Praznici Sveti Trifun, koji slave pravoslavni vernici, i Sveti Valentin, koji je deo zapadne tradicije, obeležavaju se danas istovremeno kao zaštitnici iskrene ljubavi svih hrišćana.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.
Žitija i hrišćansko stradanje oba svetitelja našli su mesto u „Ohridskom prologu“ vladike Nikolaja Velimirovića, prema kome je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.
Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je „u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija“.
Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
Sveštenomučenik Valentin, kako piše vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru.
Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u „Prologu“.
SPC dan Svetog Valentina obeležava 30. jula, odnosno 13. avgusta, ali ne kao zaštitnika zaljubljenih.
Iz kalendara Katoličke crkve 14. februar je izbrisan kao dan posvećen svetom Valentinu, zbog, kako kažu, želje za smanjenje broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo jasnih istorijskih činjenica.
Običaj da se polovinom februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.
Ovaj praznik datira čak iz trećeg veka. Sve je počelo 13. februara 270. godine, kada je Valentin, lepi biskup iz Ternija, voljenoj devojci poslao pismo u kome joj je otkrio svoja osećanja i zahvalio na ljubavi koju mu je pružila. Sutradan, Valentinu je odrubljena glava, a da ironija sudbine bude veća, dželat je bio otac njegove devojke. Očajna devojka je, bacajući se ocu pred noge, pokušala da izmoli milost. Iako nije uspela da spase svog dragog, uspela je da sačuva njihovu ljubav, koja se i dan danas pamti.
Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, meandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.
1 Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči. 2 I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam. 3 I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.
4 Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se, 5 Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, 6 Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, 7 Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
evandjelje@gmail.com
8 Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati. 9 Jer nešto znamo i nešto prorokujemo; 10 A kad dođe savršeno, onda će prestati šta je nešto. 11 Kad ja bejah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacih detinjstvo. 12 Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.
13 A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.