Danas je u Istorijskom arhivu „Timočka krajina“ u Zaječaru otvorena izložba Arhiva Bosne i Hercegovine pod naslovom „Sarajevski atentat – istorijski kontekst u svjetlu dokumenata Arhiva Bosne i Hercegovine“, autora mr Danijele Mrde, direktorke Arhiva BiH, i koautora Siniše Domazeta i Sandre Biletić. Ovom prilikom mr Danijela Mrda i direktor istorijskog arhiva „Timočka krajina“ Zaječar Velibor Todorov potpisali su smernice o naučnoj i kulturnoj saradnji između dve ustanove. Javnosti je danas predstavljen i Zbronik arhivskih dokumenata „Sarajevski atentat, povratak dokumentima“. O knjizi je govorio profesor Drago Mastilović, direktor Instituta istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Uspostavljena saradnja između Arhiva BiH i zaječarskog Arhiva ima svoje utemeljenje u brojnim univerzalnim principima i zadacima arhivističke struke ostvarivim i putem međunarodne saradnje. Današnje potpisivanje smernica o naučnoj i kulturnoj saradnji između dva arhiva između ostalog uključuje aktivnosti po zajedničkoj realizaciji projekata, razmeni ideja i iskustava u cilju unapređenja stručnog rada, organizaciji zajedničkih programa i aktivnosti, rada na izdavačkoj delatnosti i njenoj promociji. U ime buduće saradnje na zajedničkom ostvarenju ciljeva arhivske struke danas su potpisane smernice o saradnji.
„Osnovni cilj ove izložbe jeste da se prikaže vrhunska arhivska građa koju poseduje Arhiv BiH a tiče se početka Prvog svetskog rata, onog najznačajnijeg događaja za koji su mnogi istoričari u prošlosti rekli da je bio i okidač za početak Prvog svetskog rata, a to je atentat u Sarajevu. Negde smo shvatili da poslednjih godina zbog različitih interpretacija i istorijskog revizionizma postoji jedna nasušna potreba da se na svetlost dana ponovo donesu dokumenti Arhiva BiH da na njima počiva ona dokumentarna istina o događanjima, nekoliko dana pre samog atentata u Sarajevu, dan atentata i sve ono što je usledilo u Sarajevu nakon samog atentata. Arhivska građa je vrhunska. Mi smo kroz naše dokumente prikazali sam proces suđenja, optužnicu, presudu u originalu, ali smo obogatili ovu izložbu i sa dva dokumenta iz Državnog Arhiva Srbije koja su nam kolege ustupile, a to su dojave o pripremi atentata koje su blagovremeno stigle u Austriju a koje su izignorisane. To daje jedan novi i koncept i osvrt na Sarajevski atentat i sam događaj koji je, kako kažu istoričari, i bio negde okidač za Prvi svetski rat. Danas vidimo da neke nove generacije uče o mladobosancima kao terorističkoj organizaciji. Zato smo mi imali potrebu da na svetlost dana donesemo, ja bi rekla, ovu jednu borbu za ljudska prava i slobode. Ovo je i prilika da započnemo i saradnju sa Arhivom i kolegama u Zaječaru, istakla je mr Danijela Mrda.
Na otvaranju izložbe i promociji Zbronika arhivskih dokumenata „Sarajevski atentat, povratak dokumentima“ u Arhivu „Timočka krajina“, danas je govorio i prof. dr Drago Mastović.
„Knjiga je dr Miroslava Perišića, direktora državnog Arhiva Srbije i ona je po meni nešto najdragocenije što se pojavilo u istoriografiji u naučnom smislu posle onih čuvenih knjiga Vladimira Dedijera ,,Sarajevo 1914. godine’’. Ova knjiga nam na jedan način koji zahteva istorijska metodologija donosi neke nove dokumente koji mogu posle dužeg vremena baciti neko novo svetlo na Sarajevski atentat, pre svega kada govorimo o odgovornosti za ovaj atentat jer se pojavljuje jedan dokument koji je ranije bio nepoznat stručnoj javnosti. On je bio oštećen da bi se uklonili neki delovi iz njega i zanimljivo je zašto je to rađeno. On je delom uništen kako ne bi bili izneti neki delovi iz njega. Ovaj dokument baca potpuno novo svetlo na Sarajevski atentat i ta priča treba da se istraži i dovede do kraja“, istakao je prof. dr Drago Mastilović.
Direktor Arhiva u Zaječaru Velibor Todorov je sa zadovoljstvom istakao da se počinje sa jednom novom saradnjom.
„Spremamo izložbu o učešću Timočke divizije u oslobođenju Sarajeva koje se desilo novembra 1918. godine. Mi ćemo do novembra ove godine spremiti tu izložbu pa ćemo sa njom gostovati u Arhivu BiH i to je izuzetna čast za jedan regionalni arhiv. Uspostavili smo saradnju i između službi i razmenjena su iskustva. Ta praksa je vrlo bitna kako bi se sama delatnost još više obogatila i oplemenila. Mi nameravamo da organizujemo i jedno studijsko putovanje u aprilu koje će podrazumevati i posetu Sarajevu. Ovakvi sporazumi su jedan zamajac za mnoga dešavanja između arhiva i to može da doprinese boljem kvalitetu rada i jednog i drugog arhiva“, kazao je Todorov.
Izložba „Sarajevski atentat – istorijski kontekst u svjetlu dokumenata Arhiva Bosne i Hercegovine“ je prikazana po njenom nastajanju u Istočnom Sarajevu, potom u Bajinoj Bašti, Vranju, sada u Zaječaru, a u aprilu će biti priređena i u Nišu.
Nakon ozvaničenja saradnje sa Državnim arhivom Srbije, Arhiv Bosne i Hercegovine kao vrhovna arhivska institucija u Bosni i Hercegovini, svoju saradnju sa arhivskim ustanovama u Republici Srbiji produbljuje ka regionalnom nivou. Sa druge strane, nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji sa Arhivom Republike Srpske, državnom agencijom u Arhivi Sofije, Arhivom Vojvodine, Filozofskim fakultetom u Nišu, Istorijski arhiv „Timočka krajina“ Zaječar proširuje mrežu međunarodne saradnje sa ustanovama kulture.