Pretposlednje festivalsko veče, publika je uživala u glumi sjajne Marije Masal, koja je izvela monodramu ,,Ulica crvenih venjera“, koju je po tekstu Ljiljane Bralović režirao Jovan Ljubenović.
Ovo je priča o ženi sa sela i njenom nesnalaženju u svetu punom licemerja i dvostrukih aršina. To je priča o odnosu između muža i žene, snaje i svekrve, u kojoj se svaka žena može prepoznati.
Izneti sve istine, tuge, boli i nepravde, zadatak je koji je ostvarila dramska umetnica Marija Masal, tumačeći lik žene iz naroda, koja se i dalje sa blagim osmehom osvrće na svoj težak životni put. Spremna da zaigra i zapeva komično se poigravajući sa sećanjima iz mladosti, hrabro rešava sve nedaće koje je neočekivano ugrožavaju.
Marijina Bisenija se ne zaustavlja. Ona traži, istražuje i postavlja pitanja. Gde je kraj njenim lutanjima, gde je Ulica crvenih venjera, i zašto bi trebalo tamo da se uputi. Ona svoj put zna, ali je publiku ostavila u dilemi kako i kuda dalje u ličnoj svakodnevnici , podstičući da se svi priupitamo koliko smo spremni na promene koje život nudi.
Žanrovski ova monodrama je komedija, a Marijin talenat i sposobnost da nasmeje gledaoca, čine da se ova predstava svuda rado igra. Prepoznala je to i zaječarska publika i nagradila predstavu gromkim aplauzom.
Za Mariju je posebna emocija bila da igra na sceni zaječarskog pozorišta s obzirom na to da je deset godina bila član ovog teatra.
,,Svaki put kad se vratim u Zaječar, uvek su iste emocije. To je moje prvo pozorište. Ovde smo radili mnoge velike komade i Zaječar će uvek biti moja druga kuća. Inače u avanturu sa monodramom ušla sam baš sa ovom predstavom. S obzirom na to da sam 2008. ostala bez posla, napravila sam pauzu od sedam godina i radila neke druge poslove. A onda sam se sa ovom predstavom vratila glumi, što baš i nije bilo tako lako. Ovo je generalno dramska priča, ali sam ja morala malo žanrovski da je pomerim, jer bi bila teška za gledanje da sam je dramski igrala. Drago mi je što je publika sve vreme bila na ivici, da li da zaplače ili da se smeje. Moja Bisenija priča tako lagodno, iako su u pitanju vrlo teške teme. Premijera je bila marta 2016-te godine, i večeras mi je bilo 76-to izvođenje. Inače, monodrama je definitivno najteži vid igranja i veliki izazov za glumca. Sami ste na sceni i pre svega morate da nađete dobar tekst, a zatim da ljudima držite pažnju sve vreme. Da sam član nekog pozorišta ne verujem da bih se usudila da odigram monodramu, ali sticajem okolnosti izabrala sam ovu priču a zauzvrat, mnogo mi je radosti donela moja Bisenija“, kazala je Marija.
Ona još dodaje da što se tiče Festivala monodrame, ona to podžava i kako kaže, sjajno je da postoji.
„Pozorišta u manjim sredinama imaju zaista kvalitetne predstave i ansambl. Ja bih festivale samo malo više podredila glumcima, da i oni budu prisutni na ovakvim dešavanjima, da vide svoje kolege, razmene iskustva, i eventualno uspostave neku novu saradnju“, rekla je Marija.
Inače kako kaže, Festivali su za nju velika radost, i ona do sada u svojoj kolekciji ima dva Zoranova brka, Joakima, specijalnu nagradu žirija u Doboju. Glumicu Mariju Masal Zaječarci pamte po ulogama u predstavama ,,Ženidba i udadba“, ,,Bertove kočije ili Sibila“, ,,A, Leonardo“, ,,Mirandolina“.
