DruštvoVestiZaječar info

Rajačka narodna škola zdravlja: NEOLIBERALIZAM I KOVID KRIZA

Četvrti talas kovid krize se zahuktava, a do sada nije bilo neke ozbiljnije, zvanične, državne analize pređenog puta i postigutih rezultata u kovid krizi. Nije bilo reči ni o posledicama i šteti koju je nanela kovid kriza srpskom društvu, porodicimama i pojedincima, niti o pozitivnim rezultatima koji su ostvareni. A trebalo je to učiniti zbog demokratije i transparentnosti, odnosno principama na kojima počiva proces suzbijanja epidemije, a to su promptni, precizni i detaljni podaci o prirodnom toku bolesti i aktivnostima koje se preduzimaju. Uspeh u suzbijanju epidemije počiva na promptnim, preciznim i kompletnim informacijama o prirodnom toku bolesti.

Kada se pogledaju podaci o kretanju bolesti u Zaječaru i okolini, početkom avgusta 2020. godine i početkom ovog meseca, istog dana, takoreći u broj slaže se broj novootkrivenih slučajeva: 4 do 6 dnevno sa tendencijom povećavanja tih brojki, što jasno pokazuje da se epidemija širi a epiodemiološka situacija pogoršava. Da li se iz toga može izvesti zaključak da ono što smo uradili do sada protiv epidemije vredelo je manje, nego što smo mogli, pa čak i u pokušaju da se vakcinacijom stanovništva zaustavi Kovid 19? Odgovor na ovo pitanje može se dati ako se uzme u obzir na koji je način, i u kakvim uslovima funkcionisala zdravstvena zaštita. Više puta smo čuli da nije bila spremana da se uhvati u koštac sa takvom epidemijom nepoznate zarazne bolesti.

Kapitalizam, zdravstvena zaštita i zdravstvena služba


Posle 90-ih godina 20. veka postoje velike teškoće u funkcionisanju zdravstvene zaštite. Još tada postojala je tendencija da se sa tzv. socijalizirane zdravstvene zaštite koje su u centru pažnje imala zdravog i bolesnog čoveka i zdravlje naroda koje je trebalo da ima zaštitu i podršku za unapređivanje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, aktivnostima Doma zdravlja. Ali, nove tendencije u razvoju zdravstvene zaštite krajem 20. veka su bile drugačije: postepenim prelaskom na tržišni način poslovanja, zdravstvene usluge postaju roba. Besplatna zdravstvena zaštita odlazi u istoriju, a nov način funkcionisanja zdravstvenih zaštitea i zdravstvenih ustanova menja odnos između korisnika zdravstvene zaštite i zdravstvene administracije. Polako se stvara jedan novi prostor u kome je moguće na drugi način zadovoljiti zdravstvene potrebe stanovništva – privatna lekarska praksa koja radi na principima tržišta. Danas ona zadovoljava oko 25% svih zravstvenih potreba stanovništva uključujući i potrebe za bolničkim lečelje. Privatne ordinicije, laboratorije, poliklinike i klinike nicale su tokom poslednje dve decenije kao pečurke posle kiše, a bolesnici i drugi koji su iz nužde morali da uđu u taj prostor, morali su da ponesu novčanik pun para. One su postale pravi primeri funkcionisanja kapitilizma u zdravstvenoj zaštiti na ruševinama tzv. socijalizirane besplatne zdravstvene zaštite nastale posle 2. Svetskog rata. Drugim rečima, prostor zdravstvene zaštite u 20. veku pretvoren je u robno tržište zdravstvenih usluga i opreme, uključujući u to i najznačajniji činilac – farmaceutsku industirju i apoteke sa lekovima i medicinskom opremom.

U početku nastojalo se da se sitem socijalizirane medicine koriguje tako da bude ekonomski racionalan, prožet demokratijom u fleksibilan zbog promena i reformi tog sistema, ali on se vulgarizacije u novim kapitalističkim uslovima rada. Dolazi do uništavanja svega što je pozitivno, do raslojavanja među zdravstvenim ranicima, do pojave nezadovljstva i apatije; neki odlaze na rad u instranstvo, do pojave korupcije i neefikasnosti zdravstvenog sustema. Kapitalizam je sve brže prodirao u naše društvo, a traženje načina da se u trgovini bolešću i zdravljem zgrće novac i bogati na računa korisnika sve više je rastao. Ono što nije učinjeno, političari i odgovorni za funkcionisanje i razvoj zdravstvene zaštite, nisu utvrdili meru do koje granice takav način funkcinisanja zdravstvene zaštite može da ide a da ne ugrozi zdravlje i zdravstveni napredak naroda.

