Blizu dve trećine mladih Borana (64,4%) ocenjuje kvalitet životne sredine kao loš – Kakve su inicijative mladih za očuvanje prirode u Boru
Institut za omladnski aktivizam i različitosti (IZOAR), omladinska organizacija, odnosno skup pojedinaca koji povezuje mlade ljude u Boru, edukuje ih o njihovim pravima i mogućnostima, podržava u ostvarivanju njihovih ciljeva i zastupa njihove interese kroz povezivanje sa drugim udruženjima i sličnim subjektima omladinske politike, sproveo je nedavno istraživanje o položaju mladih u Boru, a pojedina pitanja odnosila su se na zaštitu životne sredine.
Istraživanje o položaju mladih u Boru je sprovedeno u periodu od 18. januara do 12. marta ove godine, a upitnik je bio namenjen mladima starosti od petnaest do trideset godina koji žive u Boru.
Cilj istraživanja je bio prikupljanje stavova mladih o svim važnim aspektima života jedne mlade osobe u Boru, a jedna celina pitanja posvećena je zaštiti životne sredine.
Od mladih je zatraženo da ocene kvalitet životne sredine u Boru i dobijen je prosečan odgovor 2,09.
Blizu dve trećine mladih (64,4%) ocenjuje kvalitet životne sredine kao loš (ocene 1 i 2), dok svega 6,5% vidi stanje životne sredine kao kvalitetno (ocene 4 i 5).
Dragan Ranđelović, predsednik, član i koordinator brojnih projekata Društva mladih istraživača Bor dugi niz godina bavi se ekološkom edukacijom, javnim politikama zaštite životne sredine i održivog razvoja, kao i umrežavanjem i sveukupnim jačanjem kapaciteta organizacija civilnog društva.
„Poslednjih godina Društvo mladih istraživača usmerilo je svoju aktivnost u oblasti životne sredine na rešavanje za Bor ključnog problema a to je zagađenje vazduha. Realizovano je više projekata u koje smo uključivali omladinske organizacije iz Bora kao partnere, u okviru projekata Zajedno za Bor bez dima, Zajedno do čistog vazduha i druge, organizovali fokus grupe sa mladima i u ankete uključivali obavezno mlade kako bi utvrdili njihove stavove i očekivanja za rešavanje problema zagađenja vazduha“, navodi Ranđelović i dodaje:
„Organizovali smo i brojne ekološke škole za mlade, delom samostalno, a delom zajedno sa organizacijom „ZA česme“ iz Zaječara sa kojom je realizovan projekat „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarstva u Timočkoj krajini“. Ključni rezultati ovih projekata bili su podizanje ekološke svesti građana a posebno mladih, kreiranje lokalnih javnih politika zaštite vazduha (programi i planovi kvaliteta vazduha) u Boru i Zaječaru uz odgovarajući uticaj na donošenje nacionalnih dokumenta o kvalitetu vazduha, kao i formiranje i funkcionisanje posebnih stručnih tela koja će pratiti stanje kvaliteta vazduha i realizaciju ovih politika„.
Baveći se veoma važnim pitanjem usklađivanja ekonomskog razvoja Bora i zaštite životne sredine, Ranđelović navodi:
„Balans nesumnjivo postoji jer se samo ekonomskim razvojem mogu stvarati sredstva neophodna za zaštitu životne sredine. U oblasti rudarstva i metalurgije, koji su po svojoj prirodi veliki zagađivači, rezultati u zaštiti životne sredine mogu se postići samo velikim ulaganjima u nove tehnologije koje smanjuju uticaje na okolinu, obezbeđenjem veće energetske efikasnosti, zatvaranjm ciklusa voda, striktnom kontrolom procesa proizvodnje, upravljanjem rudničkim otpadom i kvalitetnom remedijacijom i rekultivacijom, primenom principa cirkularne ekonomije i dr. Dolaskom svetskih kompanija koje raspolažu značajnim sredstvima u Bor započele su sve navedene aktivnosti unapređenja proizvodnje koje kao rezultat treba da imaju usklađivanje ekonomskog razvoja Bora i zaštite životne sredine„, navodi Ranđelović i dodaje:
„Pri tom je započelo i otklanjenje ekoloških poledica dosadašnjeg stogodišnjeg rudarenja i proizvodnje bakra (rekultivacija starih jalovišta, uređenje korita Borske reke, pogoni za prečišćavanje otpadnih voda, i dr.). Novi rudnici koji se otvaraju (Čukaru Peku) grade se na principima tzv. „zelenih rudnika“ uz primenu najnovijih tehnologija i oprema koje minimalno utiču na okolinu.
I sreća će biti veća kad ne bude smeća
U junu – Mesecu bezbedne proizvodnje i zaštite životne sredine, Srbija Ziđin Koper organizovala je akciju čišćenja priobalja Borskog jezera. Akciju pod nazivom “Zaštitimo prirodu Borskog jezera i sačuvajmo čiste obale” volonterski su podržali đaci Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole u Boru, a smeće sa okolnih zelenih površina su zajedno sa njima uklanjali i zaposleni u kompanijskom ESG i Sektoru zaštite životne sredine.
Podeljeni u tri grupe, đaci-volonteri sakupili su sav otpad na putu ka kampu i brani, na glavnoj plaži i u okolini hotela “Jezero”.
Milica Tomović, učenica Ekonomsko-trgovinske škole kaže da joj je drago što učestvuje u volonterskom radu i akciji očuvanja prirode jer, kako je istakla, ljudi ne vode mnogo računa o tome gde bacaju smeće.
–Morali bismo svi zajedno da se bolje ophodimo prema prirodi i da je zaštitimo koliko možemo. Zato je veoma važno ovo što radimo. Poručila bih svima da smeće ne bacaju gde stignu, jer u okolini ima dosta kanti za otpatke. Sreća će biti veća kad ne bude smeća – poručila je Milica.
Tokom ove akcije prikupljeno je oko 50 kilograma različitog otpada.
Projekat „Izazovi i mogućnosti – Mladi u Boru i borskim selima“, sufinansiran je iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
