Josip Broz Tito preminuo je 4. maja 1980. godine, u 15.05, u Kliničkom centru u Ljubljani, tri dana pred svoj 88. rođendan. Tito je u januaru te godine primljen u bolnicu zbog problema s cirkulacijom, a pre smrti mu je amputirana noga, na šta nije hteo da pristane dok je bio svestan. Već od sredine februara, bio je u veštačkoj komi.
Vest o smrti Jugoslovenima je saopštio spiker Televizije Beograd Miodrag Zdravković iz Rgotine, sela kod Zaječara.
“Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije”, glasila je vest koja je odjeknula u celom svetu.
Sahranjen je 8. maja 1980. godine, po sopstvenoj želji, u zimskoj bašti rezidencije na Dedinju, koja je nakon toga nazvana Kuća cveća. Sahrani je prisustvovalo 209 delegacija iz 128 zemalja sveta po čemu je ostala najposećenija sahrana nekog državnika u istoriji.
Josip Broz Tito tri puta je posetio Zaječar – 1948, 1961. i 1969. godine.
Prema pisanju Milana Stojadinovića, u tekstu naslovljenom „Tito u Timočkoj krajini“, objavljenom u Razvitku, godina XX, broj 3, 1980. godine, njegova prva posetu Zaječaru i Boru 8. oktobra 1948. godine nije unapred najavljena. Obavešteni su bili samo najodgovorniji ljudi i tadašnji direktor borskog rudnika Živan Vasiljević – kasnije jedan od bliskih Titovih saradnika. Nakon posete Boru, Tito je stigao u Zaječar. O atmosferi koji je pratila njegov prvi susret sa Zaječarcima svedoči sledeći zapis:
„Narod je opkolio automobil. Zaustavio ga. Svi su hteli da vide Tita, da ga osete, čuju. Dečaci su se popeli u kola. Svi su želeli da budu kraj njega. Držali su ga ispod ruku, kitili cvećem, stavljali bukete u ruke. Tito se smešio. Za svakog je imao toplu, ljudsku reč, sa mnogima se rukovao. Ovo je samo pokazivalo koliko je Zaječarcima bilo važno da u svom gradu vide Tita. Iz njihovih postupaka može se zaključiti da su prema Titu gajili nezmernu ljubav i poštovanje“.
Predsednik tadašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije, posetio je Zaječar drugi put 7. juna 1961. godine.
„Zaječar je dočekujući Predsednika Republike pružao izvanrednu sliku. Od ulaza u grad, gde je na velikom slavoluku pisalo „Druže Tito vaša poseta – naša najveća radost!“ i gde je kolona automobila stigla u 18,45 časova, pa do Trga oslobođenja, ulica Maršala Tita bila je pravi ćilim od ruža i raznobojnog cveća, oivičen oduševljenom masom građana. Stojeći u otvorenom automobilu, nasmejan i raspoložen, Tito je otpozdravljao na klicanje“, ostalo je zapisano o njegovoj poseti u listu „Timok“.
Nakon obavljenih razgovora u Narodnom odboru sreza predsednik Tito se sa članovima svoje pratnje odvezao kroz gust špalir naroda u Turistički hotel na Kraljevici, gde je u njegovu čast Narodni odbor opštine Zaječar priredio drugarsko veče.
Zabeleženo je i da je rukovodiocima grada kazao da su im planovi za razvoj isuviše skromni, rekavši: „Treba ovde pomoći. Treba što pre stvoriti perspektivu Zaječara“.
Poznato je da je tom prilikom Jovanka na dar dobila srebrne naušnice iz 14. veka.
Treći i poslednji susret upriličen je na železničkoj stanici 22. septembra 1969. godine. Tito je bio samo na proputovanju – prethodno je obišao gradilište Hidroelektrane „Đerdap“ i susreo se sa predsednikom Rumunije Nikolajeom Čaušeskom. Sat vremena pre dolaska Plavog voza na stanici je bilo preko 10.000 ljudi. Tita je u ime građana pozdravio predsednik Skupštine grada.
Otpozdravljajući s prozora voza Tito se, tom prilikom, zajedno sa suprugom Jovankom, zauvek oprostio od Zaječara.