Neoliberalizam i kovid tržište bolešću i zdravlje


Ubrzo posle prodora Kovida 19 u Srbiju 6. marta 2020. godine, naš politički vrh zainteresovao se i ocenio da se uz pomoć epidemije, indoktriniran neoliberalizom sa Zapada, opredeli da od celog prostora društva načiniti kovid tržište i ubrza i poveća protok novca i kapitala. Odjednom su kupovani i prodavani resporatori, i druga oprema, maske, dezinfekciona sredstva, pojavljuju se kovid profiteri i i bogataši: milioneri i milijarderi, nastali u kovid krizi i sl. Neoliberalizam je najnehumaniji stadijum kapitalizma gde čovek i njegovi problemi ne privlače veliku pažnju. Postoji jedino novac i kapital, bogaćanje i velika sposobonst prilagođavanja novim situacijama prirodnog toka bolesti i potreba za zgrtanjem novca. Prilagođavane su i građene nove bolnice, laboratorije, fabrike vacina koje su i u redovnoj situaciji imaju najveće potrebe za sticanjem i trošenjem novca, a još veće kada je reč o velikoj epiodemiji. A rezultat – nikakav u sprečavanju širenja korona virusa. Rezultat je postignut u lečenju obolelih i sprečavanju posledica bolesti i perane smrti. Zanimljivo je da se u dnevnim izveštajima o epidemiološkoj situaciji nikada ne objavljuju podaci o broju izlečenih. Oni su sigurno podaci o uspehu u radu, pre svega, zdravstvenih radnika i zdavstvene službe.

Naš politički vrh čine lideri neoliberalizma. To je takav društveni poredak koji želi celo društvo da pretvori u tržište kapitala i novca, a efekti se mere na osnovu postignutih uspeha u kratkom roku, odmah, svuda i na svakom mestu gde je to moguće i na što širem prostoru. Takva prilika je i „Otvoreni Balkan“, pre neki dan formiran između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Ukratko rečeno, u suzbijanju epidemije Kovid 19, izgrađen je administrativni mehanizam. Greška je načinjena što je taj mehanizam preuzeo sve funkcije tržišnog mehanizma i stručnih kompetencija u kovid krizi. Takav mehanizam postoji i u kapitalističkim zemljama Zapada ali je odnos između politike i struke u tom mehanizmu drugačiji ili bar mislim da je tako.

Administrativni mehanizam podrazumeva strogu i skupu kontrolu i mngobrojne učesnike u hijerarhijskoj strukturi. Ona sputava stvaralačka inicijativu autonomnih nosilaca zdravstvene aktivnosti i otuđuje interese od neposredno zainteresovanih zdravstvenih radnika i korisnika njihovih usuga. U zdravstvu kojega, osnovna aktivnost počiva na radu visokokvalificiranih i usko specijaliziranih stručnjaka, administrativna metoda nadređenosti i podređenosti gubi sve više svoj smisao i društveno opravdanje jer visokokvalificirani i usko specijalizirani stručnjaci teško prihvaćaju odnosi podređenosti i nadređenosti, a svoj posao znaju i moraju znati bolje od onog koji im je u formalnoj hijerarhijskoj lestvici nadređen( Škrbić).

U našem slučaju, glavni kovid administrator je predsednik koji je i glavni i najbolji epidemilog. On zna sve i o vođenju epidemije, o metodima zaštite i spečavanja širenja bolesti o lekovima i vakcinama, kvalifikuje epidemiološku situaciju i zna kada nastupa koji talas epidemije, prognozira njen tok i kada će biti njen kraj.

Formiran je kovid sistem zdravstvene zašite, Srbija je postala ogromno kovid tržište, a administrativni mehanizam je postao jedini regulator odnosa u tom „novom“sitemu zdravstvene zaštite. Krizni štab(ovi) preuzeli su potpunu kontolu i koordinaciju aktivnosti nad epidemijom. Oni su ugušili solidarnost u društvu, rad Zavoda za javno zdravlje, domova zdravlja i lokalnih jedinica zdravstvene zaštite u gradovima i u selima. Područje Srbije služilo je ne samo kao tržište za uvođenje novih metoda i tehnologije (digitalizacija u nastavi, u prikupljanju i obradi podataka, u pristupu masovnoj imunizaciji), već i kao eksperimentalno područje pomenutih metoda i tehnologija, vakcina i lekova.

Dokle smo stigli?
Iz informacije Ministarstva za zdravlje saznajemo sledeće:
• COVID-19
Informacija o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u vezi sa korona virusom u Republici Srbiji za 4. avgust 2021. godine.
U Republici Srbiji je do 15 časova, 04. avgusta 2021. godine registrovano ukupno 723.518 potvrđenih slučajeva COVID 19.
Od poslednjeg izveštaja testirani su uzorci 10.710 osoba od kojih je 487 pozitivno. Na respiratorima je ukupno 7 pacijenata.

U Republici Srbiji testirano je ukupno 4.708.532 osoba.

U poslednja 24 časa preminulo je 2 osobe usled posledica izazvanih virusom COVID 19. Ukupan broj preminulih od početka epidemije je 7.129.
U podatke u informaciji mnogi ne veruju. Tačne podatke o epidemiji zna samo predsednik i predsednica Kriznog štaba.

Veliki vođa, samo on mora da zna podatke o svemu šta se dešava u zemlji i šta treba da se radi. Kada je o Kovidu 19 reč, jedino on zna koliko će epdiemija trajati i kada će proglasiti pobedu nad njom. Jedini on zna da li sada počinje četvrti ili peti talas Kovida 19. POBEDA NAD NJOM BIĆE PROGLAŠENA ONDA KADA TO NJEMU NAJVIŠE ODGOVARA bez obzira na epdeimiološku situaciju.

U Rajcu, 4. avgusta 2021. godine.
Pripremio; dr Paunović Petar, učitelj zdravlja

Prikaži više

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pročitajte i ovo
Close
Back to top button