Povodom stogodišnjice postavljanja spomenika u centru Planinice, u subotu je u ovom zaječarskom selu priređeno „Sećanje na heroje“
Herojima u čast, na ponos potomcima, u Planinici je priređeno obeležavanje stogodišnjice postavljanja spomenika u centru sela, posvećenog poginulima u ratovima od 1912. do 1918. godine. Sa okupljenim Planiničanima bili su: arhiepiskop romulijansko-zaječarski i mitropolit timočki Ilarion sa timočkim sveštenstvom, gradonačelnik Zaječara Vladimir Videnović, istoričar Đorđe Stošić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš i druge zvanice.
Na teritoriji Zaječara ima podignuto 38 spomen-obeležja iz ratova za oslobođenje i ujedinjenje. Među njima je i spomenik u centru Planinice.
Spomenik u centru sela Planinica podignut je 1925. godine od strane porodica poginulih u ratovima od 1912. do 1918. Sastoji se od dva dela – četvrtastog stuba i okruglog stuba sa dvoglavim orlom na vrhu. Izrađen je od mermera iz Majdana Venčac kod Aranđelovca, dok je autor nepoznat.
„Stojimo pored znamenja na kome su 123 imena onih koji su dali najvrednije što čovek ima – svoje živote za našu slobodu. Padoše na Ceru, Kolubari, Kajmakčalanu, u vrletima Albanije, na Jedrenu, da bi otišli u istoriju, u nezaborav, u sećanje za sva vremena“, rekao je Radomir Veljković iz Planinice, jedan od inicijatora obeležavanja stogodišnjice postavljanja spomenika u centru sela, i dodao:
„Pre tačno sto godina, na jučerašnji dan baš, potomci podigoše ovaj spomenik, ovo obeležje u to vreme jedno od najvrednijih u Srbiji. Nije nam čast što godinama nismo na adekvatan način evocirali uspomenu na to herojsko doba. Možda se ništa ne bi promenilo ni ovoga puta. Moje unuke, igrajući se sa ostalom decom letos kod spomenika, primetile su da je ovaj spomenik podignut baš septembra 1925. godine. Dakle, pre tačno sto godina. Podsećanje tih najmlađih Planiničana i ovaj skup, neka bude i naš zavet, da će obeležavanje godišnjice ubuduće biti redovno. Da to činimo i zbog toga što su još 53 heroja, koji preživeše golgote Albanije, plavu grobnicu, Solunski front i vratiše se da bi ih njihov ratni komandant koji ih je nazivao ratnim drugovima, prestolonaslednik Aleksandar, odlikovao Albanskom spomenicom. Iako uz sva ova imena dodamo i stotinak onih koji su kao borci završili u zarobljeništvu u Nemačkoj, Austro-Ugrskoj i Bugarskoj, eto podatka da je iz gotovo svake kuće iz Planinice, bar po dvoje, bilo u tim ratovima. Njihovo junaštvo učinili su malu Planinicu i velikom i slavnom. Ovde, pored ovog spomenika, bio je i ondašnji patrijarh Varnava! Kralj Petar I, nije doživeo podiznanje spomenika, ali i on je posetio Planinicu“.
Celokupan 20. vek bio je vek stradanja srpskog naroda. Najveće žrtve srpski narod je podneo u Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu, koji su poznati kao ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. U tim ratovima veliki doprinos dali su i stanovnici sa teritorije Zaječara boreći se u redovima Timočke divizije prvog i drugog poziva. Mnogi ratnici se nisu vratili svojim kućama, a njihovi grobovi su razasuti širom Balkana, Evrope i Afrike. U znak zahvalnosti i sećanja na te ratnike, porodice poginulih sa ostalim meštanima podizali su im spomenike koji su bili jedina veza porodica poginulih sa dalekim i nepoznatim grobovima. O tim spomenicima i drugim spomen–obeležijima brigu su vodile razne državne institucije, crkva, a u poslednje vreme Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš.
Na tri strane četvrtastog dela spomenika u centru Planinice uklesana su imena poginulih ratnika, na četvrtoj strani – ispisano je:
SLAVA VAM I VEČAN SPOMEN
Draga braćo, očevi, sinovi, dedovi i stričevi naši!
Vama, što ostaviste najmilije vam na ovome svetu: roditelje, ljube, decu, sestre, braću i rodbinu vašu;
vama, što položiste svoje dragocene živote za krst časni i slobodu zlatnu;
vama, što se odrekoste vašeg omiljenog sela, vaših šuma, polja, njiva i cvetnih livada;
vama, što sručiste kosti vaše u temelj otadžbine svoje
od 1912 – 1918 godine – mir vam i večna slava!
Otadžbina vaša slobodna je u proširenim granicama Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od Kajmakčalana do Triglava i od Timoka do Jadrana
Deo natpisa na spomeniku u Planinici
Jutarnju liturgiju u Crkvi Svetog vaznesenja, koja se nalazi u neposrednoj blizini spomenika, služio je u subotu, na Krstovdan, vladika Ilarion, a sasluživali su sveštenici Eparhije timočke.
