# Nakon prestanka aktivnog igranja, Slađana se posvetila trenerskom pozivu, a trenutni boravak u rodnom gradu iskoristila je da na parketu vidi sadašnje rukometašice Zaječara i Bora.
Slađana Đerić je prve rukometne korake načinila u rodnom Zaječaru, a više nego uspešnu karijeru gradila u tada najboljim domaćim klubovima. Kao reprezentativni golman i kapiten državne selekcije vratila se u matični klub i u dve sezone, 2009/2010 i 2010/2011 pomogla osvajanju duple krune. Posle Zaječara igrala je u Nemačkoj, a od 2013. do maja 2017. godine u grčkom Paoku. Završila je školu za trenera i trenutno se nalazi na master studijama. Prošle sezone bila je trener golmana i pomoćni trener Paoka. Dolazak u rodni grad iskoristila je da na parketu vidi sadašnje rukometašice Zaječara i Bora, a to je bila prilika da Zaječarci saznaju njeno viđenje stanja u ovdašnjem rukometu.
„Trenutno sam ovde, videćemo šta ću i kako dalje. Ovde sam napravila prve korake, odavde sam krenula. To je bilo lepo vreme. Meni je drago kada Zaječar napravi neki rezultat i ovo je dobro što su se žene vratile u najviši rang“- kaže i dodaje: „Ovo sad što sam vidla, one su pobedile, ali ne mogu ovako da ocenim ekipu jer nisam gledala ni jednu drugu utakmicu. Vidim da je naša liga sada slabija. Jagodina je prva, a mislim da će između nje, Bekamenta i Naise da se vodi borba za vrh. Zaječar može da bude možda treći – četvrti, ako bude. Ne znam, stvarno nisam pratila, ja bih stvarno volela da tim bude dobro rangiran.“
Kao trener i proslavljeni golman, da li misliš da ekipa ima perspektive?
„Dobro, devojke su mlade. Ima tu još dosta toga da se radi, ali imaju potencijala. Ima velike razlike u igri nekad i sad. Mislim da bi trebalo više da se radi, generalno, ne samo u Zaječaru nego generalno u Srbiji treba da se radi sa novim igračima. Jer ovo što vidim i sada u reprezentaciji, mislim da ćemo možda imati problema. Pratila sam Evropsko prvenstvo, loše smo, naravno, prošle ali, po meni, mislim da postignuti rezultat nije realan i da imamo dobru ekipu trenutno. Odigrale smo kako jesmo, ali u nekim utakmicama nismo imale baš sreće. Očekivala sam da ćemo neki bolji rezultat da napravimo. Mislim, žao mi je devojaka. U nekim utakmicama lopta – dve odlučuje, nekad imaš sreće, nekad ne.“
Ponekad se ima se utusak da nam fali sportska drskost da se iskoriste, pa i prevaziđu sopsteveni potencijali. Da li to može da se izgradi na treninzima?
„Pa može, sve može. Po meni treba više opšteg rada i angažovanja. Čini mi se da, možda, nemamo ni mnogo igrača. U ovoj eri kompjutera jako je teško naterati decu da dođu u halu i treniraju. Malo je teže sada jer su i motoričke sposobnosti dece slabije. Ona se, uopšteno, ne kreću dovoljno i onda je mnogo teže pokrenuti ih i razviti njihove potencijale. Za to treba više vremena, ali da, sve može treninzima da se postigne,“ naglašava Slađana Đerić i za kraj još jednom poželela Zaječaru da ove sezone postigne što bolji plasman i vrati se u sam vrh srpskog rukometa, kojim je u njeno vreme suvereno vladao.
A.R.