GRADSKE KOTLARNICE I INDIVIDUALNA KUĆNA LOŽIŠTA ZAGAĐUJU VAZDUH U ZAJEČARU -Najgore u decembru i januaru

Opšte je poznato da je Zaječar jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji kada je u pitanju čađ u vazduhu. Izvori zagađenja su gradske kotlarnice, ali i veliki broj individualnih kućnih ložišta. Od 2022. godine u skladu sa pravilima Evropske unije radiće se u Srbiji na ukidanju grejanja na ugalj a mazut. A do tad će se Zaječarci u zimskom periodu i dalje gušiti od čađi, najviše tokom decembra i januara meseca. Zavod za javno zdravlje ,,Timok“ konstantno vrši merenja zagađenosti, a rezultati samo potvrđuju navedene konstatacije. Zbog povoljnih vremenskih uslova i visokih temperatura u ovo doba godine zagađenost još uvek nije drastično povećana. U oktobru mesecu, po rečima Dr Dijane Miljković, specijaliste higijene iz Zavoda za javno zdravlje ,,Timok“ Zaječar, kvalitet vazduha je bio zadovoljavajući.

-Parametar koji se najviše pojavljuje u ovom periodu, a to je čađ, bio je uvećan samo 6. i 7. oktobra. Vrednosti su bile 63,75 mikrograma po metru kubnom, što je bilo neko blago povećanje, jer je vrednost do 50 mikrograma dozvoljena. Sve zavisi od klimatskih uslova, vlažnosti vazduha, strujanja vetra i emisije dimova, zagađujućih materija u životnoj sredini iznad Grada Zaječara. Neke naše analize rađene unazad pokazuju da se neki pikovi za čađ, gde su povećane vrednosti, pojavljuju u drugoj polovini decembra i prvoj polovini januara, otprilike oko novogodišnjih praznika. Verovatno je razlog tome što u to vreme građani više borave u svojim kućama pa se više i loži. Ttad su uglavnom i niske temperature, sama vlažnost vazduha je tada veća, a manja strujanja vazduha. Znamo da je Zaječar lociran u kotlini i nema velikog provetravanja kao u nekim drugim mestima u Srbiji, rekla je Dr Miljković.

Ova zagađena itekako utiču na zdravlje stanovništva pa je i to jedan od važnijih razloga da grad pređe na druge sisteme grejanja.

-Mi se ovih dana puno bavimo tom temom, a bila su organizovana i neka predavanja od strane Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut u Beogradu  u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. U tom smisli se prave čitavi programi i kompjuterski planovi kako bi uporedili kvalitet vazduha na jednoj teritoriji u Srbiji u odnosu na zdravlje ljudi. Prvenstveno ovaj faktor, koji se pojavljuje kod nas iznad granične vrednosti a to je čađ, može da utiče na gornje delove respiratornog trakta počev od nosa, šdrela, pluća, znači gornjih disajnih puteva u smislu da daje nadražaj, kašalj… To može da izazove, udruženo sa niskim temperaturama i još sa nekom infekcijom iz vazduha, neke akutne respiratorne bolesti, ali prvenstveno može da podstakne hronične opstruktivne bolesti, a to su astma i bronhitis u smislu kod već potvrđenih dijagnoza pacijenata, ali i kod male dece i kod starih osoba osetljivih na ovu pojavu, dodala je Dr Miljković.

Da je Zaječar u zimskom periodu jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji potvrdila je i ona.

-Ta konstatacija je tačna, nismo baš na prvom mestu, ali smo na nekom visokom mestu rangirani, baš iz ugla koncentracije čađi. Za Zaječar je čađ karakteristična, a ovaj problem imaju svi gradovi i naselja koji su u kotlinama, između nekih prirodnih elemenata, između planina i brda gde je to strujanje vazduha manje, poput Užica pa i samog Beograda koji je delom u ravnici ali ima većih izvora zagađenosti, istakla je Dr Miljković.

Zavod za javno zdravlje ,,Timok“ u Zaječaru vrši kontinuirana merenja zagađenosti vazduha. Uzorci se zamenjuju pa se dva do tri puta nedeljno vrše čitanja, znači na po dva, tri dana.