Amrok pilići, pekinški pačići, ruanke, pomoranke… samo su neke od pernatih životinja koje krase dom porodice Vasiljković u Zaječaru, koja se dugi niz godina bavi uzgojem ukrasne živine. U njihovom dvorištu, prema oceni žirija, nalazi se najlepša kokoška u Srbiji.
Đorđe Vasiljković iz Zaječara već 11 godina se bavi uzgojem domaće i ukrasne živine, a njegov trud je nagrađen na raznim takmičenjima u Srbiji, odakle je doneo stotinak pehara.
Kako kaže, ovaj hobi mora da se voli. Ukoliko ljubav izostane, nema ni rezultata. Tako se, u njegovom dvorištu, nalazi i najlepša kokoška u Srbiji.
„Mi u našem živinarniku „Vuk“ imamo najlepšu kokošku Srbije, prema oceni stručnog žirija na takmičenjima u Somboru i Kragujevcu. Osim najlepše kokoške, u živinarniku imamo i paunove – bele, šarene, zatim kamenjarke jarebice, misirke, domaće, ukrasne koke – paduaner, svilene, banatskog gološijana. Sva ova živina zahteva maksimalnu pažnju, posebno u ovim letnjim mesecima jer teško podnose vrućinu. Na svakih sat vremena menjamo vodu jer je i njima, kao i nama, teško zbog vrućina“, kazao nam je Đorđe, koji dalje objašnjava, da i hrana igra značajnu ulogu.
„Hrana mora da bude raznovrsna – sa žitaricama, proteinska ishrana, a posebnu brigu zahtevaju misirke i paunovi dok su mali, o njima mora posebno da se vodi raučana. Imamo i inkubatore, tako da je ovo zahtevan ali lep hobi“.
Đorđe kaže da je ljubav prema gajenju domaće i ukrasne živine osetio prvi put sa šest godina, pored svoje bake, od koje je naučio kako se čuvaju ćurke, a svoje znanje o ukrasnoj živini je godinama nadograđivao. Na naše pitanje da li mu je ujutru potreban budilnik ili ne, Đorđe odgovara:
„Ne treba mi budilnik, sa prvim zracima sunca one me bude, oko pet sati se ustaje, tada supruga i ja krećemo da im pružamo potpunu pažnju“.
Od Đorđa saznajemo i da je u međuvremenu, dok je svaki dan bio nova prilika za učenje i usavršavanje, postao i međunarodni sudija za živinu, a kako dodaje, raduje se budućim izazovima koje će mu ova strast prema perantim životinjama, doneti.
