Većina će danas reći da su legende naših starih „gluposti i bapske priče“, posebno u gradovima koji nikada ne spavaju, gde svetla stalno gore i tako rasteruju mrak. Ipak, u unutrašnjosti Srbije, po zabačenim selima i malim varošima priča je drugačija. U ovim mestima ovih dana možete čuti priče neke bake ili deke koji će vas upozoravati da ne krećete na put kuće po mraku, čak savetuju i da bi vam najbolje bilo i da vas sumrak ne zatekne na otvorenom.
Nekršteni dani obuhvataju vreme od Božića do Bogojavljanja. Tih dana, veruje se u narodu, zemlja je otvorena da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima đavoli i razni drugi demoni. Osnova ovog verovanja može da bude biblijska, jer to je period od Hristovog rođenja do krštenja. Nekada su po selima i gradovima na sve strane išle maskirane povorke koje su predstavljale razne karakondžule i mrtve predke.
U ovo vreme idu i povorke „koledara“, „sirovara“ i druge. Koledari su se maskirali u „dedove“, „babe“, „mladoženju“ i „mladu“. Deda se posebno nakaradno oblačio i imao najsmešniju masku sa bradom i brkovima od vune i obično je predvodio povorku koja se kretala od kuće do kuće i tražila priloge: slaninu, jaja, brašno, mleko, rakiju i vino, koje posle svi zajedno pojedu i popiju.
U to vreme, žene ne predu, a mogu da pletu. Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se ne ostavlja dečije rublje, jer su svuda urokljive i zle oči koje mogu da noškode deci. Krije se i svetlost iz kuća, tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju zaklopci i roletne. Noću se ne pije voda jer se demoni uvlače u kučne posude i vodu pa vrebaju neoprezne. Izbegava se i svaki izlazak iz kuće. Ko mora da izađe nosi sa sobom beli luk, krst ili neki oštar predmet.
Veruje se da će dete koje se rodi u nekršene dane biti bolešljivo, ali i da takvu decu posebno vrebaju ptice sa likom malog deteta. One su zle i opasne i pored otimanja nekrštene dece, oduzimaju majkama mleko.
