Za kasnoantički lokalitet Feliks Romulijanu kod Zaječara naredna godina mogla bi da bude izuzetno uspešna. Pored iskopavanja u planu je i početak izgradnje Vizitorskog centra. Kasnoantički lokalitet Feliks Romulijana se unutar bedema prostire na 6,5 hektara površine, ne računajući sakralno memorijalni kompleks na brdu Maguru.
Nova istraživanja svakako će se odvijati. Arheološka istraživanja započeta su 1953. godine i pokazala su da u okviru gamzigradskih bedema postoji nekoliko palata i hramova. Od tada dosta se istraživalo i u planu je da se tako i nastavi.
-Lično nameravam da pokrenemo neka nova istraživanja već naredne godine, koja će se odvijati van bedema. Preporuke su date još pre 20 godina, ali je dosta malo novca odvajano. Konzervacija nikada nije mogla da isprati arheološka istraživanja i zbog same činjenice da je to otprilike sto puta veći red veličine za konzervaciju nego za arheološka istraživanja za isti vremenski period. Drugo, sama činjenica da je Romulijana još uvek jedino srpsko arheološko nalazište koje je pod zaštitom Uneska iziskuje i malo drugačiji odnos države u smislu da bi država trebalo da stane iza nalazišta, u smislu nekog redovnog finansiranja. Svakako ne bi trebalo da se oslanja samo na finansiranje Ministarstva kulture, koje ne raspolaže nekim velikim sredstvima. To će biti istraživanje koje se neće odvijati unutar same palate, ali će biti, verujem vrlo atraktivno, rekla je direktorka Narodnog muzeja Zaječar, Maja Živić.
Turistička ponuda Romulijane biće upotpunjena izgradnjom Vizitorskog centra u kome bi posetioci mogli da dobiju sve informacije o ovom lokalitetu. Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ je direktno odabrana od strane Evropske komisije da rukovodi svim aktivnostima vezanim za Centar za posetioce.
-S obzirom na redovnu proceduru Evropske komisije, sad na jesen krenuće se sa dopunjavanjem postojeće dokumentacije i izvesnim korekcijama, koje su neminovne. Ako sve to bude gotovo do sredine proleća, ja se nadam da će sledeće godine, najkasnije na leto početi izgradnja. Ono što je jako dobro jeste da, s obzirom da je predviđeno da se on radi u dve, odnosno tri faze, novac će se, kako radovi budu odmicali, automatski prenositi za sve faze što znači da će se raditi sinhrono. Znači, neće se čekati da se završi jedan deo, nego će se raditi drugi objekti, koji mogu da se grade, paralelno, dodala je Živić.
Za realizaciju projekta izgradnje Vizitorskog centra Evropska unija će izdvojiti 5 miliona evra, dok će po 860 hiljada evra izdvojiti Vlada Republike Srbije i Grad Zaječar. Izgradnja ovog centra biće od velikog značaja za očuvanje lokaliteta, ali i razvoj turizma u Zaječaru.