Matična biblioteka „Svetozar Marković“ u Zaječaru, najstrija ustanova kulture u gradu i jedna od najstarijih biblioteka u Srbiji, obeležila je Dan biblioteke i 155 godina od osnivanja. U okviru ove svečanosti nagrađeni su knjigom najaktivniji korisnici zaječarske biblioteke u ovoj godini.
Najmlađi korisnik je Lazar Petrović koji ima nešto više od godinu dana, a najaktivniji korisnik pozajmnog Odeljenja za decu je Nikola Božinović. Najaktivniji korisnik pozajmnog Odeljenja za odrasle je Zorica Đorđević, najstariji korisnik je Borka Milosavljević, u čitaonici najviše vremena provela je Jana Trailović, dok je najaktivniji internet član bio Oliver Jovanović. U Odeljenju u Kotlujevcu najaktivniji član u ovoj godini bila je Loza Ivanc.
Boban Đorđević, direktor zaječarske biblioteke je ovom prilikom istakao da je ova godina bila uspešna i pored pandemije korona virusa.
-Daleka je bila ta 1866. godina kada je osnovano Čitalište u Zaječaru. Ono što je ostalo tada i sada jeste potreba za knjigom i čitanjem. To isto važi i danas, međutim, danas živimo u neko novo digitalno vreme. Nailazimo na probleme, a to važi za ljude u kulturi, a mislim na nas koji radimo u bibliotekama. Ovo je vreme digitalnih mreža, internet i sa par klika možemo doći do neke informacije. Pored svog našeg htenja, volje i umeća, požrtvovanja nas koji radimo u bibliotekama, teško je zadržati ono što smo imali pre 30 ili 40 godina. Ja se nadam da ćemo uspeti u tome i drago mi je i što pored ovog tehnološkog napretka, ima ljudi koji se vraćaju biblioteci i žele da uzmu knjigu. U ovoj godini zaječarska biblioteka je, i pored pandemije korona virusa, bila uspešna, uspela je da organizuje radionice, predavanja, objavili smo jednu knjigu iz sopstvenih sredstava. Iskreno se nadam da ćemo bolje poslovati i u narednoj godini. A da nema čitalaca ne bi bilo ni bibioteke, rekao je Đorđević.
Matična biblioteka „Svetozar Marković“ obavlja matične funkcije za sve biblioteke sa teritorije Zaječarskog okruga. Ona je najstarija ustanova kulture u Zaječaru, sa tradicijom dužom od jednog i po veka.
Uslovi za otvaranje čitališta u Zaječaru stvorili su se sredinom 19. veka. Nekolicina profesora Zaječarske polugimnazije, učitelja osnovnih škola, uglednijih i pismenijih građana pokrenula je inicijativu za otvaranje čitališta. Okružni načelnik Sima Božić je u njihovo ime ministru prosvete i crkvenih dela dostavio molbu za otvaranje čitaonice. Kao odgovor na njihovu molbu Čitaonica zaječarska kao javna i prosvetna ustanova otvorena je 27. novembra 1866. godine. Od 1960. godine smeštena je u zgradi koja je nekada bila privatna kuća poznatog zaječarskog trgovca Marka C. Petkovića Plovaka. Izgrađena je 1936. godine i u potpunosti je sačuvan njen autentičan izgled. Čitaonica je od svog osnivanja pa do srpsko-turskih ratova radila u kontinuitetu. U vreme ratova sav fond i inventar bivaju uništeni i tek 1879. godine čitaonica nastavlja sa radom. Krajem novembra 1909. godine u prostrijama zaječarske Gimnazije otvorena je Javna biblioteka. Njen celokupni fond knjiga, kao i knjižni fondovi ostalih esnafskih, seoskih, školskih, privatnih i drugih biblioteka, knjižnica i čitaonica propali su u periodu od 1915. do 1918. godine. Između dva svetska rata u Zaječaru nije postojala Javna biblioteka. Delovale su biblioteke Građanske kasine, esnafskih, strukovnih udruženja i Gimnazije. U periodu 1944–1948. godine Biblioteka je radila u okviru Doma kulture, a nakon toga nastavila je svoj rad samostalno.
Naziv Narodna biblioteka „Svetozar Marković“ nosi od 1959. godine. Početkom 1961.godine Opštinsko veće Narodnog odbora opštine Zaječar donelo je rešenje o dodeljivanju matičnosti, te se tako menja i naziv u Matična biblioteka „Svetozar Marković“.
