U Zaječaru birokratiji odzvonilo: NEMA VIŠE JOŠ POLA SATA POSLE PAUZE NA KANCELARIJSKOM STOLU SALAME, BUREKA I JOGURTA

-FINANSIJE GRADA DOVEDENE SU U RED MAKSIMALNOM ŠTEDNJOM, VODI SE RAČUNA O SVAKOM ISPLAĆENOM DINARU. POSLEDNJIH GODINU DANA RAČUNI ZA GORIVO, TELEFONE I REPREZENTACIJE SVEDENI SU NA MINIMUM. SADA SU TI TROŠKOVI JOŠ VIŠE POD KONTROLOM, REKAO JE JUČE NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE GRADONAČELNIK ZAJEČARA VELIMIR OGNJENOVIĆ.

„U poslednjih godinu dana smanjene su reprezentacije i one su sada više pod kontrolom. Niko bez moje dozvole neće moći da ode na reprezentaciju. Na toj dozvoli će pisati koliko novca može da potroši na ručak. Biće sve strogo pod kontrolom. Mogu da kažem da sam prvi put posle tri godine na ručak izveo predsednike opština koji su bili ovde, platio i potpisao račun, izuzimajući kada su nas posećivali ambasadori. Svaki dinar koji se u budžetu zadrži to će nama mnogo značiti. Smanjeni su računi za gorivo, telefone. Svako je limitiran i svako ko taj limit predje odbiće mu se od plate. Ako se prekorači sto dinara, od plate će se pored sto dinara odbiti i kamata. To zahteva DRI i moraće da se poštuje“, objašnjava Ognjenović.

Ognjenović ističe da samo ovakvim ponašanjem Zaječar može da stane na zdrave noge.

„Ovo je način da stanemo na zdrave noge i da krenemo nekim boljim putem. Drugačije ne može. Ako jedan ide napred, a deset ga vuku nazad, od toga nema ništa. Dakle, svako mora da razmisli o svom ponašanju na radnom mestu i o tome kako zaradjuje lični dohodak“, poručuje Ognjenović i kaže da nije zadovoljan radom birokratskih službi.

„Nisam zadovoljan radom birokratije. Ljudi se žale da čekaju, a mi smo servis gradjana i to moramo da poštujemo. Nisu ovde male plate, ništa manje nisu nego u Beogradu, i te plate radnici moraju da zarade i opravdaju. Mi smo oličenje grada, servis gradjana. Nisu gradjani ovde zbog nas, već mi zbog njih“, naveo je Ognjenović i dodao:

„Radnik je na pauzi pola sata. Posle pauze, kada dodje stranka, on na stolu prostre salamu, burek i jogurt i doručkuje još narednih pola sata ili 45 minuta. To više ne može. Ja ću lično ići da kontrolišem, ako bude trebalo. Pola sata je za doručak, a ne za šetnju ili nabavku. Nemam ništa ni protiv toga, ali posle tih pola sata, ne može da iznese na stolu kompletan doručak, a da stranka stoji sa strane i čeka dok radnik doručkuje“.