U okviru pratećeg programa 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, u foajeu zaječarskog teatra sinoć je predstavljena knjiga „Teatrologika 1 i 2“ autora Olivere Milošević, u izdanju „Sterijinog pozorja“.
Govoreći o autorki direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić je naglasio da je Olivera Milošević radila sjajnu emisiju na Radio televiziji Srbije „Teatrologike“ dve sezone. Ona je jedna od retkih novinarki koja dosledno i već više decenija studiozno prati pozorište i pozorišnu umetnost.
„Pravi autorske emisije i hroničar je našeg pozorišta, a videćete i u ovim knjigama da je sa sagovornicima ostvarila sjajne razgovore i to malo podseća na onu školu koju je uspoostavio Feliks Pašić, koga smo i sinoć pominjali, koji je jedan od najznačajnijih hroničara pozorišnog života na ovim prostorima“, rekao je Radonjić.
Izdavač se, kako se čulo, opredelio da tu televizijsku formu prebaci u korice ovih knjiga pre svega zbog toga što kada se gleda emisija na televiziji, prvi utisak je ta vizuelna senzacija.
„I onda kada gledate te emisije ponekad se desi da prečujete one važne stvari koje su ovi značajni ljudi, sa kojima je Olja vodila razgovore, rekli, ne samo o pozorišnoj umetnosti, o svojim karijerama i o nekim bitnim stvarima vezanim za njihove živote i profesiju, nego i jednom vremenu koje je bilo dosta burno 90-tih godina, dakle govorili su o društvu uopšte i o našoj stvarnosti u kojoj svi zajedno egzistiramo. To je bio jedan razlog, a drugi razlog je staromodan. Mislim da ono što ostane zabeleženo u knjigama, u štampanoj verziji je nekako dugotrajnije. Ove televizijske formate, DVD snimci, elektronske forme, ako se desi nešto sa sunca eksplodira, ili dođu energetski talasi, to može da uništi sve elektronske zapise, a ovo ostaje, ovo je nešto što je trajno. Nama su ostali zapisi još od antičkih vremena na papirusima i slično. Knjiga je ipak nešto što će postojati dokle postoji ljudska civilizacija. S druge strane, ja i dalje mislim da je čitanje knjiga jedan ritual“, dodao je Radonjić.
Prva knjiga Teatrologike nudi razgovore sa autorima koji su svoju karijeru u pozorištu započeli devedesetih godina, u tim burnim vremenima, a umetnici sa kojima je Olja reazgovarala bili su Biljana Srbljanović, Oliver Frljić, Enver Lorenci, Mirjana Karanović, Ivana Sajko, Marko Mandić, Selma Spahić…
Reč je o umetnicima koji su radili na prostoru bivše Jugoslavije i kroz zanimljive razgovore pružaju širu sliku celokupnih dešavanja u pozorištu, ali i u društvu uopšte devedesetih godina i kasnije, kroz svoje vrlo bogate karijere.
Pitanja koja je postavljala Olja bila su inspirativna i oni su govorili o nekim najintimnijim stvarima iz njihovih života i profesija, a razgovor se uvek završavao pitanjem šta za te umetnike predstavlja sreća.
Druga knjiga je obimnija od prve i koncepcijski je ista. Predstavlja drugu sezonu „Teatrologika“ i tu su sagovornici bili: Rade Šerbedžija, Tanja Šljivar, Nikola Ristanovski, Androš Urban, Nikola Đuričko, Ksenija Marinković, Milena Zupančič, Svetozar Cvetković, Ivica Buljan, Boris Liješević, Lenka Udovički, Igor Samobor i drugi.
Za dizajn knjiga, koje izgledaju moderno i lepo bio je zadužen Veljko Damjanović. Radonjić se javno zahvalio vrednoj saradnici „Sterijinog pozorja“, koja je otišla u penziju prošle nedelje. To je Vesna Grginčević, urednica izdavačkog centra „Sterijinog pozorja“, koja je svojim intervencijama i sugestijama autorima, doprinosila da sadržaj knjiga bude još bolji.
Autorka „Tetralogika 1 i 2“ Olivera Milošević je istakla da joj je velika čast i velika radost da na Danima Zorana Radmilovića, u pozorištu koje nosi njegovo ime i u gradu gde je rođen i odrastao, ima priliku da govori o ovim knjigama.
„Reč teatrologika, ako pogledate Vujakliju ili pitate bilo koga, ne postoji. Mi smo je smislili za naslov serijala, a logika za taj naslov bila je da sa svojim sagovornicima pokušam da odgonetnem tu logiku teatra koju mi svako veče, dolazeći na predstave, pokušavamo da razumemo“, navela je autorka i dodala:
„Serijal koji je bio na televiziji našao se među koricama knjige zato što je televizija pre svega slika i ton. Radeći taj serijal mnogo više vremena, energije i truda sa svojim timom potrošila sam nastojeći da pronađem inserte kojima bih ilustrovala i široj publici predstavila šta rade moji sagovornici. U toj slici i u tom tonu negde se izgubi suština njihove misli. Kada sve to stavite na papir, onda je potpuno drugačije. To je u stvari bio osnovni razlog zašto sam objavila ove knjige“.
Knjige su, kaže, pisane tako da to u stvari nije dijalog, već sede dvoje ljudi i razgovaraju o teatru i životu.
„Ja sam nastojala da kod svakog od njih smestim esenciju njihovog razmišljanja o njihovoj profesiji i o svim tim temama o kojima smo razgovarali. Za „Teatrologike 1“ ideja je bila da široj javnosti predstavim pozorišne stvaraoce koji su profesionalno i kao ljudi odrastali 90-tih, u najteže vreme za život i odrastanje. U sinoćnjoj predstavi igrala je Maja Izetbegović, koja je jedna od mojih sagovornica i moj razgovor sa njom bio je potresan kao i sinoćnja predstava (Što na podu spavaš). Kriterijum za izbor ko će biti sagovornik je da budu izuzetni umetnici, ne samo u sredinama u kojima stvaraju, ne samo u regionu, nego i šire. Mnogi od njih imaju značajna evropska i svetska priznanja za svoj rad. „Teatrollogike 2“, su oslobođene generacijskog pristupa, ali su u toj knjizi takođe izuzetni umetnici iz regiona“, rekla je Olivera Milošević i dodala:
„Ja sam zahvalna na ovoj prilici da govorim o knjigama, Vladi koji je prepoznao da to treba da bude deo pratećeg programa, Mikiju koji je u tri rečenice razumeo o čemu se radi, kao i gospođi Grginčević koja me je ubedila da treba objaviti knjige“.