Litija za blagosloveni život, porodicu i mir, u kojoj je uz crkvene velikodostojnike učestvovao veliki broj građana, prošla je juče popodne ulicama Zaječara, a nakon krsnog hoda usledio je moleban u porti Saborne crkve.
Litija za spas porodice je krenula oko 18.00 časova od Saborne crkve rođenja presvete Bogorodice u Zaječaru, a zatim je verni narod, nakon krsnog hoda ulicama Timočke bune, Svetozara Markovića i Nikole Pašića, došao do porte hrama, gde su okupljeni uglas izgovorili molitvu „Oče naš“, a kasnije i druge molitve pojali.
„Nas ovde sabira presveta majka Bogorodica, pod svoj omofor i pokrov, zato što, kako se kaže u današnjem njenom troparu, i nakon njenog telesnog uznošenja na nebo, ona ostaje da se moli za čitav ovaj svet“, rekao je u svojoj besedi vladika Ilarion.
Episkop je naveo da od molitve nema ništa silnije.
„Pred molitvom su mnoge druge sile padale na kolena i trpele poraze. Mi smo ovde, ne iz političkog razloga ili politikom motivisani, mi smo ovde zato što jesmo hrišćani i Hristovi i Bogorodičini ljudi, ljudi koji jesmo u Crkvi, a sigurno između vas ima i onih koji nisu u Crkvi ali osećaju i podržavaju ovo što mi danas radimo i za šta se molimo. Ovde se nismo sabrali da budemo preki sud jedni drugima i da budemo sudije onima koji nisu danas ovde sa nama. Nismo ovde da sudimo onima koji ne učestvuju u litiji jer znamo da mnogi podržavaju litiju, ovu i svaku drugu zato što imamo jednomislije i utvrđeni smo u reči Gospodnjoj. Ovde nismo da jedni druge klevetamo ni danas ni preko društvenih mreža sutra, zato što su nam mir i sloga potrebniji negi ikada“, rekao je episkop u besedi i dodao:
„Mi dakle nismo ovde da osudimo one koji drugačije misle, nego da ukažemo na opasnost i problem, koji se bez pitanje ikoga od vas, i nas, na mala vrata uvukao u školske udžbenike, kroz neke predmete za koje znamo zašto su uvedeni, ali mi ovde jesmo da kažemo „mi se sa time ne slažemo“, jer znamo, kao narod Božiji da iza svakog postupka koji nije u blagoslovu dolazi stradanje, dolazi pobuna prirode, dolaze elementarne nepogode, dolaze stradanja, dolaze boleštine, dolaze ratovi. Mi se molimo da do toga ne dođe, nego da ova naša litija bude razlog da oni koji donose odluku o onome što je najavljeno za septembar, da imaju razloga da pogledaju i videvši nas ovde, ljude svetloga lica, ljude otvorene, ljude blagorazumne, da imaju razlog pred našim neprijateljima da kažu – Mi nećemo to na šta nas prisiljavate i primoravate“.
Episkop Ilarion je naveo i da živimo u vremenu koje je možda teže i od vremena pre Prvog ili Drugog svetskog rata, kada je država bila uslovljena mnogim ultimatumima.
