Miljana Živić ima 14 godina i ide u zaječarsku Osnovnu školu „Đura Jakšić“, koja je poznata kao rasadnik budućih rukometaša. Rukomet trenira od četvrtog razreda, pa je dostigla mesto golmana seniorske ekipe Rukometnog kluba Zaječar 1949. Iako, pored mnogo iskusnijih Marijane Ilić i Alme Redžeplar nije imala mnogo prilike da ulazi u igru za vreme superligaških utakmica, njen talenat je prepoznat od strane rukometnih stručnjaka. Pozvana je na pripreme pionirske selekcije Srbije.
„To mi je prvi put i nadam se da će to da mi bude još jedno novo iskustvo. Radujem se tom kampu u avgustu i verujem da će da mi znači mnogo. To je nešto sa čim nisam imala prilike da se susretnem do sada, sklopim nova poznanstva, upoznam se sa drugim igračicama. Nadam se da ću da steknem još mnogo iskustva kao golman i da naučim od tih tamo trenera.“
Nemaš puno prilike da igraš na superligaškim utakmicama?
„Kad god me trener ubaci, meni jako znači i taj minut, jer imam priliku da se susretnem i sa šutevima i opet da budem na terenu dok se igra neka superligaška utakmica. U kadetskoj ekipi, za 2002. godište, smo Marija golmanka i ja, tako da tu igram više utakmica. Ja uživam dok igram tako da mi nije strašno što igram za obe selekcije.“
Koje su ti rukometne i životne želje?
„Ja rukomet volim mnogo kao sport i pričinjava mi jako zadovoljstvo svaki minut koji provedem na terenu. Što se tiče budućnosti, za sada mi je plan da samo radim i da se trudim da što više napredujem, a rezultati će već sami od sebe da dođu. Rukomet je nešto u čemu uživam i planiram da time i nastavim da se bavim.
A.R.