SRPSKA TRADICIONALNA KUHINJA OBUHVATA RIZNICU UKUSA I MIRISA, SVAKO JELO NOSI SVOJU PRIČU, A OVO JE PRIČA O PRŽENU
Ispod viševekovnog zavetnog hrasta, pored kamenog krsta Svetog Ilije starog dva veka, u Ošljanu, zaseoku Staro selo, nadomak Knjaževca, organizovana je druga po redu „Prženijada“. Ova jedinstvena manifestacija u Srbiji okupila je 16 ekipa iz Timočke krajine i Bugarske, koje su se nadmetale u pravljenju ovog tradicionalnog jela na kome su odrastali i naši daleki preci.
I dok je veći deo čovečanstva u neprestanoj trci za vremenom, a era globalizacije polako poništava mnoge posebnosti naroda i zemalja, u knjaževačkom selu Ošljane čini se kao da je vreme stalo, pa trke i nema, a običaji još od najranijih vremena i starinski mezetluci, čuvaju se od zaborava. Tome svedoči i nedavno održana, druga po redu, „Prženijada“, manifestacija posvećena prženu – ukusnom specijalitetu posebno karakterističnom za područje severozapadne Srbije, koja je na trenutak oživela i ovo knjaževačko selo. Idejni tvorac manifestacije dr Dejan Krstić, etnolog i antroplog ističe da prženo nije samo jelo, već mnogo više od toga.
„U Srbiji su gastronomske manifestacije popularne, pa tako ima mnogo pasuljijada, gulašijada, kupusijada ali ovo je jedna, jedina manifestacija – Prženijada. Prženo je brend jugoistočne Srbije, severozapadne i zapadne Bugarske. To je jedno specifično jelo vezano za naše podneblje, rasli smo svi uz njega, i vidite kakav je i emocinalni pristup njemu, svi ga se rado sećaju i koriste u jelu. Sve je to jedna velika priča vezana za baštovansku i stočarsku tradiciju. Takođe, važan je i sam pristup jelu jer to moraju biti materijali koji su po tradiciji propisani, a aranžira se često sa kačamakom, hlebom. Često se u prženo dodaje sir ili se servira uz ovčiji sir. Prženo nije samo jelo, nego nešto što inicira i kreira čitavu trpezu“, kazao je Krstić napominjući, da je u pripremi i knjiga o ovom brendu jugoistočne Srbije.
Cilj organizavanja ovakve jedne manifestacije je očuvanje tradicije i običaja jednog naroda, ali i buđenje sela, koja su napuštena i u velikoj meri nepravedno zapostavljena.
„Voleli bismo da ovde zaživi seoski turizam kao i u mnogim drugim krajevima Srbije, jer ovo nije samo jedna lokalna manifestacija, već i šira priča vezana za Balkan, prirodu, našu budućnost i za korišćenje potencijala koji su nam dati. Trudićemo se da manifestaciju izdignemo na još veći nivo jer je važno da podignemo naša sela. Ovo selo do pre godinu dana nije imalo nikakve sadržaje i bilo je nekako „mrtvo“. Sada svi znaju za ovo selo i ovu jedinstvenu manifestaciju u Srbiji. Sledeći korak je da kategorišemo smeštaj u našem selu, da nam dolaze bajkeri, biciklisti, izviđači i da selo ponovo zaživi“, istakao je Krstić.
Manifestacija koja je za samo dve godine dostigla međunarodni nivo i okupila nekoliko generacija, opravdala je sva očekivanja kako takmičara, tako i gostiju koji su uživali u rapsodiji mirisa i ukusa podno vrhova Stare planine i sa nestrpljenjem čekali proglašenje pobednika. Žiri nije imao ni malo lak zadatak. Koliko su bile u pitanju nijanse u pripremanju pržena, potvrđuje i podatak da su i prvo i drugo i treće mesto delile po dve ekipe.
Prvo mesto, prema mišljenju žirija, zasluženo je pripalo Vecku Sokoloviću iz Vitkovca i dvočlanom timu – Zorici Jelenković i Mariji Mitrović iz Ošljana.
Drugo mesto podelile su ekipe „Mali izvor“, iz istoimenog sela, i „Domišljarci“ iz Jakovca i Vasilja. Treće mesto zauzele su Bratislava i Milica iz Ošljana (iz zaseoka Staro selo) i ekipa „Dobre komšije“ iz Zaječara.
-U našem timu prženo je sadržalo zejtin, papriku, paradajz, so i vegetu, nema nikakvog tajnog sastojaka, osim ljubavi i dobrog krčkanja dok voda ne ispari. Mi u kući često pripremamo ovo jelo, nije zaboravljeno i nikada neće biti, kazala je Zorica Jelenković (62), jedna od pobednica „Prženijade“.
-Sastojci mog pržena su proizvodi koje mi sami proizvodimo u bašti, koji nisu prskani. Stavljam prazi luk, papriku i paradajz, ali spremam na mast pa je drugačijeg ukusa. Hvala žiriju, prvi put se takmičim, ali sigurno ne i poslednji, rekao je Vecko Sokolović (40) iz Vitkovca, takođe jedan od pobednika.
Za najbolju aranžiranu trpezu na „Prženijadi“ proglašena je trpeza tima iz Salaša (Bugarska), koji su činile Danijela Ivanova, Bojka Ivanova i Ljiljana Georgijeva, kao i trpeza Ljiljane Živković iz Novog Korita.
Tokom trajanja manifestacije organizovan je i bogat kulturno-umetnički program, a svojim raskošnim i autentičnim glasom, poseban pečat manifeastaciji dala je etnomuzikolog Aleksandra Todorović Rašković. Najmlađi posetioci manifestacije uživali su u trikovima mađioničara, a nije izostalo ni disciplina nadvlačenje konopca.
Dok se uživalo u razgovoru, raznim đakonijama, igralo i pevalo, u hladu pored zavetnog hrasta, privršavalo se i krčkanje pasulja za planinare ali i za sve posetioce manifestacije.
Ceo događaj, ispod zavetnog drveta, upotpunjen je mini sajmom domaćih proizvoda. Posetioci su mogli da razgledaju i pazare domaće sapune, bedževe sa simbolom „Prženijade“, opanke, grnčariju.
Zvaničnom početku manifestacije prethodio je pohod planinara (iz pet planinskih društava iz Zaječara, Knjaževca, Niša i Babušnice) na Janošicu, jednom od vrhova severnog dela Stare planine koji se nalazi na 980 metara nadmorske visine i predstavlja simbol sela. Nedavno je grupa zaljubljenika u prirodu obeležila stazu planinarskim markacijama, a njihov trud je pohvaljen i nagrađen na „Prženijadi“.
Drugu po redu „Prženijadu“ priredio je Organizacioni odbor manifestacije sastavljen od sedam članova, uz nesebičnu finansijku pomoć meštana sela. Takođe, održavanju manifestacije pomogli su Opština Knjaževac i Mesna zajednica Ošljane.
„Selo Ošljane i ova manifestacija zaslužuju još veću pažnju jer je selo dobrih ljudi i dobrih domaćina. Silom prilika neki od vas su otišli iz sela, ali dobro je što ste našli vremena da obiđete sada svoju dedovinu. Želim vam puno uspeha“, rekao je Mišel Nikolić, pomoćnik predsednika Opštine Knjaževac.
Prema rečima organizatora veliku podršku manifeastciji pružilo je i Torlačko društvo „Ždrebče“ iz Belogradčika koje je promovisalo manifestaciju u susednoj Bugarskoj.