Veliki Izvor, selo nadomak Zaječara poznato po plodnim oranicama, ali i po bogatoj tradiciji, kulturi i istoriji, starije je od samog Zaječara. Prvi put se pominje pre oko 550 godina kao „Izvor Blatinče“, a kao Veliki Izvor pre oko 220 godina. Od kada je nastalo, do danas, mnogo toga se u ovom selu promenilo. Zanimljiv podatak je, da je iz tog sela, u kojoj je postojala Radna zadruga „Cvetko Caković“, davne 1997. godine, „Impaz“-u isporučeno 2.500.000 litara mleka. Isporučeno je te iste godine i 200 vagona pšenice, 1200 komada junadi, 3000 komada teladi, 500 vagona šećerne repe. Danas je situacija ni nalik toj. Veliki procenat mladih napustio je selo u potrazi za boljim životom, te su danas i u ovom selu najviše zastupljena staračka domaćinstva, a ono što se sigurno nije promenilo je da su u selu ostali i oni koji se bore da se tradicija Velikoizvoraca, kultura i njihov specifičan govor neguje i sačuva od zaborava, pa je nedavno, sa tim ciljem, osnovano i Udruženje „Velikoizvorski koreni“. Ali, krenimo redom.
Veliki Izvor se nalazi na istočnom delu Zaječarske kotline, sa desne strane Timoka, a sa zapadne na udaljenosti od oko 5 kilometara je granica sa Bugarskom. Katastarska opština Veliki Izvor, prostire se na 6.310 hektara sa oko 2. 500 stanovnika u oko 650 domova. Selo je povezano sa centrom Zaječara iz dva pravca, prvi – regionalni put Zaječar-Negotin i drugi alternativni „Belgijska pruga“ koja izlazi na međunarodni put Zaječar-Vidin. U selu je podignut Hram svetog Arhangela Mihaila, davne 1874.godine za vreme vladavine knjaza Milana Obrenovića.
„Hram je osvećen 20. jula 1893.god. Prva osnovna škola u Velikom Izvoru počela je sa radom školske 1839/40. godine. Bila je to prva privatna seoska škola koju su izdržavali đački roditelji uz manju pomoć velikoizvorske opštine i pojedinih meštana. Škola je radila u privatnoj zgradi i poput drugih seoskih škola je bila oskudno opremljena osnovnim sredstvima za rad. Sedelo se na tronošcu a pisalo na peščaniku. Glavne i jedine knjige su bile: Bukvar, Časlavac i Psaltir, po kojima su i sami učenici nosili nazive: bukvarci, časlavci, psaltirci, zavisno od toga koju su knjigu i koji razred učili. Pored čitanja i pisanja učili su molitve, račun i crkveno pevanje. Školske 1968/69. reonizacijom školske mreže u opštini Zaječar, odlučeno je da se osnovna škola u Halovu organizaciono pripoji osnovnoj školi u Velikom Izvoru. Tada je škola dobila ime Osnovna škola „22. decembar“. Promene i razvoj školskog sistema zahtevali su i bolje uslove za rad koje školska zgrada više nije ispunjavala, oštećena u zemljotresu. Radovi na izgradnji nove školske zgrade počeli su 1978. a škola je svečano otvorena 25. maja 1980. Stara školska zgrada je zbog oronulosti i bezbednosti učenika, porušena školske 2002/03. godine. Sadašnji naziv OŠ „Vuk Karadžić“, nosi od 1992. godine. Škola trenutno broji 205 učenika i 28 polaznika predškolskog programa“, ispričao nam je Miodrag Ranković, šef Mesne kancelarije Veliki Izvor, sa kojim smo razgovarali tragajući za istorijatom ovog sela i zanimljivim podacima.
On dodaje i da je zahvaljujući zainteresovanosti za očuvanje kulturne baštine ovoga kraja, škola od skoro suvlasnik etnokuće „Dom Sergija Kalčića“, jedne od najbogatijih i najlepših kuća tog tipa u Srbiji“.
Ranković je, vraćajući se kroz istoriju, istakao još neke zanimljive činjenice.
