Savet za zdravlje Grada Zaječara nedavno je sproveo istraživanje o stanju zdravstvenih usluga u Zaječaru. Anketirano je ukupno 98 građana, od kojih je 32 odsto muškog, a 68 odsto ženskog pola. Većina anketiranih građana je ocenila svoje zdravstveno stanje kao dobro. Autor ovog istraživanja Marija Marković, član Gradskog veća Grada Zaječara i Saveta za zdravlje, ističe veliku važnost ovih podataka.
Kada govorimo o razlozima i učestalosti posete Domu zdravlja, 34 odsto ispitanika je odgovorilo da jednom u šest meseci odlazi u Dom zdravlja, jednom u dva meseca posećuje ga 19 odsto građana, skoro svakog meseca 11 odsto, samo jednom tokom prethodne godine bilo je 22 odsto ispitanika.
„Uglavnom smo ove podatke i znali kao i to da većina građana imaju svoje izabrane lekare u Domu zdravlja, a što nam je potvrdilo i 87 odsto ispitanika, dok se osam odsto izjasnilo da nema, a bilo je i pet odsto onih koji nisu bili sigurni šta znači ili da ih menjaju često, ili da ne vode računa o svom zdravlju. Kad govorimo o razlozima poslednje posete Domu zdravlja, zbog bolesti ili povrede je 22 odsto ispitanika odlazilo u ovu zdravstvenu ustanovu, zbog kontrole zdravlja 19 odsto, na redovne terapije 21 odsto, po uputu specijaliste 20 odsto, za uverenje ili doznake 12 odsto, a šest odsto njih nije znalo zbog čega. Istraživanje je pokazalo da građani znaju da se pregledi zakazuju. Telefonsko zakazivanje kod izabranog lekara obavilo je 75 odsto ispitanika, bez zakazivanja na ovaj način 18 odsto, a sedam odsto njih nije bilo sigurno na koji način. Za onlajn zakazivanje pregleda znalo je 37 odsto ispitanika, nije znalo o tome ništa 10 odsto, a 53 odsto nisu bili sigurni da tako nešto postoji. Za 41 odsto ispitanih građana izabrani lekar je dostupan po nekad ali ne uvek, ,,da“ se izjasnilo 30 odsto, a ,,ne istog dana“ 29 odsto“, istakla je Marija Marković, iz Saveta za zdravlje.
KOD PRIVATNIKA NEMA ČEKANJA, MALO PREVENTIVNIH PREGLEDA
Anketa je rađena i za zdravstvenu zaštitu kojom je veoma nezadovoljno šest odsto građana, a nezadovoljno 22 odsto, dok su ostali odgovorili neodređeno.
„Došli smo do jednog iznenađujućeg podatka, da građani nisu ni zadovoljni, ni nezadovoljni, što je odgovorilo 49 odsto, dok je zadovoljnih 23 odsto. Što se tiče usluga korišćenja privatnih lekara, u poslednjih 12 meseci većina građana ih posećuje i to 54 odsto, a ne 46 odsto. Najznačajniji razlozi korišćenja usluga privatnih lekara jesu kvalitetnija zdravstvena zaštita, ljubaznost i strpljivost, a najviše ispitanika smatra da je tamo bolja organizacija i nema čekanja, dodala je Marković.
Pitanja su bila i oko ranog otrivanja bolesti i prevencije.
„U okviru ovih pitanja spoznali smo koliko ljudi poznaju svoje zdravstveno stanje. Na pitanje da li njihov izabrani lekar zna da li puše ili ne, 71 odsto je reklo da to doktor ne zna. Razgovarali smo i o načinu zdrave ishrane, pa je 77 odsto izjavilo da nikad nisu imali takav razgovor sa svojim izabranim lekarom, niti da su savetovani da se bave nekom fizičkom aktivnošću. Za skoro polovinu ispitanika doktori znaju gde rade. Poražavajući piodatak je da doktori uglavnom ne znaju u kakvim uslovima pacijenti žive. Takođe, samo 21 odsto ispitanica je odgovorilo da njihov izabrani doktor zna da redovno idu kod ginekologa, a 89 odsto ispitanica je kazalo da ih njihov doktor ne savetuje da rade test ranog otkrivanja karcinoma grlića materice što je poražavajuć podatak. Sistematske preglede u poslednjih pet godina kod svog izabranog lekara u službi opšte medicine nije imalo 89 odsto od ukupnog broja ispitanika starosne dobi od 19 do 34 godine, što nam ukazuje na to da mladi ljudi baš mnogo i ne brinu o svom zdravlju. Što se tiče ispitanika starijih od 35 godina, dali su u poslednje dve godine bili na sistematskom preglledu i tu su takođe poražavajući podaci jer je 78 odsto odgovorilo da nije bilo“, kazala je Marković.
Razlozi zbog kojih građani ne idu kod izabranih lekara na sistematski pregled su što im nije rečeno da treba da idu na takav pregled, zbog velikih gužvi i dugog čekanja, zbog prezaposnosti, lenjosti za kontrolu zdravlja, a neki smatraju da za to nemaju neki određeni razlog.
Anketa je rađena i sa onima koji imaju više od 50 godina. 75 odsto građana ne ide na pregled zbog ranog otkrivanja raka debelog creva, dok 20 odsto ide na takav pregled.
Većina ispitanika smatra da lokalna samouprava treba aktivnije da učestvuje u kontroli zdravstvene zaštite, ulaganjem više sredstava u razvoj primarne zaštite u opremu, u rekonstrukciju i izgradnju, pri pomoći u pravu pacijenata. Što se tiče javnosti u odlučivanju koliko bi oni trebali da budu upoznati sa planovima primarne zdravstvene zaštite ispitanici nisu imali neke stavove po tom pitanju.
„Istraživanje smo radili kako bi saznali šta je našim sugrađanima važno i na koji način bi mogli da menjamo procedure i ono što njima smeta“, istakla je Marija i podsetila: „Bez podataka mi smo samo osobe sa mišljenjem a naš rad mora da bude zasnovan na relevantnim podacima“.