Doktor Petar Paunović, dobitnik nagrade za životno delo, održao je sinoć predavanje u zaječarskoj biblioteci, na kome je govorio o aktivnostima u oblasti medicine na području Timočke krajine, kao i o poznanstvu sa doktorom primarijusom Miloradom Dragićem, koji je umnogome doprineo da doktor Paunović postane istoričar medicine i učitelj zdravlja. Predavanje je počelo minutom ćutanja, čime je odata počast nedavno preminulom zaječarskom profesoru Vladimiru Stankoviću.
Evocirajući uspomene na dane kada je kao svršeni student medicine došao u negotisnko selo Braćevac, i kada se u njemu rodila ideja da svako selo ima ambulantu, Paunović se osvrnuo na ostale probleme sela u to vreme, ali i na svog učitelja Dragića, za koga kaže da je bio izvrstan učitelj, koji je uticao na to da on sam postigne takve rezultate, kakve je do sada postigao.
Dr Petar Paunović u ordaniciji ambulante u Braćevcu, 1967. godine
„Ja sam polako ušao u narod, razgovarao sa njima, o njihovim potrebama. Kada sam sišao u narod, zapazio sam mnogo toga. Na primer, žene su se porađale kod svojih kuća, srpom su sekli pupak muškom novorođenčetu, ženskom makazama. Prisustvovao sam tome, da žena koja je pobacila kod nadrilekara, umire od sepse. Razne stvari su se dešavale u narodu, a ja sam klupko problema nosio u sebi. Razmišljao sam, možda bi i mogao da pomognem ali ne sam. To je 10.000 stanovnika iz 9 sela. U ordinaciji i dalje u tom trenutku radim korektno, pregledam ljude, zapažam šta se događa, iz protokola vadim podatke, stavljam na grafikone, papir, lepim na zidove, koliko je onih koji su bolesni od astme, reume… Jednog dana, u proleće, dolazi kurir iz Mesne kancelarije i kaže „Dolaze iz Beograda neki ljudi da te posete“. Nakon toga u ordinaciju ulazi Milorad Dragić i Zlatomir Vidaković, filozof koji je na Oksfordu diplomirao zdravstvenu pedagogiju. Oni ulaze, iz njih zrači dobrota i fini pristup komunikacije. Ja njima pokazujem grafikone, razgovaramo o svemu. Tokom njihovog boravka, pričali smo o deci koja su se u školskom dvorištu igrala, o orasima koji rastu pokraj puta, ali nikako o bolestima. Polako shvatam da nije suština da se lekari bave samo patologijom i lečenjem. Oni su meni skrenuli pažnju na drugu stranu, koja me je odvela do životnog projekta koji sam ja nazvao, nešto kasnije „Traganje za zdravljem“. Susret sa Dragićem i Zlajom mi je otvorio jedan drugačiji prostor i horizonte. Dragić je često dolazio, a ja sam sve bolji i bolji“, istakao je Paunović i dodao:
„Organizovao sam savetovališta za decu, gde se proveravao razvoj deteta. Tako sam vremenom sticao iskustva i to beležio u nekakav „Lekarski dnevnik“, koji obuhvata dnevničke zapise od 1967. godine do 1972. Dnevnički zapisi će biti izdati ove godine, u okviru knjige koja će nositi naziv „Iz dnevnika seoskog lekara“.
Kratak osvrt na rad doktora Petra Paunovića i uspehe koje je postigao tokom 21 godine provedene na čelu zaječarskog Zavoda za javno zdravlje „Timok“, dao je demograf, Miodrag Todorović, doktor medicinskih nauka.
„To što je doktor Pera Paunović uradio je danas neponovljivo“, naveo je doktor Todorović.
Učitelj zdravlja, doktor Paunović, koji je do sada objavio 13 knjiga, radi na pripremi još dve knjige koje će izaći ove godine, pod nazivom „Nadrilekarstvo u Timočkoj krajini“ i „Brak i bračni odnosi u Timočkoj krajini u 19. veku“.
