U sredu, 6. marta, u Ljubljani se ugasio život Rada Jelerčića, izgnanog Slovenca iz Celja, hrabrog učesnika NOB, vrednog privrednika, slovenačkog pisca i publiciste i velikog borca za istinu u odbrani Srbije.
Rado je u ranom detinjstvu ostao bez oba roditelja, pa ga je velikim požrtvovanjem njegova tetka Justina Suša izvukla iz okupiranog dela Slovenije kojeg su sile Antante poklonile Italiji i dovela ga u Celje gde započeo gimnazijsko školovanje. 1941. godine jih je okupator izgnao iz Celja, pa su svoj novi život i dom dobili u Zaječaru, što Rado nikada nije zaboravio.
U Zaječaru je u vreme okupacije pohađao Gimnaziju i augusta 1944. je kao šesnajstogodišnjak otišao u NOB. Učestvovao je u velikom broju krvavih bojeva za oslobođenje Šumadije, Bosne, Beograda, na Sremskom frontu, kroz Slavoniju sve do svog Celja. Četiri puta je ranjavan i kao feniks se uzdizao iz mrtvih. Bio je neustrašiv borac, bombaš, pomočnik mitraljesca, iztviđač. Za svoju hrabrost je isto toliko puta odlikovan. Posle rata je kao veoma inteligentan i vredan mladić studirao i završio dva fakulteta – mašinstvo i metalurgiju. Posle studija se zaposlio u metalurškoj industriji Slovenije gde se ubrzo pokazala njegova stručnost, odlučnost, poštenje i predanost struci. Kao čovek sa vizijom je dobijao zadatke da otvara nove pogone i uzdiže posrnule železare i livnice. Takvim radom je zaslužio da je vodi nekoliko ključnih železara i livnica širom Slovenije kao što su Jesenice, Črnomelj, Batuje itd, a takođe je bio angažovan kao stručni savetnik u metalurgiji Srbije, BiH i Hrvatske. U toku života prilikom službenih putovanja u Beograd, Kragujevac, Niš itd. kad god je mogao, svraćao je u Zaječar kojeg je neizmerno volio.
Pred odlazak u penziju je počeo da se bavi publicistikom a penzionisanjem i pisanjem romana. Njegov prvi roman, i za nas Zaječarce najznačajniji, je „Domov se vrni živ“ (Kući se vrati živ) gde je na živopisan način opisao život u Zaječaru i okolini u toku okupacije i život mladog borca u jeku najžešćih borbi za potpuno oslobođenje zemlje. U romanu je potpuno istinito prikazao četničke jedinice koje su nemačkoj vojsci za novac čuvale mostove i druge objekte. Ovaj vredan roman svojom iskrenošću prikazuje istinu i život u Zaječaru u teškim godinama, onako kako je zaista bilo.
Nakon tog romana sledilo je još nekoliko koji imaju tematiku iz NOB, kao što je književno najbolje ocenjen „Otrokova pot v slobodo“ (Detev put u slobodu). Takođe je značajno publicističko delo „Naši fantje v vojskah“ (naši momci u vojskama) gde se veom smelo obračunao sa svim negativnostima iz drugog svetskog rata, pogotovo sa britanskom perfidnošću.
Rado kad god je mogao, je kroz svoja dela i medije govorio o Zaječaru najbolje i sa puno ljubavi. 1990-tih je u više navrata u slovenačkim novinama pisao o pravom razlogu i posledicama uništenja SFRJ. U vreme agresije NATO pakta je verovatno prvi u Sloveniji pokrenuo kampanju za obelodanjivanje pozadine agresije, štetnosti osiromašenog uranijuma i terorizmu OVK u AP Kosovo i Metohija. Kao član Slovenačke kulturne zajednice »Ivan Cankar« iz Zaječara, bio je jedan od osnivača Komiteta istine o stradanju Slovenaca u AP Kosovo i Metohija i zajedno sa članovima ovog komiteta više puta govorio na radio i tv stanicama i objavljivao svoje komentare u slovenačkoj štampi o toj temi.
Odlaskom Rada Jelerčića Zaječar i cela Srbija su izgubili vernog prijatelja i velikog borca u odbrani istine i interesa Srbije, a Slovenija pisca koji je smeo da napiše ono što mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Neka mu je večna slava i hvala.