«Nažalost o nasilju se najpre ćuti i trpi, posebno kada je reč o izopštavanju iz vršnjačke grupe. Izopštena osoba ili pojedinac tada smatra i gotovo da je ubeđen da nema pravo da moli za ljubav, za nečije prijateljstvo ili naklonost», kaže Ljiljana Tešanović, psiholog u Tehničkoj školi u Zaječaru, govoreći o vršnjačkom nasilju.
Šta je vršnjačko nasilje, šta sve ono podrazumeva, kakvo je to nasilničko ponašanje?
«Mnoge stvari i pojmovi su za učenike srednje škole uobičajene, kao na primer nazivanje pogrdnim imenima, izopštavanje iz društva, huškanje po hodnicima», objašnjava psiholog Ljiljana Tešanović i dodaje da projekat «Škola bez nasilja» kroz koji je prošla i Tehnička škola u Zaječaru ima mnogo pozitivnih efekata, među kojima i upravo to razlikovanje i definisanje samog pojma nasilja, vrste nasilja i načine ispoljavanja.
Objašnjavajući gde se sve mogu tražiti potencijalni uzroci nasilja, Ljiljana Tešanović navodi da je spektar mogućih uzroka veoma širok.
«U individualnim razgovorima dođe se i do toga da su deca nasilna nezavisno od toga što su imala jako tolerantne vaspitne stilove roditelja. Vršnjačko nasilje takođe proizvede kod dece neke odbrambene mehanizme, kako bi se branili od nasilja.
Postoje situacije i kada nasilni roditelji uzrokuju nasilje kod dece. Tu su i pritisci koje deca trpe u školi od strane vršnjaka i od strane odraslih. Tada se izazove bunt i daje se mogućnost da se odbrane nasiljem ili pak oni vide to kao mogućnost da se izbore za svoje samoupoštovanje ili ugled», pojašnjava Tešanović i dodaje:
«Adoslcenti teže tome da budu posebni, mangupi i biraju različite načine za samodokazivanjem. Najčešća reakcija je povlačenje, a kada se osoba povlači to je još jedan razlog da nasilnici budu još nasilniji. U toj situaciji nasilnik tvrdi «ja njemu ništa ne radim, ništa mu nisam uradio».
U stvari jako mu je puno uradio, jer je izolacija nekog iz društvenog okruženja teška povreda ličnosti, tkzv. nevidljiva povreda».
Drugi oblik nasilja je elektronsko nasilje, objašnjava Ljiljana Tešanović ističući da deca često ne shvataju koliko povređuju druge kada nešto neprimerenog sadržaja stave na internet, ili proslede nešto kroz društvene mreže.
Tešanović dodaje i da je velika prednost i dobit projekta «Škola bez nasilja» to što su deca saznala koliko je elektronsko nasilje teška povreda ličnosti i koliko je bolno za svakog pojedinca.
«Mi smo u Forum teatru u okviru ovog projketa obradili temu elektronskog nasilja, gde su deca na licu mesta u jednoj predstavi videla koliko je to bolno za glumce, ali i u realnosti. Tada su imali mogućnost da daju svoje predloge kako bi se problem odbačene i bespomoćne osobe bolje sagledao i rešio», navodi Tešanović ističući važnost ovokvog pristupa.
Govoreći o verbalnom nasilju, Ljiljana Tešanović ističe da je reč o situacijama kada se pojedinci međusobno nazivaju raznim imenima iz sadžaja arsenala reči mentalno zaostalih osoba.
«To je po njima bilo uobičajeno i bezopasno, ali se ipak došlo do toga da je upravo to verbalno nasilje i da ima negativne efekte», objašnjava psiholog i dodaje:
«Pomaci se vide, jer upravo deca prijavljuju nasilje, a da bismo znali da li je smanjeno biće potrebno opsežnije istraživanje. S obzirom da je sve više nasilja u društvu, mi ne možemo da izopštimo taj faktor delovanja».
Veza imeđu roditelja, učenika, nastavnika i psihologa je od izuztenog značaja.
«Podrška roditelja je nama neophodna. Ima situacija i kada roditelji brane svoju decu, onu koja vrše nasilje. Mi pokušavamo da im objasnimo da smo na istoj strani. To je važno zbog toga da se nasilje ne bi širilo dalje, i naravno svako treba odgovorno da snosi svoju kaznu.
Kazne su vaspitna mera i služe da se na neki način menja ponašanje nasilnika, a ukoliko se promeni, kazna je tada promenjiva i može da se ublaži.
Nasilniku se objasni zašto mu se daje kazna, da je to pravilo ponašanja u društvu, da ako si nešto pogrešio moraš da snosiš i posledice toga, da pravo zbog toga i postoji», navodi Ljiljana Tešanović i dodaje:
«Škola je upravo blaži oblik zakonodavstva, jer su naši statuti takvi da disciplinska mera ima vaspitnu funkciju, koja se može ublažiti i promeniti ukoliko se ponašanje nasilnika poboljša«.
Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja
Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.