U zaječarskom teatru sinoć je priređena „Svetosavska akademija“, u organizaciji Eparhije timočke Srpske pravoslavne crkve i grada Zaječara.
Svetosavsku besedu govorio je jerej dr Srboljub Ubiparipović, vanredni profesor na Кatedri za Liturgiku na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
Takođe, na svečanosti je govorio i njegovo preosveštenstvo episkop timočki Ilarion.
U programu su učestvovali: Hor Sabornog hrama rođenja Presvete Bogorodice, Gradsko-pevačko društvo “Stevan Mokranjac”, Kamerni hor “Lavirint”, Dramska družina Osnovne škole “Desanka Maksimović” kao i učenici Gimnazije i Medicinske šlole u Zaječaru pod rukovodstvom nastavnika Stevana Jovanovića i nastavnice Brankice Potić.
Sveti Sava arhiepiskop srpski, sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen je 1169. godine. Kao mladić pobegao je u Svetu Goru gde se zamonašio. Za njegovim primerom u svetilište došao je i njegov otac koji umire pod monaškim imenom Simeon. Sveti Sava je bio izuzetno obrazovan i energičan čovek koji je uspeo da izdejstvuje u Nikeji kod cara i patrijarha nezavisnost Srpske pravoslavne crkve i postane prvi arhiepiskop srpski. Podigao je zajedno sa ocem manastir Hilandar, a potom mnoge manastire i škole po Srbiji. Smatra se da je podigao i prve bolnice koje su bile pri većim manastirima. Crkva ga je proglasila za sveca. Taj dan se proslavlja 14. januara po starom kalendaru, odnosno, na današnji dan po novom, a to je datum kada je stigla vest iz bugarskog mesta Trnovo o njegovoj smrti. U Srbiju, u manastir Mileševo, njegovi posmrtni ostaci su preneti 1237. godine. Odatle su njegove mošti 1594. godine, Turci po naređenju Sinan paše, preneli su u Beograd i spalili na Vračaru. Na tom mestu se podiže Hram Svetog Save.
Narod veruje sa je Sveti Sava i danas živ i čini razna čuda. Priča se i da je učestvovao u stvaranju sveta. Misli se da on stalno putuje po svim zemljama gde žive Srbi. Narod ga slavi i kao učitelja i postoje mnoge priče u kojima on uči narod kako se ore, kopa, dobija vatra, kuva, mesi hleb, tka, plete, pravi sir, kali gvožđe, štavi koža i uopšte sve ono što je potrebno za život.