„Do početka privatizacije u selu je bila i veoma uspešna zemljoradnička zadruga koja je formirana daleke 1926. godine, pod nazivom Radna zadruga „Cvetko Caković“. Zadruga 1956. godine ulazi u sastav ZZ „Nova Brazda“. Dalji razvoj zadrugarstva čini da 1978. godine izlazi iz sastava „Nove Brazde“ i pod imenom „25. maj“ postoji do 2003. godine kada se u eri hiperinflacije imovina Zadruge topi. Tako je 9. jula 2010. godine, Privredni sud Zaječar otvorio postupak stečaja nad ZZ „25. maj“. Koliki je to gubitak za meštane Velikog Izvora, govori podatak iz 1997. godine, kada je Zadruga isporučila „Impaz“-u 2.500.000 litara mleka, 200 vagona pšenice, 1200 komada junadi, 3000 komada teladi, 500 vagona šećerne repe. U istom periodu Zadruga obezbeđuje svojim zadrugarima 400 komada priplodnih junica, 270 traktora i oko 3.5 00 priključnih mašina. Kako je veliki broj meštana sa početkom tranzicije ostao bez posla, preorjentišu se na intenzivnu proizvodnju povrtarske proizvodnje i postaju glavni snabdevači pijace u Zaječaru i Boru“, objašnjava Ranković.
Broj meštana Velikog Izvora je u opadanju. O tome govore i statistički podaci, pa je tako 1948. godine u Velikom Izvoru živelo 3.758 meštana, dok je prema poslednjem popisu iz 2011. godine, taj broj pao na 2.393. Sa ciljem da mlade podsatknu da ostanu na selu, da pokrenu neki posao i opstanu u tome, ali i da očuvaju kulturu Velikoizvoraca, tradiciju i specifičan govor, u januaru, ove godine, osnovano je Udruženje „Velikoizvorski koreni“, čiji su se članovi nedavno vratili iz Bugarske, gde su učestvovali na Međunarodnoj manifestaciji prezentacije narodne kuhinje.
„Udruženje je osnovano na Božić ove godine, iz potrebe da se malo zaustavi osipanje mladih iz Velikog Izvora, i da se njima, koliko je to moguće, pomogne da započnu neki posao ovde, kako bi ovde i ostali, i samim tim sačuvali kulturu i tradiciju, govor i običaje Velikog Izvora. Znamo da Velikoizvorci imaju specifičan dijalekt, koji je opstao vekovima unazad, ali se javlja poražavajuća tendencija – govor se polako gasi. Udruženje je jednim delom zbog toga i osnovano, da sačuvamo našu tradiciju. Drugi cilj je da održimo kontakte sa našim dalekim precima u Republici Bugarskoj, jer se, nema tačnih istorijskih podataka, ali po nekoj legendi, u 16. u 17. veku, deo Velikog Izvora doselio iz, takođe Velikog Izvora, iz Bugarske, koji se nalazi na 85 kilometara istočno od Sofije, gde se govori jezikom sličnim našem ovde, u Velikom Izvoru. Mi se kroz Udruženje sada okupljamo sa Velikoizvorcima iz Bugarske, već smo 21. juna posetili opštinu Teteven, u okviru međunarodne manifestacije čiji je cilj promocija nacionalnih kuhinja“, istakao je Rade Stojčić, predsednik Udruženja i dodao da je ono osnovano i sa ciljem da mlade edukuje, po pitanju opstanka na selu, u smislu, bavljenja poljoprivredom, zanatstvom, malom privredom.
„Mi ćemo organizovati radionice, kurseve. Mladi misle da je njihova budućnost u inostranstvu, ja ne verujem baš u to. Mislim da, koliko god da je ovde teško, onaj ko želi da radi, i ko je istrajan u svojoj nameri, može i ovde da se snađe“, kaže Stojčić.
Uskoro će, prema njegovim rečima, biti pokrenuta izrada „Korena Velikog Izvora“, ali po domovima. Tačnije, to će biti domovnik, koji će biti sačinjen od pisanih tragova o domovima, porodicama, predaka… onih koji su živeli i dali veliki doprinos u izgradnji Velikog Izvora.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.