Rajačka škola zdravlja – Sve epidemije su iste
Epidemije poput kuge, kolere, velikih boginja u prošlosti, epidemije „španske groznice“ posle 1. svetskog rata, velikih boginja i sada KOVID – 19, slične su prirodnim katastrofama prouzrokovane vulkanima, zemljotresima, cunamijima i ratovima, jer poput njih remete svakodnevni život ljudi u svakodnevici, raspuštaju škole, a za sanitet i lekare predstavljaju veliki izaov.
U eidemijama variole i kolere u Negotinskoj Krajini, od 100 obolelih umiralo je 60 do 70 lica.
Epidemije zaraznih bolesti privlače mnogo veću pažnju od onih koje prouzrokuju epidemije nezaraznih bolesti: rak, šećerna bolest, infarkt miokarda i dr. Bez obzira o kojim se radi, epidemije prouzorkuju patnje, bolove i smrt, prave veliku ekonomsku štetu remeteći proizvodnju, trgovinu, saobraćaj, uništavaju društvena bogatstva i izazivaju društvene i političke krize. Istorija epidemija je u stvari istorija ljudskog društva. To najbolje ilustruje nekoliko primera epidemija u Timočkoj Krajini u prošlom veku.
Kolera u Timočkoj Krajini „svirepstvovala“ je u periodu od sredine jula do kraja septembra 1913. godine. Prvo se epidemija pojavila u Knjaževcu 27. jula i trajala do 17. avgusta. Epidemija se pojavila u više sela u okolini Knjaževca. Od kolere je oblelo 44 lica.
Kolera u Krajinskom okrugu pojavila se 1. avgusta 1913. godine. Posle sukoba i prepada Bugara na bregalničkom frontu, srpska vojska se zarazila prouzrokovačima kolere. Posle tog sukoba i primirja, kada su se srpski vojnici sa fronta vratili u Krajinu svojim kućama, preneli su bolest na civile. Tokom avgusta i septembra u krajinskom okrugu, obolelo je od kolere 290 muškaraca i žena od kojih je 184 umrlo. U nekim selima veliki broj obolelih je umirao istog dana kada su i oboleli, što govori o velikoj snazi vibriona kolere. Smrtnost kod dece je bila stopostotna!
U 1835. godini velika epidemija gripa je zahvatila skoro celu Moravsku banovinu. Od februara do aprila 1935. godine na području Moravske banovine obolelo je 10 745 ljudi. Epidemija je započela u februarau kada je obolelo 240 ljudi i dostigla kulminaciju u martu sa 8 763 obolela. U aprilu je obolelo 1 658 slučajeva. Postoji sumnja da je broj obolelih bio veći, ali nije prijavljen. Posle toga, broj slučajeva je naglo opao i epidemija se ugasila.
Među srezovima na području Timočke oblasti, najviše obolelih bilo je u negotinskom srezu – 1927. U krajinskom srezu obolela je 431 osoba. U epidemiji u to vreme, zdravstveni radnici su koristili i zdravstveno vaspitanje. Zdravstveno vaspitanje ima poseban značaj kada protiv bolesti koja prouzrokuje epidemiju nema lek, ni vakcina. U vreme ove epidemije rasturan je letak: „Čuvajte se od gripa“. Za vreme epidemije raspuštene su škole: u Negotinu osnovna škola i u Bukovu poljoprivredna škola.
Na sreću, smrtnost od gripa te godine bila je mala. Umrlo je samo 8 obolelih.
Epidemije zaraznih bolesti kao i ova KOVID – 19, slične su ili iste. Nisu jedino iste njihove posledice. Posledice, pre svega, broj obolelih i umrlih, zavise od zdravstvene kulture stanovništva i ekonomskih i društvenih prilika na području zahvaćenom epidemijom. Kada je reč o KOVIDU -19 bolje prolaze one zemlje u kojima je veća pažnja pokloljena rešavanju tzv. javnozdrastvenih pitanja. U njima je manji broj obolelih i umrlih, a posledice na narodnu ekonomiju su podnošljivije. Mi imamo zakon o javnom zdravlju, ali se on ne primenjuje. Mnogo se vreme troši(lo) na značenje sintagme „javno zdravlje“.
A JAVNO ZDRAVLJE JE MUDROST NARODA DA ČUVA I UNAPREĐUJE SVOJE ZDRAVLJE.
Izvori:
Istorijski arhiv Niš, kutija broj 40, broj 5607/ 28.IV 1935.
Istorijski arhiv Niš, kutija broj 40, broj 2689/ 26.III 1935.
U Rajcu, 13. aprila 2020, godine,
Pripremio dr Petar Paunović, učitelj zdravlja