Grad Bor je za poslednje dve decenije izgubio četvrtinu svog stanovništva. Bor deli sudbinu brojnih lokalnih samouprava u Srbiji koje su suočene sa depopulacionim trendom, a smanjenje stanovništva rezultat je negativnog prirodnog priraštaja i negativnog migracionog salda. U periodu između dva popisa (2011–2022.) došlo je do pada ukupnog broja stanovnika na svim nivoima. Broj stanovnika Republike Srbije se samanjio za 7,5%, dok je pad broja stanovnika u Boru znatno izraženiji (15,6%). Ako uporedimo broj stanovnika sa popisom iz 2002. godine, rezultati su još nepovoljniji. Za 20 godina se u Srbiji broj stanovnika smanjio za 11,3%, dok je situacija u Boru još alarmantnija s obzirom na to da pad broja stanovnika iznosi 26,82%.
Prosečna starost stanovnika Bora prema popisu 2022. iznosi 43,6 godina.
Nezaposlenost, život u zatvorenom društvu sa tradicionalnim vrednostima i loša demografska slika, samo su neki od faktora koji su uticali nepovoljno na život i položaj mladih u Boru i borskim selima, ali i na njihov odlazak.
Činjenica je da mladi danas nisu dovoljno informisani o tome na koji način mogu da učestvuju u donošenju odluka koje ih se tiču i koji mehanizmi postoje za to u lokalnoj samoupravi. Nasuprot tome, utisak postoji da mladi nisu zainteresovani i da ne čine dovoljno kako bi unapredili svoju sredinu.
Nedavno istraživanje sprovedeno i u Boru od strane predstavnika programa PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu u saradnji sa organizacijom CeSID, koje se bavilo zadovoljstvom građana kvalitetom života u lokalnoj zajednici i uslugama lokalnih samouprava, pokazalo je, takođe, da su građani, između ostalog, nezadovoljni omladinskom politikom i mogućnostima za mlade.
Lepa prilika da se čuje mišljenje mladih Borana, okupljenih oko, prošlog leta osnovanog, Instituta za omladinski aktivizam i različitosti (IZOAR), bio je okrugli sto u Boru organizovan sredinom juna, u okviru projekta „Dijalozi sa mladima“, koji sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
Milica Begović, potpredsednica Upravnog odbora IZOAR-a kaže da je bitno da se vidi da li je moguće uticati na Savet za mlade u Boru i promeniti neke stvari u funkcionisanju ovog saveta.
„Uočili smo da Savet za mlade u Boru ne funkcioniše baš na ispravan način, kako bi trebalo, ne sastaje se i mi bi želeli da ga oživimo na neki način i da on ima tu funkciju koju Savet za mlade treba da ima, a to je da povezuje mlade sa institucijama, da podrži mlade i njihove potrebe“, ističe Milica Begović.
Milica smatra da mladi Borani nisu upućeni u funkcionisanje omladinskog aktivizma i zato ih poziva da se pridruže Institutu za omladinski aktivizam i različitosti u Boru.
„Mi bismo želeli da utičemo na rad članova Saveta za mlade, da imaju članove koji su edukovani baš za omladinski aktivizam i koji imaju osećaj da uvide potrebe i ideje mladih u Boru“, dodaje Milica.
Osnaživanje mladih ljudi kako u gradskoj sredini, tako i na selu, predstavlja jedan od preduslova za lokalni ekonomski razvoj i njihov ostanak. Rad Saveta za mlade svakako može znatno da utiče na kvalitet života mladih ljudi u lokalnoj sredini ukoliko pruža podršku mladima da se angažuju u svojoj zajednici oko izazova sa kojima se susreću. Istovremeno, može da doprinose informisanju i pokretanju zajednice da pokloni veću pažnju mladima, njihovom aktivizmu i angažovanju u raznim oblastima. To je i razlog zbog kog treba podržati svaku inicijativu mladih za njegovo funkcionisanje.
Projekat „Izazovi i mogućnosti – Mladi u Boru i borskim selima“, sufinansiran je iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
