U Istorijskom arhivu „Timočka krajina“ sutra, 6. marta, biće otvorena izložba Arhiva Bosne i Hercegovine pod naslovom „Sarajevski atentat – istorijski kontekst u svjetlu dokumenata Arhiva Bosne i Hercegovine“, autora mr Danijele Mrde, direktorke Arhiva BiH, i koautora Siniše Domazeta i Sandre Biletić. Tim povodom, u salonu Gradske uprave u Zaječaru, gradonačelnik Zaječara Boško Ničić sa svojim saradnicima priredio je prijem za direktorku Arhiva Bosne i Hercegovine Danijelu Mrdu, direktora Instituta istorijskih nauka Univerziteta u Istočnim Sarajevu prof. dr Draga Mastilovića i direktora Istorijskog arhiva „Timočka krajina“ Velibora Todorova.
Razgovaralo se o tesnoj saradnji ova dva arhiva u narednom periodu, ali i Istočnog Sarajeva i Grada Zaječara.
„Drago mi je da možemo da popričamo o istorijskim stvarima koje imaju implikaciju na sadašnjost i u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH, pa i u odnosima ovde sa nama, u Srbiji, ali i da popričamo o mnogim stvarima koje izvlačeći iz istorijskih činjenica mogu da koriste u budućem rešavanju problema, koji nastaju i pod uticajem svetskih sila“, istakao je gradonačenik Zaječara Boško Ničić.
Pored izložbe koja će sutra biti otvorena u Zaječaru, najavljena je još jedna interesantna izložba koja će biti otvorena u novembru u Sarajevu.
„Osim ove izložbe koja će u Zaječaru biti narednih dana, očekujemo u novembru da bude priređena velika izložba u Sarajevu, gde će biti prikazana Timočka divizija, s obzirom na to da je ona učestvovala u oslobađanju Sarajeva. Meni će biti veliko zadovoljstvo da kao neko ko dolazi iz centra Timočke krajine, prisustvujem otvaranju te izložbe“, rekao je Ničić.
Na prigodnom prijemu i toploj dobrodošlici, zahvalila se autorka izložbe mr Danijela Mrda, direktorka Arhiva BiH. Ona je istakla da se očekuje dobra saradnja sa Istorijskim arhivom u Zaječaru.
„Zahvaljujem se na dragocenoj i lepoj saradnji koju ćemo krunisati smernicama za kulturnu i naučnu saradnju između Arhiva „Bosne i Hercegovine“ i Istorijskog arhiva u Zaječaru. Tragom sporazuma o saradnji Državnog arhiva Srbije i Arhiva Bosne i Hercegovine, otvoreni su sjajni preduslovi za saradnju Arhiva Bosne i Hercegovine sa svim ostalim istorijskim arhivima u Srbiji. Dajemo punu afirmaciju projektima od interesa za obe zemlje, posebno kada je istorijski kontekst istorije Srba na protoru Bosne i Hercegovine ali i drugih naroda, neraskidivim vezama, kroz različite procese koji su se dešavali u istoriju, vezan za Srbiju, odnosno grdove u Srbiji“, kazala je Mrda.
Ona se osvrnula na važne istorijske činjenice o kojima zložba i „govori“.
„Atentan u Sarajevu je jedna priča čini mi se, koju danas, možda više nego ikada, istoričari savremene istorije istražuju, tim više što je taj događaj negde i suštinski najvažniji događaj za istoriju savremene Evrope. Ti procesi se i danas analizariju i čini mi se da u istorijskom kontekstu neke činjenice tek treba osvestiti i na pravi način doneti na svetlost dana. Pokušali smo današnjoj javnosti, u svetlu dokumenata Arhiva Bosne i Hercegovine, da donesemo na pravi način egzaktne i tačne podatke, jer oni zaista počivaju na dokumentu, o svemu onom što se dešavalo u Sarajevu neposredno pre samog atentana, na dan atentana i posle samog atentana, a što je imalo značajan i stravičan rezultat po Srbe koji su bili u Sarajevu narednih dana. Kažu da je taj atentan bio povod za rat“, kazala je Mrda.
U Istorijskom arhivu „Timočka krajina“ će sutra biti predstavljena i knjiga dr Miroslava Perišića, direktora Državnog arhiva Srbije, pod naslovom „Sarajevski atentat – povratak dokumentima“.
Mrde je na prijamu, govoreći o knjizi, između ostalog, istakla da je knjiga profesora Perišića možda i najvažniji istorijski zapis ovog vremena, o onome šta se zaista dešavalo u Sarajevu i u Evropi tih dana.
„U pitanju je vrhunska arhivska građa i ovo je naš pokušaj da sprečimo istorijski revizionizam“, navodi Mrda.
Početak sutrašnjeg programa u Istorijskom ahivu je u 13 sati.