Ustavni sud (US) Srbije doneo je odluku kojom je usvojio žalbe odborničke grupe Srpske napredne stranke u Zaječaru i poništio odluke Višeg suda u Zaječaru prema kojima verifikacija mandata odbornika nije u skladu sa zakonom.
Sud je usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je povređeno izborno pravo, kao i pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima, te su ovom odlukom poništene obe presude Višeg suda u Zaječaru od 8. oktobra prošle godine.
„Imajući u vidu celokupni procesni kontekst, prirodu pasivnog biračkog prava, standard proporcionalnosti i institucionalnu garanciju lokalne samouprave, Ustavni sud smatra da je osporenim presudama Višeg suda u Zaječaru podnosiocima ustavne žalbe povređeno izborno pravo iz člana 52. stav 1. Ustava, kao i pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima iz člana 53. Ustava – i to iz razloga što su onemogućeni da stupe na javnu funkciju, da učestvuju u radu Skupštine i da utiču na donošenje odluka u lokalnoj samoupravi“, ističe se u odluci Ustavnog suda.
Ustavni sud je odlučio da neposredno otkloni povredu Ustava u skladu sa članom 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
S obzirom na to da je spor pred Višim sudom u Zaječaru oba puta bio zasnovan na istoj osnovi i odnosio se na isto pitanje – postupak verifikacije odborničkih mandata, te da je poništavanje odluka o potvrđivanju mandata dovelo do produžene nemogućnosti konstituisanja Skupštine grada Zaječara, Ustavni sud smatra da bi vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje moglo da stvori rizik od daljeg ponavljanja istovetnih procesnih situacija i produbljavanja institucionalne neizvesnosti.
U takvim okolnostima, kako je precizirano, delotvorna ustavnosudska zaštita i očuvanje pravne sigurnosti, po stavu Ustavnog suda, može se obezbediti neposrednim otklanjanjem povrede.
„Ustavni sud konstatuje da je nesporno da su izbori za odbornike Skupštine grada Zaječara održani u skladu sa zakonom, da je Gradska izborna komisija 11. jula prošle godine donela rešenje o dodeli odborničkih mandata i izdala uverenja o izboru odbornika Skupštine grada Zaječara, pored ostalih, i podnosiocima ustavne žalbe, koji su bili kandidati na Izbornoj listi ‘Ne damo Srbiju – Aleksandar Vučić’, nakon čega je doneta odluka o potvrđivanju njihovih mandata, ali i mandata svih drugih odbornika kojima je doneto rešenje o dodeli odborničkih mandata i kojima su izdata uverenja o izboru odbornika Skupštine grada Zaječara“, navedeno je u obrazloženju odluke.
Ustavni sud ukazuje da u podnetim žalbama Višem sudu u Zaječaru nije dovedena u pitanje zakonitost izbornog postupka, pravilnost utvrđivanja izbornog rezultata, valjanosti rešenja o dodeli mandata i izdatih uverenja, već je spor pred tim sudom bio vezan samo za način sačinjavanja i potpisivanja izveštaja Verifikacionog odbora.
Ustavni sud smatra da dva člana Verifikacionog odbora nisu ispunila svoju zakonom propisanu obavezu da provere saglasnost podataka i iznesu o tome svoj zaključak u samom Izveštaju, kao i da nije ustavno-pravno prihvatljivo da zbog toga što Izveštaj Verifikacionog odbora nije potpisan od strane svih članova odbora treba da ima za pravnu posledicu poništenje odluke Skupštine grada o potvrđivanju mandata svim odbornicima.
Pored toga, Ustavni sud smatra da zauzeti stav Višeg suda u Zaječaru nije u razumnoj srazmeri sa prirodom utvrđene nepravilnosti.
Dalje je navedeno da se primenom testa proporcionalnosti na ovaj slučaj može konstatovati da cilj obezbeđivanja procesne urednosti jeste legitiman, ali da poništenje odluke o potvrđivanju mandata nije bilo nužan način za ostvarenje tog cilja, s obzirom na to da nije utvrđena materijalna nepravilnost u izbornom postupku, niti je dovedena u pitanje volja birača.
Viši sud u Zaječaru, kako je navedeno u odluci Ustavnog suda, nije razmatrao mogućnost otklanjanja uočenog formalnog nedostatka blažim sredstvima kojim bi se ostvario legitiman cilj, dok je izrečena mera poništenja Odluke o potvrđivanju mandata svih odbornika dovela do nesrazmere zadiranja u suštinu pasivnog biračkog prava.
