Kako se živelo u Zaječaru pre tačno 70 godina? Šta je zanimalo tadašnje Zaječarce, kakvi su bili kulturni i muzički događaji, šta se dešavalo u školama, kafanama, bioskopima i na ulicama grada? Odgovore na ta pitanja donose brojni zanimljivi zapisi iz 1956. godine, sačuvani u starim novinskim tekstovima i arhivskoj građi. Do mnogih od tih podataka danas ne bismo mogli lako da dođemo da ih nije sakupio i sistematizovao Zoran Aleksić, autor knjige „Zaječarska rapsodija“. Prelistavajući bogatu arhivsku građu, pre svega stranice nekadašnjeg lista „Timok“, on je u svojoj knjizi zabeležio brojne događaje i priče o urbanoj muzici i društvenom životu grada, čuvajući tako od zaborava mnoge zanimljive detalje iz prošlosti. Zahvaljujući tom istraživačkom radu, danas možemo da zavirimo u svakodnevicu Zaječara iz 1956. godine i vidimo kako je grad živeo pre sedam decenija
Putovanje kroz vreme može da počne:
– Na kraju prvog polugođa u Višoj gimnaziji u Zaječaru, od ukupno 445 učenika 270 ima jednu ili više slabih ocena, а 23 је isključeno iz škole budući da imaju preko tri slabe ocene…
– Društvo prijatelja muzike u Zaječaru je predložilo: održavanje omladinskog muzičkog festivala, osnivanje simfomijskog orkestra i podizanje koncertne dvorane…
– Na sednici u martu, Sreski savet za prosvetne, naučne i kulturne ustanove stao je na stanovište da kvalitet muzike i pesama muzičkih kapela i pevačica u hotelima nije zadovoljavajući. Savet je odlučio da se obrati Socijalističkom savezu apelom da doprinesu uklanjanju uticaja loših kafanskih orkestara…
– ”U Opštoj bolnici u Zaječaru postoji nehuman odnos prema bolesnicima i zakida im se na hrani…“
– 28. aprila svečanom akademijom i predstavom „Kir Janja“ zaječarsko Narodno pozorište obeležilo je 150 godina od rođenja i 100 godina od smrti Jovana Sterije Popovića…
– U maju, u Zaječaru je sa velikim uspehom održan Prvi omladinski muzički festival na kome је učestvovalo oko 1.000 mladih muzičara muzičkih škola iz devet gradova Srbije…
– FK „Timok“ uspeo da opstane u četvrtoj fudbalskoj zoni na kraju prvenstva…
– U Srezu Zaječar je bilo petnaest stalnih bioskopa, uz tri pokretne aparature: Zaječar (dve), Bor, Knjaževac, Boljevac, Zlot, Krivelj, Veliki Izvor, Minićevo, Rtanj rudnik, Bogovina, Grljan, Lubnica, Podvis, Vina. Bioskop „Timok“ u Zaječaru je imao 406, a „Jadran“ 318 sedišta…
– U julu je osnovana sreska kulturno–prosvetna zajednica…
– Autobusko preduzeće „Lasta“ iz Beograda, u saradnji sa „Putnikom“ iz Zaječara, uvelo je 15. jula stalnu autobusku liniju Zaječar–Beograd–Zaječar, a putovanje je trajalo sedam sati…
– 16. jula oko 14.30 sati, Zaječar i okolinu je iznenada zahvatila snažna oluja sa grmljavinom, jakom kišom i manjim gradom i brzinom vetra od 100 km na čas. Vetar je porušio ili oštetio mnoge objekte, poginulo je jedno lice, a četiri lica su lakše povređena. Nevreme je trajalo 7 minuta…
– Prestao je sa radom bioskop „Jadran“, pošto su ga zatvorili sanitarni organi…
– Direktor zaječarske „Keramike“, koji je po zanimanju štriker, preuzeo je izgradnju nove pekare za hleb kapaciteta 24.000 kilograma dnevno. Ista se raspala posle samo mesec dana rada i tako je upropašćeno 12.000.000dinara…
– Početkom septembra ubedljiva pobeda FK,,Timok“ nad timom FК „Crvena zvezda“ iz Beograda 3:1…
