DruštvoVesti

GRIP

Grip je akutna zarazna bolest prouzrokovana virusom gripa. Posle zaražavanja virusom gripa, nakon nekoliko sati do 3-4 dana nastupa, nagla promena zdavstenog stanja praćena jakim bolovima u mišičima i zglobovima, jakom malaksalošću i glavoboljom, groznicom i povišenom temepraturom koja se može povisiti i do 39 Celzijusovih stepeni. Ubrzo se javlja i jak suv kašalj. Bolest traje četiri do sedam dana, a ako dođe do bakterijske infekcije disajnih organa može trajati i deset dana. Grip je samoizlečivo oboljenje, ali traži da se lečite ležeći u krevetu. Mnogi se sile i veruju da mogu grip lakše podneti i pobediti nego što je to zaista moguće. Grip teško preboljevaju stare osobe i osobe koje boluju od teških, hroničnih neizlečivih bolesti. Zato je najbolje lečeti se od gripa uz pomoć i savete lekara. Dok ste bolesni od gripa treba da jedete laku hranu, sa dosta voća i povrća i pijete toplu limunadu.

Grip je vrlo zarazan. Virus se prenosi sa osobe na osobu direktnim kontaktom i vazdušnim kapljicama od sekreta iz disajnih organa izbačenih kašljanjem i kijanjem. Grip se brzo širi i često pojavljuje u epdiemijama krajem jeseni i tokom zimskih meseci. Grip ima težnju da se javi i kao pandemija. U prošlosti je bilo više takvih pandemija. Posle preležanog gripa ostaje imunitet duže vreme, specifičan za soj kojih ima tri. Tako da u toku epidemije, neko ko nema sreće i ne čuva svoje zdarvlje, može ooboleti još jednom ako se inficira drugim sojem virusa.

Virusi gripa su podeljeni na osnovu antigene strukture u tri tipa. Virus gripa A je uglavnom odgovoran za epidemije; podtipovi virusa gripa A pogađaju ptice, konje i svinje, kao i ljude. Incidencija gripa B je manja kao i verovatnoća da se epidemije pojave kod ovog virusa, za koji rezervoari za životinje očigledno nisu od velikog značaja. Infekcija gripom C je obično blaga ili subklinička. Smatra se da godišnji mortalitet od gripa u SAD prelazi 50.000, više od 90% ovih smrtnih slučajeva se dešava kod ljudi starijih od 65 godina. Broj umrlih od gripa u znatnom je porastu u poslednjih 20 godina, delom i zbog starenja stanovništva.

Najmanje 30 pandemija gripa dogodilo se od 1580. Pandemija gripa 1918-1920 („španski grip“) prouzrokovala je više od 20 miliona smrtnih slučajeva širom sveta, od čega 500.000 u SAD-u. Manje razarajuće pandemije dogodile su se 1957. godine („azijski grip“ ) i 1968. („hongkonški grip“).

Neki epidemiolozi danas nagađaju da će se epidemija gripa ove godine ili početkom sledeće “sudariti” sa epidemijom KOVIDA 19. I odmah se zamišljaju strašni scenariji. Ali, to su samo prognoze koje ne znače ništa dok se ne dogode, jer se ne zasnivaju na naučnim činjnicama. Pitanje je da li će do toga doći. A ako do toga dođe, ni jedna osoba ne može istovremeno oboleti od Gripa i KOVIDA 19. Kada jedan virus posedne organizam, drugi ne može da se naseli istovremeno. Ali nije to najvažnije. SADA JE NAJVAŽNIJE DA SE VAKCINIŠETE PROTIV SEZONSKOG GRIPA. TREBA VAKCIINISATI DECU I STARE OSOBE. VAKACINACIJA ĆE, PREMA NAJAVI DRŽAVE ZAPOČETI POSLE 1. OKTOBRA.

U Rajcu, 28. septembar 2020. godine

Pripremio: dr Petar Paunović

Prikaži više

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitajte i ovo
Close
Back to top button