Ustavni sud naglašava da propust koji se ticao načina sačinjavanja i potpisivanja Izveštaja Verifikacionog odbora nije imao uticaj na ishod izbora niti raspodelu mandata, pa se ne može opravdati mera koju je preterano formalistički odredio Viši sud u Zaječaru, a koja je dovela do faktičke suspenzije mandata svih izabranih odbornika.
„U demokratskom društvu pravna sredstva se ne mogu posmatrati izolovano od njihove funkcije i svrhe. Pravo na žalbu u izbornim stvarima ima za cilj zaštitu izborne volje i zakonitosti postupka, a ne stvaranje procesnih prepreka za konstituisanje predstavničkog tela u situaciji kada izborni rezultati nisu sporni“, navedeno je u obrazloženju.
Kako se precizira, princip vladavine prava iz člana 3. Ustava podrazumeva ne samo poštovanje zakonske procedure, već i njeno tumačenje u skladu sa ustavnim vrednostima i ciljem zaštite ljudskih prava, a formalističko tumačenje procesnih odredaba koje dovodi do faktičke suspenzije mandata svih odbornika, uprkos nespornosti izbornih rezultata, nije u skladu sa zahtevom proporcionalnosti.
U konkretnom slučaju, kako ističe Ustavni sud, došlo je do nesrazmere između formalnog zahteva procesne urednosti i suštinskog zahteva zaštite izborne volje građana, te je takav disbalans doveo do povrede ustavom garantovanog pasivnog biračkog prava podnosilaca ustavne žalbe.
Podsetimo, lokalni izbori u Zaječaru održani su 8. juna prošle godine, a pobedila je koalicija oko Srpske napredne stranke, koja je osvojila 27 odborničkih mandata, dok su dve opozicione liste osvojile ukupno 23 mandata.
Podsetimo, presudom Višeg suda u Zaječaru Už. 150/25 od 25.08.2025. godine usvojena je žalba opozicije i poništena Odluka Skupštine grada Zaječara o potvrđivanju mandata odbornika Skupštine grada Zaječara od 06.08.2025. godine.
Tadašnja žalba opozicije usledila je nakon konstitutivne sednice održane 5. avgusta, kada su, odlukom većine, verifikovani mandati odbornika iako Verifikaciona komisija nije usvojila izveštaj, odnosno iako ga je potpisala samo Nataša Gmitrović, sa izborne liste „Ne damo Srbiju – Aleksandar Vučić“ , dok predstavnici opozicije Miloš Stojadinović, sa izborne liste „Promena u koju verujemo – Uglješa Đuričković – Dragana Rašić“, i Miladin Krstić sa izborne liste „Ujedinjeni za spas Zaječara – Miladin Krstić – Mirko Jelenković“ nisu potpisali ovaj dokument, jer, kako su tada naveli, nije usaglašen sa izveštajem GIK-a.
Skupštinska većina je nastavila zasedanje, konstituisala skupštinu i izabrala gradsku vlast, međutim, nakon žalbe opozicije, presudom Višeg suda u Zaječaru od 25. avgusta poništena je Odluka Skupštine grada Zaječara o potvrđivanju mandata odbornika Skupštine grada Zaječara.
Skupštinska većina je pokušala da na novoj sednici 3. septembra potvrdi mandate, ali je sednica tada ipak prekinuta na neodređeno vreme.
Nakon svega, iz Ministarstva državnе upravе i lokalnе samoupravе stiglo je mišljenje da je u konkretnom slučaju potrebno nastaviti konstitutivnu sednicu skupštine, verifikacijom i potvrđivanjem mandata odbornicima Skupštine grada Zaječara i odlučivanjem na toj sednici, te je na osnovu toga nastavak Konstitutivne sednice zakazan i održan 24. septembra.
Viši sud u Zaječaru je, na osnovnu žalbi opozicije, 22. oktobra poništio i odluke sa te sednice, a potom je Odbornička grupa SNS uložila žalbu Ustavnom sudu tražeći da se poštuje izborna volja građana.
Nakon svih ovih dešavanja, Vlada Srbije je 18. decembra uvela privremene mere i obrazovala Privremeni organ u sastavu: Vladimir Videnović, predsednik i članovi Milan Stanković, Saša Ivanović, Rodoljub Mitrović i Miloš Stojadinović.