Nakon minuta ćutanja u znak počasti palim ratnicima i himne „Bože pravde“, na spomenik su juče položeni venac i cveće, a ceo događaj uveličale su članice Ženskog crkvenog hora iz Sokobanje svojim pojanjem i izvođenjem pesama „Tamo daleko“ i „Kreće se lađa francuska“.
Uputivši blagoslov prisutnima, vladika Ilarion je izneo pohvalne reči zbog ovakvog okupljanja i zbog toga što je država Srbija počela da neguje kulturu sećanja.
„Crkva svakako ima oduvek kulturu sećanja i ne samo kulturu, nego ima i molitvu. Kada kažemo i kada čujemo „Vječnaja pamjat“, to znači večno sećanje na one koji su toga sećanja dostojni, a to su svakako vaši i naši preci i svi oni za koje se molimo. To večno sećanje ne možemo mi da pružimo, jer i naše će proći, ali će doći nove generacije. Večno sećanje imamo oduvek.
I zato se uvek tako molimo, da nas se Gospod seti u svoj knjizi večnosti i večnog života, to da podari upokojenima i postradalima, a nama živima i onima koji će doći da podari dobro zdravlje, duh životu, uzajamnu slogu, bratsko opraštanje i veru nepostidnu i ljubav nelicemernu, jer to je ono što nas je krasilo kroz čitavu istoriju i to je ono što nas treba dalje da vodi kroz život“, istakao je obrativši se prisutnima vladika Ilarion.
Prema mišljenju novoizabranog gradonačelnika Vladimira Videnovića, ovaj događaj i obeležavanje ovakve godišnjice zaslužuje veću pažnju.
„Ovo je danas jedan setan događaj, ali s druge strane je veoma značajan. Sto godina je prošlo od postavljanja spomenika u znak sećanja na postradale. Na Solonskom frontu, u Balkanskim ratovima, 123 Planiničana su poginula i njihova imena se nalaze na ovom spomeniku, i 53 se vratila sa ordenom, nosioci su Albanske spomnice“, naveo je Videnović i dodao:
„Međutim, izgleda zbog neke čudne situacije koja se dešavala kod nas, nismo imali mogućnosti da ispoštujemo to do kraja, ali očekujem da će sledeće obeležavanje ovako bitnog događaja biti u potpunosti kako treba“.
Istoričar Đorđe Stošić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, istakao je jedinstvenost spomenika u Planinici.
„Sam izgled tog spomenika, način izgradnje, materializacije i način kako je urađen, posebno to šta on predstavlja i kako jednostavno svojom monumentalnošću nas podseća na sve one hrabre izginule ratnike, koji su dali svoje živote u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine, nas obavezuje da obeležavamo svake godine u septembru u selu Planinica izgradnju ovog spomenika, da se skupljamo oko njega, i da na taj način spomenik živi. Spomenik mora da ima svoj život, on nije samo spomenik u nekom selu na jednom isplaniranom prostoru, on znači mnogo više, i ja sam presrećan što smo se mi danas ovde okupili i što smo obeležili sto godina od podizanja ovakvog velelepog spomenika“, rekao je Stošić i dodao:
„Kada vidim koliko se ljudi okupilo danas na ovoj svečanosti, ja sam presrećan jer selo mora da ima svoj život, da napreduje, jednostavno moramo svi da se vratimo selu. Nije samo život u gradu, svi smo mi potekli sa nekog sela i zato je bitno da se okupljamo, da pravimo raznorazne svetkovine u selu i da imamo razloga da se viđamo što više, da se družimo i da samim time damo novi smisao narednim godinama koje dolaze“.
Sam spomenik označava veliku pobedu u ratovima.
„Ima postament, na kome se nalazi, sa floralnim detaljima, i na kome su sa sve četiri strane upisana na pločama imena palih boraca. Zatim ima pijetetni stub, koji uvek obeležava pobedu, i on jednako štrči u nebo i ističe se svojom monumentalnošću, a na vrhu stuba imamo srpskog dvoglavog orla, i znamenje države koja više ne postoji, tada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ali svejedno pokazuje da je srpski narod uspeo da prebrodi golgotu, koju je preživeo, i da je ostao na ovim prostorima“, kazao je Stošić objašnjavajući simboliku ovog spomenika.
Nedavno su žitelji Planinice jednu prostoriju u centru sela, tik u nekadašnje narodno javno kupatilo preuredili u etno kutak, darujući za njeno opremanje stvari i predmete iz davne prošlosti, među kojima je čak i jedna Albanska spomenica.
Ovo je, kažu Planiničani, tek početak opremanja.
Inače, u centru sela Planinica je 1928. godine podignuto narodno javno kupatilo sa šest tuševa u blizini česme koja je 1908. godine prepravljena za potrebe kupatila, koje je bilo dar Higijenskog zavoda iz Niša. Prvih nekoliko godina kupanje je bilo besplatno. Danas je ova zgrada kupatila spomenik pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu, u jako lošem je stanju te se planira da se uskoro restaurira i zaštiti.
Foto galerija
