Svaki trenutak u prirodi ima sopstveno trajanje
Izložba „Duh prirode – Pejzaži“, mladih likovnih umetnica Danice Krstić iz Zaječara, Vanje Radojičić iz Kruševca i Aleksandre Vuksanović iz Beograda, otvorena je u Muzeju Hajduk Veljka u Negotinu, u okviru „Negotinskog leta“. Izložba koja obuhvata 30 autentičnih slika koje posmatrača vode na imaginarni put kroz prirodu, može se razgledati do kraja jula.
Tri mlade umetnice koje prirodno slede svoju unutrašnju potrebu za stvaranjem, okrenute prirodi i zainteresovane za sve aspekte njene pojavnosti, individualne poglede na temu pejzaža prikazale su kroz izložbu pod nazivom „Duh prirode„.
Danica Krstić (28) iz Zaječara koja je svoje stvaralaštvo do sada predstavila na 11 kolektivnih izložbi, kroz ciklus slika predela istražuje nevidljivu barijeru između stvarnog pejzaža i pejzaža snova. Kako kaže, ovo je njena prva samostalna izložba, a sa koleginicama sa Fakulteta umetnosti u Nišu, spojila je priroda.
„Za mene je priroda nešto što pokreće, oslobađa, smatram da je posebno potrebna savremenom čoveku, koji se, opterećen materijalnim, odvaja od nje. Proces mog stvaranja predstavljen je kroz jednu seriju slika koja je povezana samim pristupom i načinom slikanja. Slike su rađene akrilnim bojama koje su mi omogućile lazurno slikanje, koje mi je pomoglo za prozirnost neba, koje često povezujemo sa zemljom, jer smatram da je sve u prirodi povezano i da nije slučajno, sve ima svoj proces i tok, to je i ono što me inspiriše kod same teme, takođe, i taj sopstveni doživljaj prirode“, kaže Danica i dodaje:
„Svaka od nas je predstavila po 10 slika, ono što nas povezuje jeste upravo ta različitost u načinu slikanja, sopstvenom prikazivanju, to nam pruža širinu i pruža širi ugao sagledavanja same teme“.
Pajzaž u slikama Vanje Radojičić (25) koja živi i stvara u svom rodnom Vitanovcu kod Kruševca, ali i u Nišu, „portretisan“ je po sećanju. Ona na jedinstven način usklađuje ritam prirode sa sopstvenim stvaralačkim ritmom.
„Slike koje su rađene u tehnici ulje na platnu, nastale su u periodu kada je bio karantin, kada smo svi bili zatvoreni, a moj jedini beg od izolacije, stvarnosti, je upravo stvaranje slika. Ove koje su izložene su rađene različitim materijalima koji su mi pomagali da dobijem određenu reljefnu strukturu, neki oblik koji sam zamislila, odnosno potez koji bi moju ideju pretočio na sliku. Ove pejzaže sam radila na osnovu nekog sećanja iz nekog predela koji sam obišla, videla, u toku putovanja. Imam četiri faze rada, a poslednja faza je meni najzanimljivija jer je rađena pod emocionalnim uticajem – uticajem mesta gde sam putovala, koji je ostavio jak utisak na mene“, navodi Vanja kojoj je ovo prva samostalna izložba. Do sada je svoje radove izlagala na 14 koleketivnih izložbi kako u Srbiji, tako i u Bosni i Hercegovini, Poljskoj i Litvaniji.
Aleksandra Vuksanović (28) iz Ripnja kod Beograda, svoj slikarski opus predstavila je kroz trenutak doživljen u susretu sa prirodom i njenom veličanstvenom nepreglednošću, a opet kroz lični osećajni „aparat“ slikara.
„Inspiraciju nalazim tokom mojih putovanja, kako sa prijateljima, tako i sa porodicom, tokom likovnih kolonija, što je posebno zadovoljstvo, posetiti ta mesta i upoznati kolege. Ovo je ulje na platnu, to mi prija, ja volim polako da radim, pa mogu da promislim. Mi, likovni umetnici, nemamo veliku praksu pisanja poezije, pa sam ja rešila da neke svoje utiske umesto rečima, prenesem kroz svoje slike i tako zabeležim neke predele koje sam posetila. Tako možete videti predele iz Šumadije, sa Kosova i Metohije, neke delove Vojvodine. Poslednjih pet, šest godina paralelno se bavim pejzažima i portretima i figurama. Planovi su mi da to spojim, do sada sam radila portrete i figure u zatvorenom prostoru, a sada želim na otvorenom, u prirodi, to će biti novi momenti“, istakla je Aleksandra kojoj je ovo peta samostalna izložba, prva zajednička, a do sada su njene slike predstavljene i na 31 kolektivnoj izložbi u Srbiji, Bamladi (oblast Penžab), Indiji, Nepalu, Bangladešu, Turskoj, Tunisu.
Izložbu „Duh prirode – Pejzaži“ otvorio je Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine koji je izrazio zadovoljstvo što je negotinski muzej u prilici da ugosti tako talentovane umetnice. Prisutnima se obratila i istoričarka umetnosti Vesna Nikolić, viša kustoskinja.
„Autorke u svojim radovima ne beleže stvarnu faktografiju prirode, već spajaju viđeno i imaginarno. Kroz kreativnost, koja je inspirisana ličnim iskustvima, unutrašnjim osećanjima, sećanjima, kao i utiscima iz okruženja u potrazi za trajnim vrednostima i dubljim značenjima, pronalaze nove slojeve likovnog tumačenja stvarnosti. Svaka se iz svog ugla posmatranja bavila ličnim odnosom prema pejzažu, ostavljajući izvesnu mističnost. Na slikama se suočavamo sa njihovom maštom i fantastičnom vizijom pejzaža. Sve što je realno u prirodi, za njih je osnovni i jedini povod za transformisanje u novu likovnu realnost, koja prosto natera oko posmatrača da doživi lepotu i neobičnost pejzaža“, istakla je Nikolić.
Danica Krstić, Vanja Radojičić i Aleksandra Vuksanović završile su master studije na Fakultetu umetnosti u Nišu, na Departmanu za likovne umestnosti, u klasi prof. mr Katarine Đorđević. Baveći se radom ovih talentovanih umetnica, ona navodi:
„Danica, Vanja i Aleksandra metodologiju umetničkog procesa zasnivaju na repeticiji motiva – pejzaža, koji transformišu nadograđujući ga kroz različite varijacije i alternacije. Stvoreni ciklusi radova ne beleže stvarnu faktografiju prirode, već predstavljaju portrete pejzaža koji, sačuvani poput patiniranih listova almanaha, čuvaju emociju, misli i snove autorki, a nas pozivaju da ih odgonetnemo i tumačimo“.
Svi koji požele da odgonetnu i tumače portrete pejzaža Danice, Vanje i Aleksandre, to mogu učiniti u Muzeju Hajduk Veljka u Negotinu, do 31. jula.
