I dok se neki tek pripremaju za odlazak na letovanje i uživanje u sunčevim zracima, pravi domaćini već uveliko pripremaju ogrev za predstojeću zimsku sezonu. Visoke temperature koje ovih dana dostižu i do 35 stepeni, ne predstavljaju prepreku za kupovinu ogrevnog drveta i uglja, jer kako kažu domaćini, drvo se kupuje leti, kako bi se prosušilo do početka grejne sezone.
Prodavaca ogrevnog drveta u Zaječaru ima, ali kako kažu, drvo se teško nabavlja jer ga je sve manje. Cena nije promenjena u odnosu na prošlu godinu.
„Nabaviti ogrevno drvo je dosta teško, ceo taj posao je mukotrpan i naporan, ali od nečega mora da se živi. Ljudi su zainteresovani, pitaju, kupuju u ovom periodu, kako bi sve bilo spremno za zimu. Mi nismo menjali cenu u odnosu na prošlu godinu, pa je sada jedan kubik ogrevnog drvata oko 4.500 dinara. Možda još može da se nađe za 4.200 ali teško“, rekao nam je jedan od prodavaca.
Na zaječarskom stovarištu „Ogrev Stamenković“, koje je inače poznato po dobroj snabdevenosti ugljem, i ove godine ponuda je šarolika. Međutim, prema rečima Ljubiše Stamenkovića, direktora stovarišta, veliki je problem nabaviti ugalj, jer u pojedinim rudnicima postoje tehnički problemi.
„Nabavka uglja je nikad teže, zbog nekih tehničkih stvari u pojedinim rudnicima, proizvodnja je mala, a mogu reći da je potražnja velika, mada kada se uporedi sa nekim ranijim periodom, ona je manja iz godine u godinu, zbog smanjenog broja stanovnika. Međutim, najveći problem je kod nabavke uglja, tačnije problem nastaje kod proizvodnje, u samim rudnicima. Mi sada na stovarištu trenutno imamo Kovin, Kostolac, Kolubaru, Sušeni Vreoci, imamo Lubnicu komad, zatim mrki ugalj Pljevlja, Ugljevik, biće i Štavalj“, istakao je Stamenković.
On je napomenuo da je isporuka uglja počela još 1. aprila, a pogodnosti za kupce uvek postoje.
„Tona lubničkog uglja u komadu za gotovinsko plaćanje iznosi 9.600 dinara, sa prevozom, Kovin je 9.750, Kostolac 9.150, Pljevlja 13.750, Ugljevik 14.150. Za odložena plaćenja, putem čekova ili preko Fonda PIO, za penzionere, ili kada govorimo o administrativnim zabranama, na 7 mesečnih rata, je skuplje za 600 dinara. Naša iskustva govore da ljudi najviše uzimaju preko Fonda PIO, odnosno penzioneri dostave neophodnu dokumentaciju, a Fond PIO mesečno odbija iznos koji je dogovoren“, dodao je Stamenković.
