Na današnji dan, 8. decembra 1983. godine, Opštinski akcioni odbor u Zaječaru, razmatrao je na svojoj sednici pitanje obrazovanja odraslih. Reč je bila kako o osnovno-školskom obrazovanju tako i opismenjavanju nepismenih.
Iako je tokom nekoliko decenija posle II svetskog rata uloženo mnogo napora da se iskoreni nepismenost kao nasleđe zaostalosti iz prošlosti, nepismenog naroda je još uvek bilo, a posebno nepismenih žena.
Opština Zaječar je bila samo jedna od opština na području Timočke krajine i na području Srbije u kojoj je ješ uvek bilo nepismenih. Početkom 80-ih, broj nepismenih na području Timočke krajine bio je oko 20%. Istina je da se iz godine uz godinu smanjivao, ali je još uvek bilo nepismenih koje je trebalo osloboditi mraka i neznanja i naučiti ih da čitaju i pišu.
Kada je trebalo sprovesti akciju opismenjavanja, politička javnost se podelila. Jedni su smtrali da, pošto se radilo o nepismenim starijim od 60 godina, da će vremenom oni biološki nestati. Utoliko pre, što je u to vreme svo stanovništvo školovano osam razreda osmogodišnje škole. Drugi su ipak bili za to da se pismenost brže eliminiše opismenjavanjem nepismenih. Da bi se lakše izašlo na kraj sa nepismenošću opština Zaječar je donela odluku da se uvede nagrada od 5000 dinara za svakog opismenjenog polaznika analfabetskih tečajeva.