Danas se praznuje jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika Blagovesti, dan kada je arhangel Gavrilo javio Bogorodici da će roditi Isusa Hrista.
Iako se smatra da se do Uskrsa ne valja veseliti, običaj je da se na Blagovesti ustaje u ponoć ili veoma rano. U praskozorje bi se pevala devojačka pesma, a završavalo bi se sveopštim veseljem.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Blagovesti, u pomen na događaj kada je Arhanđeo Gavrilo javio Prečistoj Devici Mariji da će roditi sina kojem će dati ime Isus.
Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (Sveti Jovan Krstitelj), Arhanđeo Gavrilo javio se Prečistoj Devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!“
Začuđenoj i uplašenoj Devici Mariji Arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav: „Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin Višnjega i daće mu Gospod Bog presto Davida, oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavijek i carstvu Njegovom neće biti kraja“. Na Marijino pitanje kako će to biti kada ona ne zna za muža, Arhanđeo Gavrilo odgovara: „Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega osjeniće te. Zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božiji“.
Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, pa se može čuti uverenje da je toliko veliki praznik da na današnji dan ni ptice u šumi ne savijaju gnezdo. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkvu i manastire, gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se svetoj Bogorodici. Mladi i stari rano izjutra odlaze na određena mesta na obali reke ili potoka i bacaju, zatvorenih očiju, kamičke, u vodu. Kada bace kamen pokriju uši da ne čuju kad kamen upadne u vodu pritom izgovaraju razne bajalice. Ovo čine da ne bi viđali i slušali zmije u toku leta, Opšte rašireno verovanje da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci.
Običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počiste kuča, dvorište, obori, štale i da se obavezno sve đubre spali. Negde se verovalo da devojke uoči ovoga dana treba da nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave veliku vatru, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću.
Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije. U Vojvodini i ističnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do XX veka gde se nazivao bukara.
Od danas počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari Blagovesti smatraju najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari obrezuju lozu. Postoje čitav niz rituala radi opšteg napretka ljudi i njihove imovine.
Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, u crkvenom kalendaru je označen crvenim slovom i nepokretan je.