Matična biblioteka „Svetozar Marković“ u Zaječaru, najstrija ustanova kulture u gradu i jedna od najstarijih biblioteka u Srbiji, obeležila je Dan biblioteke i 156 godina od osnivanja.
U okviru svečanosti nagrađeni su knjigama najaktivniji korisnici zaječarske biblioteke u ovoj godini, kao i najmlađi korisnik Matija Bodanović, koji ima samo 18 meseci.
Najaktivniji korisnik pozajmnog Odeljenja za odrasle je Danijela Veljković, najstariji korisnik je Anđelko Simić, a u čitaonici Biblioteke najviše vremena proveo je Nemanja Mihailović. Najaktivniji korisnik pozajmnog Odeljenja za decu je Nina Stošić.
U Odeljenju u Kotlujevcu najaktivniji član u ovoj godini bila je Aleksandra Gligorijević.
Boban Đorđević, direktor zaječarske biblioteke je istakao da je ova godina bila izuzetno uspešna u toj ustanovi kulture.
„Malo je ustanova kulture u Srbiji koje mogu da se pohvale da imaju skoro pa 160 godina postojanja. Svi koji žive u Zaječaru mogu da budu ponosni na ovu ustanovu, jer imamo čime da se pohvalimo. Imamo preko 110.000 publikacija, više stotina serijskih publikacija, bibliotečku građu… Svakoj godini provedenoj u biblioteci se radujem. Zahvalnost i svima onima koji su radili u biblioteci, jer sve ono što su oni radili i što mi radimo, radimo za sadašnja i buduća pokolenja“, istakao je Đorđević.
Prema Đorđevićevim rečima, iz godine godinu su u zaječarskoj biblioteci sve bolje programske aktivnosti, a tako će se nastaviti i u narednom periodu.
„Imali smo tribine, radionice za najmlađe, posle dužeg vremena doveli smo jednog značajnog pisca poput Jasminke Petrović. Sve što radi biblioteka radi svojim snagama, tu je i osnivač biblioteke, saradnici i svima se zahvaljujem. I ove godine smo imali dobar projekat u okviru kojeg smo kupili skener sa kojim ćemo bolje i kvalitetnije digitalizovati građu, pa ćemo naše aktivnosti podići na viši nivo. To smo postigli zahvaljujući dobroj saradnji sa Eparhijom timočkom, gradom Zaječarom i naravno Ministarstvom kulture“, dodao je Đorđević.
Povodom 156 godina od osnivanja zaječarske biblioteke, u Čitalištu te ustanove priređena je promocija knjige „Španska groznica u dolini Timoka“ autorke Jelice Ilić, muzejskog savetnika Narodnog muzeja u Zaječaru.
Knjiga „Španska groznica u dolini Timoka“ će, kako se čulo na promociji, nesumnjivo biti polazna osnova budućih istraživanja ove istorijski važne teme i predstavlja dragocen prilog medicinskoj istoriografiji, istoriografiji Timočke krajine i Prvog svetskog rata.
Ova monografija je, kako navodi u recenziji dr Jelena Jovanović Simić, originalno naučno delo zasnovano na istraživanju primarnih istorijskih izvora i relevantne literature, u čije je oblikovanje Jelica Ilić uložila znanje, iskustvo i veliki trud.
Na promociji je, osim autorke, govorio i prim. mr sc. med. Dr Predrag Marušić, specijalista epidemiologije.
Matična biblioteka „Svetozar Marković“ obavlja matične funkcije za sve biblioteke sa teritorije Zaječarskog okruga. Ona je najstarija ustanova kulture u Zaječaru, sa tradicijom dužom od jednog i po veka.
Uslovi za otvaranje čitališta u Zaječaru stvorili su se sredinom 19. veka. Nekolicina profesora Zaječarske polugimnazije, učitelja osnovnih škola, uglednijih i pismenijih građana pokrenula je inicijativu za otvaranje čitališta. Okružni načelnik Sima Božić je u njihovo ime ministru prosvete i crkvenih dela dostavio molbu za otvaranje čitaonice. Kao odgovor na njihovu molbu Čitaonica zaječarska kao javna i prosvetna ustanova otvorena je 27. novembra 1866. godine. Od 1960. godine smeštena je u zgradi koja je nekada bila privatna kuća poznatog zaječarskog trgovca Marka C. Petkovića Plovaka. Izgrađena je 1936. godine i u potpunosti je sačuvan njen autentičan izgled. Čitaonica je od svog osnivanja pa do srpsko-turskih ratova radila u kontinuitetu. U vreme ratova sav fond i inventar bivaju uništeni i tek 1879. godine čitaonica nastavlja sa radom. Krajem novembra 1909. godine u prostrijama zaječarske Gimnazije otvorena je Javna biblioteka. Njen celokupni fond knjiga, kao i knjižni fondovi ostalih esnafskih, seoskih, školskih, privatnih i drugih biblioteka, knjižnica i čitaonica propali su u periodu od 1915. do 1918. godine. Između dva svetska rata u Zaječaru nije postojala Javna biblioteka. Delovale su biblioteke Građanske kasine, esnafskih, strukovnih udruženja i Gimnazije. U periodu 1944–1948. godine Biblioteka je radila u okviru Doma kulture, a nakon toga nastavila je svoj rad samostalno.
Naziv Narodna biblioteka „Svetozar Marković“ nosi od 1959. godine. Početkom 1961.godine Opštinsko veće Narodnog odbora opštine Zaječar donelo je rešenje o dodeljivanju matičnosti, te se tako menja i naziv u Matična biblioteka „Svetozar Marković“.
