„Problem je što su žene stub seoske porodice, a da čak nisu ni svesne toga. One održavaju domaćinstvo, brinu o decu, rade poljoprivredne radove, ali je to negde nevidljivo i taj rad nije na pravi način vrednovan. Ideja nam je da ih njihovi ukućani, njihova mala zajednica ali i lokalna smaouprava, podrži, da im pokažemo koliki je značaj da one budu vidljive pre svega, i da udružene žene na selu mogu mnogo bolje da se snađu u teškim vremenima. Ova tribina će im svakako pomoći u tome, i mi hoćemo da im stavimo do znanja koliko su one bitne“, rekla je Cvetković.
Tribinu je otvorila Marina Milić, zamenica gradonačelnica grada Zaječara, koja je tom prilikom istakla da lokalna samouprava posebnu pažnju posvećuje projektima koji se odnose na život na selu, a o tome svedoči i podatak da je skoro odobren projekat kupovine kuća za mlade bračne parove na selu.
„Iz svog iskustva mogu da kažem da je uloga žene u današnjem društvu visoka, ali sa druge strane i komplikovana, posebno uloga žene na selu jer je žena stub jedne kuće, stub porodice, a ja bih rekla i društva. Grad Zaječar brine o svim projektima koji se odnose na život na selu, a pre svega poboljšanje položaja žena na selu. Naš projekt kupovine kuća za mlade bračne parove na selu je uspeo i to će uticati na to da se mladi bračni parovi vrate na selo, kako bi živeli i radili. U svemu tome veliku ulogu ima i naš tim za poljoprivredu koji se bavi time, a koji beleži velika poboljšanja u oblasti poljoprivrede u našem regionu, a žena je stub, na žalost i u tim poslovima, ali i mnogim drugim“, istakla je Milić.
Zvanični podaci pokazuju da 12 odsto žena u Srbiji, koje žive na selu, nema zdravstveno, a više od 60 odsto je bez penzijskog osiguranja. Takođe, u seoskim područjima svega 12 odsto žena su vlasnice kuća u kojima žive, a 16 odsto vlasnice zemlje.
Kampanja „Žene žive i na selu“ sprovodi se pod pokroviteljstvom Predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva bez portfelja, zaduženog za demografiju i populacionu politiku.
