ONI SU BRŽI OD INFARKTA: U zaječarskoj ANGIO SALI godišnje se ugradi oko 130 pejsmejkera

Koronarna bolest je najčešća bolest u Evropi, a najviše je evidentirana u istočnoj Evropi. Vodeće zemlje u Evropi su Rusija i Ukrajina, a Srbija zauzima treće mesto po broju pacijenata sa akutnim infarktom miokarda i koronarnom bolešću.  U jedinoj Angio sali u istočnoj Srbiji, od početka godine do sada, obavljeno je 70-ak intervencija ugradnje stenta, a u proseku se, prema rečima nadležnih, evidentira jedan infarkt dnevno. Godišnje se u Angio sali u Zaječaru ugradi oko 130 pejsmejkera i defibrilatora, dok će se u budućnosti raditi i ugradnja resinhronizatora, posebne vrste pejsmejkera koja se ugrađuje određenim grupama pacijenata sa srčanom slabošću. To će biti prvi put, prema rečima doktora Vlade Mitova i Aleksandra Jolića, da će se jedna takva metoda raditi van kliničkih centara.

„Ovo je jedina Angio sala u istočnoj Srbiji napravljena kao regionalni centar za lečenje svih pacijenata sa koronarnom bolešću, odnosno za implementaciju pejsmejkera. Pacijenti koji imaju koronarnu bolest, bilo u Negotinu, Boru, Majdanpeku, Knjaževcu, tačnije ako naše kolege imaju hitnog pacijenta koji ima akutni infarkt tog trenutka, oni nas obaveštavaju bez obzira koje je doba dana, mobiliše se naša ekipa, dok naše kolege u tim gradovima formiraju ekipu i brz transport tog pacijenta. On dolazi kod nas i za sat vremena se radi koronarografija i postavljanje stenta, što je najbolji i najsavremeniji način lečenja infarkta sa najmanje posledica po pacijenta. Kada smo nekada davno lečili pacijenta bez infuzija za razbijanje ugrušaka, smrtnost je bila ogromna, negde oko 20%. Kada smo počeli da primenjujemo fibrinolitčku terapiju, a to se radi od 1980. godine u Zaječaru, cela ta procedura smanjila je smrtnost na nekih 10%, a sada sa ovom procedurom kod svih pacijenata sa akutnom infarktom miokarda, smrtnost je ispod 4%“, istakao je doktor Vladimir Mitov, šef Odeljenja invazivne kardiologije zaječarskog Zdravstvenog centra.

Opširnije u videu:

Kako u Zdravstvenom centru kažu liste čekanja gotovo da ne postoje, a što se tiče stenta i koronografije svi pacijenti budu zbrinuti u periodu od mesec dana.

„Stent se stavlja kada je kvrni sud sužen u takvoj meri da moramo nečim da ga otvorimo da bi se sačuvao protok u tom delu srca koji je ugrožen, ali da je na takvom mestu ili da je broj suženja takav da je moguće staviti stentove. Postoje takva suženja koja su toliko brojna i na takvim mestima da stentovi ne mogu da reše problem. Ono što je značajno za celu priču je to da se krvni sudovi otvaraju bez otvaranja grudnog koša, a ono što ne valja je to da se u krvni sud stavlja strano telo, proteza, kojoj tu nije mesto. Zbog toga treba napraviti ravnotežu između konzervativnog lečenja i lečenja ovakvim interventnim metodama. Mi intervencijom pomognemo pacijentu, odnosno spasimo jedan deo srca koji se nalazi iza suženja, jer kad srce ostane bez protoka, to je to, iza toga nema obnavljanja“, objasnio je, izemđu ostalog, doktor Aleksandar Jolić, šef Pejsmerker centra ZC Zaječar.

Opširnije u videu:

Doktori Vladimir Mitov i Aleksandar Jolić postali su novi članovi Američkog udruženja kardiologa, najveće svetske asocijacije u ovoj oblasti, jedini iz Srbije van kliničkih centara. Za ove lekare, to je veliko profesionalno i lično priznanje.