IMPRESIONIRANI ŠKOLOM, GRADOM I OKOLINOM
Saradnja, koja je započeta maja meseca ove godine, između dve gimnazije, iz Zaječara i grada u Švedskoj, nastavljena je ovih dana. Petoro nastavnika iz grada na Timoku na proleće je boravilo u Švedskoj, a sada je poseta uzvraćena pa je zaječarska Gimnazija ugostila dva nastavnika iz Vetlanda, iz gimnazije Njudungsgymnasiest. Gosti su iz Malmea stigli u Niš i iskoristili priliku da upoznaju ovaj grad, a uveče doputovali u Zaječar. Prisustvovali su časovima nastave u Gimnaziji, obišli Romulijanu, Rtnj, Sokobanju i Knjaževac. U Zaječaru su posetili i Narodni muzej, Radul-begov konak i prisustvovali radionici u Gimnaziji. Sutra polaze iz Zaječara ali će se zadržati u Beogradu kako bi bolje upoznali i prestonicu Srbije.
Margaretha Malgorzata Niklasson i Stefan Karlsson, kako su nam rekli, poneće divne ustiske iz Zaječara i Srbije.
Margaretha predaje u srednjoj školi engleski, švedski i predmet svetske religije.
-Romulijana je na mene ostavila najveći utisak, kao i Ćele kula u Nišu, ali i čitav ovaj kraj. Inače, što se školstva tiče dosta toga se razlikuje. Kod nas osnovna i srednja škola traju ukupno devet godina, šest godina osnovna i tri srednja. Imamo i višu srednju školu koja traje tri godine. Kod nas nema takmičenja iz raznih predmeta kao što vi ovde imate i to sam danas saznala. Kod nes nema završnog ispita na kraju srednje škole, nemamo ni završi test nakon završene osnovne škole. Za upis na našim fakultetima se plaća kao neka mala upisnina, kod nas je ustvari sve besplatno. Imamo sportski program u okviru sportske gimnazije, ali u našoj školi nema školskih timova kao što vi imate i takmičenja u raznim sportovima. Za učenike u našim školama je obezbeđen ručak. Kod nas čas traje do jedan sat, kod vas 45 minuta. I nemamo zvono za početak i kraj časa jer svi znaju kad treba da idu na čas i toga se drže i učenici i profesori. Raspusti otprilike traju isto, kod nas nešto malo ranije počinje školska godina. Učenici su u školi od pola devet do pola četiri, kazala je Margaretha.
Kako je istakla, ova saradnja između dveju škola izuzetno je značajna, kako za nastavnike tako i za učenike.
-Možemo da vidimo kako izgledaju druge zemlje i šta one mogu da ponude. Uvek postoje neke informacije koje neznamo o drugim zemljama, kao što su neke istorijske i ovo je prilika da saznamo, da proširimo svoje vidike. Prvi put sam u Srbiji i poneću divne utiske odavde, gostoprimstvo i gostoljubljivost. Oduševljena sam time što su učenici disciplinovani, motivisani i vredni. Vaši nastavnici su posebno posvećeni deci. Obilazili smo i sam grad, šetali smo ulicama i sviđa nam se Zaječar, rekla je Margaretha.
I nastavnik Stefan, koji u ovoj švedskoj školi predaje mehaničarima, će iz Zaječara poneti lepe utiske.
-Dosta toga smo saznali i videli i nadam se da ćemo dovesti i naše učenike u Zaječar kako bi i oni saznali nešto novo o vašoj zemlji. Vašim đacima je zaista stalo do znanja, prate pažljivo na času, tišina je po učionicama i to me oduševljava. Dosta toga mi se ovde sviđa, a najviše vreme jer je kod nas hladnije, kazao je u šali Stefan. -Saznao sam mnogo toga i nadam se da ću doći ponovo.
BIO I OSTAO ZAJEČARAC
A za sve je ,,kriv’’ jedan Zaječarac, Dejan Prvulović, koji je kumovao ovoj saradnji. On godinama živi i radi u Švedskoj i nikada nije zaboravio svoj rodni grad.
-Rođen sam u Zaječaru 1965. godine. Živeo sam u ulici Nikole Pašića i bavio sa se sportom, igrao sam fudbal u Timoku, Timočaninu i Kristalu odakle sam i otišao u Švedsku da igram fudbal. Tamo sam oženio lepu, plavu Šveđanku i evo već 31 godinu smo zajedno. Otišao sam da radim, a oženio se. Ipak, vuklo me je kući, planirao sam da se vratim i jedno vreme sam držao kafić u Zaječaru, ali sam se ipak tamo vratio. Bavio sam se profesionalnim fudbalom, kasnije sam postao trener, a zatim sam se povukao iz profesionalnog sporta. Zadnje dve godine radim kao trener u školi. Imamo sportsku Gimnaziju i tu sam odgovoran za fudbal kao i za marketing škole. Živim i radim u gradu koji ima oko 25 hiljada stanovnika gde radi postoji Gimnazija sa 1300 učenika, sa 15 smerova. Moj kontakt sa rodnim gradom nije ni prestajao. U Grlištu imam babu i dedu pa sam slao neke materijale Fudbalskom klubu Grlište, a pomagao sam i drugim ljudima. Pošto sam u prosveti sada sam došao na ideju, zajedno sa mojim prijateljem Zaječarcem Aleksandrom Manićem, da napravimo ovu saradnju između škola. Čuli smo se sa direktorom Srđanom Stanojevićem i došlo je do saradnje. Bilo bi lepo da zaječarski učenici dođu u Švedsku i budu naši gosti, ali i da učenici iz Švedske posete Timočki kraj. Prvi korak je napravljen u maju mesecu kada smo ugostili profesore iz Zaječara. Sad je trebalo u Zaječar da dođe četiri nastavnika iz Švedske, ali pošto imamo internacionalnu saradnju i sa Nemačkom i sa Holandijom to je bilo nemoguće pa su u Zaječar došla dva nastavnika, rekao je Prvulović.
Kako je istakao ideja mu je bila da Šveđanima pokaže svoj prelepi kraj gde je rođen, da ispromoviše Timočki kraj i predstavi našu istoriju.
-Želeo sam da osim Zaječara i Romulijane, vide i okolinu, Knjaževac, Sokobanju i druga mesta. A za narednu godinu planiram da sa njima obiđem i Babin Zub, deo prema Negotinu, Kladovu…Oni su oduševljeni ovom posetom, a najveći utisak na njih je ostavila Romulijana i priča o ratu 90-ih godina. Želim da im pokažem kakvi smo mi ustvari ljudi i da nismo takvi kakvim nas često predstavljaju, kazao je on.
Prvulović bar tri puta godišnje dolazi u Zaječar.
-Volim Zaječar, volim naše ljude, kazao je Prvulović ponosno.
Za narednu godinu, u planu je i proširenje saradnje, kada će biti uključeni i učenici obe gimnazije.