– List ,,Timok“ od 28. septembra, pod naslovom „Šta nedostaje društveno=zabavnom životu u unutrašnjosti“, piše: „Ako se želi proširiti kulturni horizont našeg radnog čoveka mora mu se, na neki način, probuditi interesovanje za muziku (kao i za ostale umetnosti, naravno). Pitanje je kako to učiniti. Jedan od puteva je povesti brigu о njegovoj muzičkoj zabavi. Potrebno je povesti energičnu borbu protiv opijanja folklorom i raznom jeftinom zabavnom muzikom. Zašto ne bi u kafani slušali popularne kompozicije Griga, Šopena, Šuberta, Bramsove mađarske igre itd“…
– U šumi na Maljeniku početkom novembra patrola Narodne milicije ubila odmetnika, predratnog hajduka iz Zlota…
– Otvoreno prihvatilište Ferijalnog saveza Srbije u bivšoj Partijskoj školi na Kraljevici, koje će služiti za smeštaj svih ekskurzija koje prolaze kroz Zaječar…
– Krajem godine zgrada Omladinskog doma bila je u vrlo lošem stanju, što je opisano ovako: „Čitava krovna konstrukcija je pred rušenjem i padom, instalacije su veoma primitivno i neodgovorno postavljene i postoji opasnost od požara, curi voda niz zidove svih prostorija, inventar je navukao memlu. Kada je zgrada adaptirana pre pet godina, radovi su izvršeni do krajnje mere aljkavo i nestručno. Neki radovi nisu čak ni završeni, а zgrada je useljena. Otada nije održavana. Ne zna se pravi vlasnik zgrade i nema nikakvog tela koje bi njom rukovodilo“…
– Društvo prijatelja muzike u Zaječaru stalo je na stanovište da treba zabraniti rad kafanskim orkestrima ovakvim kakvi su oni sad. To bi bio uvod u angažovanje pristojnih orkestara, čiji bi repertoar bio sasvim drugačijeg karaktera i bio pristupačan daleko većem broju kafanskih gostiju, željnih kulturne razonode. Za svoj stav Društvo je potražilo podršku i od Kulturno–prosvetne zajednice, Socijalističkog saveza, Omladinske organizacije i Društva prijatelja dece i omladine…
– U decembru je priređeno Šubertovo veče u sali Doma JNA, koja је bila ispunjena do poslednjeg mesta. Šubertove kompozicije izveli su beogradski umetnici Stanoje Janković, Zlata Dunđevac, Ljudevit Pap i Olga Popović, a predavanje o Šubertu održao je dirigent Đura Jakšić…
– U Bogovini se pojavio trbušni tifus, a 26 bolesnika je izolovanо u bolnicama u Boljevcu i Zaječaru…
– Krajem godine Istorijski arhiv u Zaječaru ocenjen је kao najbolji kolektiv u Srbiji u 1956. godini, pa je nagrađen od Istorijskog arhiva Srbije novčanom nagradom i diplomom…
– U zaječarskom srezu rodilo se 2.347 dece, a umrlo 2.159 lica, sklopljeno је 1.259 brakova, a razvedeno 366. Zaječarci su živeli u 5.118 domaćinstava. U gradu је postojalo 39 prodavnica. Popušeno je preko 40.000.000 cigareta i istovremeno potrošeno 6.000 šibica. U kafanama је popijeno 350.000 litara piva, 70.000 litara vina, 55.000 litara rakije i 2.000 litara drugih žestokih pića. U dva zaječarska bioskopa prikazano je 136 filmova na 929 predstava koje je gledalo 191.151 lice, iako od septembra nije više radio bioskop „]adran“, a najgledaniji je bio domaći film „Pesma sa Kumbare“. Na kraju godine u Zaječaru je bilo 1.658 radio-aparata (približno na deset stanovnika jedan aparat). Pojedeno je 2.057.000 kilograma hleba i 32.892 kilograma bureka. Pivara je proizvela 22.500 hektolitara piva. Železnica je prevezla 352.000 putnika, а autobusom je putovalo 10.000 putnika. Narodno pozorište je prikazalo dvanaest predstava, od toga deset premijera”.