Komemoracija povodom smrti dr Ljubiše Rajkovića Koželjca održana je u petak 6. marta u 11 časova u čitalištu Matične biblioteke ,,Svetozar Marković“ u Zaječaru. O izuzetnom čoveku ogromnog opusa i dela, čiji je doprinos književnosti, ali i nauci, folkloristici, dijalektologiji, neprocenjiv, govorili su njegovi prijatelji i saradnici.
„Malo je vremena da kažemo sve ono što je nama Ljubiša bio, šta je značio nama, Biblioteci, gradu… Ljubiša je imao veliki značaj na književnom nebu Srbije“, rekao je direktor Biblioteke Boban Đorđević i dodao da je prva ustanova koja je nakon njegove smrti posvetila jedan čas ovom izuzetnom čoveku bila zaječarska Gimnazija, gde je nastavnica srpskog jezika svojim učenicima sa velikim pijetetom pričala o Koželjcu.
„Izdali smo krajem prošle godine njegovu publikaciju, a knjigu smo promovisli krajem januara meseca ove godine i tada se Ljubiša na neki način i oprostio od nas. On je bio jednostavna, ali i veoma kompleksna ličnost i mislim da su srećni svi oni koji su ga poznavali, a tek ćemo osetiti šta nam je on značio. Meni je bila izuzetna čast što sam ga poznavao“, naveo je, takođe, Đorđević.
Na komemoraciji je govorio i bivši direktor zaječarske Biblioteke Borivoje Đorđević.
„Imao sam sreće da Koželjca poznajem skoro 30 godina, a najbolje sam ga upoznao kada je počeo da radi u Biblioteci, kao dobrog čoveka i kolegu. Znali smo o nekoj temi da raspravljamo i po nekoliko sati, a on je znao i da sluša. Igrali smo i šah zajedno. Pored svih nedaća koje su ga snašle u životu on je uvek nalazio i snage i razloga da nastavi dalje još jače. Bio je veoma skroman čovek. Želeo je da što više knjiga narodnih umotvorina ostavi iz ovog kraja. Imao je britak um i sa 80 godina i mogu da kažem da smo ga prerano izgubili. Hvala mu za sve čime je zadužio srpski narod i ovaj kraj ovde. Njegova različita dela o njemu govore puno“, kazao je Borivoje.
Sa posebnim pietetom i poštovanjem o Ljubiši Rajkoviću Koželjcu govorio je dr Dejan Krstić, etnolog.
„Iako je bio u veoma zrelim godinama još mu nije bilo vreme za odlazak, intelektualno i duhovno je bio veoma krepak i mogao je još mnogo da da našoj sredini, zaječarskoj kulturi, istočnosrbijanskoj i nacionalnoj kulturi. Samo pre mesec dana u ovoj istoj sali sedeli smo jedan pored drugog i promovisali njegovu knjigu, koja nije poslednja jer su još četiri njegove knige spremne za štampu, a ima i još dosta njegovih rukopisa“, rekao je Krstić i dodao:
„Bio je član mnogih stručnih udruženja, dobijao je mnoge nagrade za svoj književni i naučni rad, a najznačajnija je Vukova nagrada 2006. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji. Bavio se spisateljskom aktivnošću do kraja svog života. Spski jezik je bio u žiži njegovog interesovanja, bio je posvećen do kraja života pisanoj reči. Bio je izuzetno lak na peru jer je bio izuzetno pismen. On je bio majstor vladanja srpskim jezikom kao sredstvom izražavanja. Takvog majstora za srpski jezik, bar ja na ovom istočnosrbijanskom prostoru do sada nisam upoznao. Jedna od njegovih odlika bila je upornost i istrajnost, krasila ga je intelektualnost, kolegijalnost, stručna komunikativnost. Živeo je za knjigu, bio je vlasnik najveće privatne biblioteke u Zaječaru, možda i šire, koja sama po sebi predstavlja izuzetnu kulturnu vrednost. On je pre svega bio književnik u duši, bez obzira na to što se bavio i naučnim radom i još mnogo čime“.
Govoreći o Koželjcu, Krstić je istakao i da pisana reč ovog kraja posle njega neće biti ista.
„Kroz nauku je provlačio svoj književni dar i estetski pristup. Jedan važan segment njegovog rada jeste lektorski rad. Kao dobar znalac jezika, ne samo pravopisa, nego i istorije jezika, on je bio najznačajniji lektor u istoriji pisane reči uopšte na ovom području isočne Srbije. Tekstovi svih nas, knjige, uglavnom su prolazile kroz njegove ruke. Tu je on ostavio svoj poseban trag. On je podigao pismenost ovog kraja kroz tuđe reči, s obzirom na to da je većini spisatelja ovog kraja poboljšavao tekstove, posle njega pisana reč ovog kraja neće više biti ista. Zahvaljujem mu se u svoje lično ime ali i kao Zaječarac jer je obeležio ovu sredinu, on je svoje ime utkao u identitet ovog grada. On je ovom kraju ostavio nešto što je neprocenjiva vrednost, istakao je Krstić.
O druženju koje je trajalo pola veka i saradnji sa Ljubišom, govorio je i direktor Narodne biblioteke ,,Dositej Obradović“ u Negotinu Vlasta Mladenović.
„Država treba za života da pomogne velikim entuzijastima. Decenijama je radio sam, on je ceo život posvetio knjizi, svom jeziku, svome rodu, Timočkoj krajini“, rekao je Mladenović i dodao:
„A gde je uzvratno? Njemu nagrade nisu bile ni mnogo važne. Ljubiša je odavno sebi podigao spomenik. On je bio poslednji Vukov sledbenik, ali narod koji ne drži do svoje istorije i kulturnog identiteta nestaće“.
Na komemorativnom skupu pročitan je i dopis koji je stigao iz Udruženja književnika Srbije.
,,Umro je viđen čovek, naučnik, samostalni istraživač, čovek dobre duše, čestit, dobronameran i znalac narodnog blaga. Voleo je svoj jezik i književnost za koji je toliko činio. Ljubiša je bio primer i podrška svakoj jezičkoj i kulturnoj inicijativi u Krajini“, navedeno je u tekstu.
U ime Koželjčeve porodice, na predivnim rečima koje su izrečene o njemu i istoriji njegovog stvaralaštva, svima koji su bili deo njegovog života, zahvalila se ćerka Svetlana Reljić.
„On je pružao bezuslovnu ljubav svima, božanski dar, prema jeziku, prema narodu, nasleđu… Nikada nije pričao o tome koliko je važan već o tome koliko je važno to što će preneti na sve ljude željne znanja. On je znao da ima misiju u svom životu i on je to i ispunio. Verujem da je njegova misija bila prava. Njegov način života je bio čudan. Rodio se da radi i umro je radeći nešto, na svoj način. Imao je ogromne planove. Nadam se da će nam svima ostati u sećanju po dobru, kazala je njegova ćerka Svetlana.
Sahrana dr Ljubiše Rajkovića Koželjca održana je takođe u petak, na starom zaječarskom groblju.