Nasilje u školi je problem prisutan u celom svetu. Nasilje u školi narušava sigurnost deteta i može ozbiljno ugroziti njegov normalan psihofizički razvoj.
Zaječar, koji predstavlja administrativni i obrazovni centar istočne Srbije, u kome deca stiču osnovno obrazovanje u 40 školskih objekata, odnosno 13 osnovnih škola i 27 područnih odeljenja (koja su u sastavu tih škola), u 4 srednje škole i specijalnoj školi za osnovno i srednje obrazovanje, u tom pogledu ne zaostaje za ostatkom Srbije, pa se razni oblici vršnjačkog nasilja svakodnevno dešavaju i u našoj sredini.
S obzirom da pojava vršnjačkog nasilja najpre mora biti prepoznata u zajednici kao ozbiljan problem kojim se treba baviti sistematski i dugotrajno, da su mnoge predrasude vezane za pojavu vršnjačkog nasilja i da one, na širem planu, „zamagljuju“ ozbiljnost ove pojave, kao i da smo često skloni da negiramo da postoji vršnjačko nasilje, uprkos istraživanjima i pojavama iz života, potrbno je preduzeti niz aktivnosti kako bi prihvatili činjenicu da je vršnjačko nasilje problem u našoj sredini i našim školama i počeli raditi na njegovom suzbijanju.
Posebno moramo da se zabrinemo kad se nasilje dešava u instituciji koja po svojoj suštini treba da bude bezbedno mesto za učenje i odrastanje svakog deteta.
Marina Vojnović, sociolog u Zavodu za javne zdravlje Timok Zaječar, sprovela je opsežno istraživanje koje se bavi problemom nasilja u školi.
Istraživanje je obavljeno u Osnovnoj školi Djura Jakšić u Zaječaru putem anktenog upitnika za učenike, nastavnike, zaposlene u školi i roditelje učenika. Korišćen je upitnik koji sadrži pitanja otvorenog tipa i pitanja zatvorenog tipa za sve kategorije ispitanika.
«Cilj ovog istraživanja je da se ispita koliko je škola bezbedno mesto u odnosu na osećaj sigurnosti učenika, na manje sigurna mesta u školi, na vreme dana kada je smanjen osećaj sigurnosti, stavove o obliku nasilja prisutnog u školi i stavova i mišljenja o školi kao bezbednom ili nebezbednom okruženju», navodi sociolog Marina Vojnović i naglašava da je značaj rada i na teorijskom i praktičnom planu u tome da ukaže na postojeće stanje bezbednosti učenika u školi i unapredi kroz predložene mere i aktivnosti bezbednost dece u školskom okruženju.
Marina Vojnović podseća da pravo na zaštitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo svakog deteta utvrđeno u Konvenciji o pravima deteta i drugim dokumentima Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i ostalih međunarodnih organizacija koje je država Srbija prihvatila kao članica tih organizacija.
«Nasilje među decom i mladima, u okviru obrazovno-vaspitnih ustanova i u okruženju, predstavlja globalni fenomen i predmet je brige svih obrazovnih sistema širom sveta. Međutim, nepovoljne društvene i ekonomske okolnosti i prateća kriza u porodicama dodatno su izložile decu u Srbiji povećanom riziku od nasilja. Postojeći podaci ukazuju na trend povećanog porodičnog, a posebno vršnjačkog nasilja među decom i mladima u Srbiji», ističe Vojnović.
Istraživanje sprovedeno u Osnovnoj školi Djura Jakšić obuhvatilo je 158 učenika od drugog do osmog razreda, 130 roditelja učenika i 46 zaposlenih nastavnika. Istraživanje je obavljeno kako bi se omogućio bolji uvid u postavljenu problematiku.
U ovom istraživanju korišćen je upitnik za učenike, roditelje i nastavnike, koji se odnosi na sigurnost u školi i prostoru oko škole, vreme dana kada je sigurnost učenika ugrožena, na stavove o problemima u školi, kao i na mere i aktivnosti poboljšanja bezbednosti učenika u školi.
«S obzirom na date odgovore većina učenika se oseća sigurno i bezbedno, dok se mali broj učenika oseća nesigurno u svojoj školi», kaže Marina Vojnović.
Veoma sigurno u svojoj školi oseća se 18,95% učenika, uglavnom sigurno 41,67%, donekle sigurno 24,36%, ne tako sigurno 10,90%, dok se nesigurno oseća 4,49% učenika.
Roditelji učenika su na pitanje -Šta mislite, kako se većina učenika ove škole oseća u pogledu sigurnosti? odgovorili da se veoma sigurno oseća 7,69% učenika, uglavnom sigurno 50,77%, donekle sigurno 32,31% , ne tako sigurno 6,92% i nesigurno 2,31% učenika.
Dati odgovori roditelja ukazuju na činjenicu da većina smatra da se učenici ove škole osećaju bezbedno i sigurno, dok manji broj roditelja smatra da se većina učenika oseća nesigurno u ovoj školi.
«Nastavnici zaposleni u školi su na pitanje -Šta mislite kako se većina učenika oseća u pogledu sigurnosti? odgovorili da se veoma sigurno 0.0%, uglavnom sigurno 43,48%, donekle sigurno 39,13%, ne tako sigurno 17,39% i nesigurno 0.0%» te na osnovu datih odgovora većina nastavnika smatra da je škola uglavnom sigurno mesto za većinu učenika», ističe vodja istraživanja.
Kada su u pitanju prostori na kojima se učenici osećaju «manje nego sigurno u školi» dobijeni rezultati pokazuju da najveći broj učenika navodi prostor iza škole kao prostor gde je njihova bezbednost ugrožena(29,07%), zatim školsko dvorište(15,4%), prostor ispred škole(10,40%), praznu učionicu(10,40%), parking(8,80%), toalet(9,07%), hodnik(7,20%), školsko stepenište(6,67%) i nastavničku kancelariju(2,93%) učenika.
«Važno je istaći da smo u istraživanju dobili i podatke za ostale dve kategorije ispitanika, roditelje i nastavnike. Zapravo, 22,16% roditelja smatra školsko dvorište prostorom škole gde su njihova deca osećaju manje nego sigurno, zatim 26,76 % prostor iza škole, 20% okolinu škole i 10,27% prostor ispred škole. Nešto više od 25% nastavnika smatra prostor iza škole prostorom škole gde se njihovi učenici osećaju manje nego sigurno, zatim 23,53% školsko dvorište i 18,94% okolinu škole», ističe sociolog i objašnjava:
«Ovi podaci su važni za planiranje preventivnih mera i aktivnosti u smislu bezbednog okruženja i povećanja osećaja sigurnosti učenika u školi, pogotovo što sve kategorije ispitanika u istraživanju u najvećem broju navodi prostor iza škole, školsko dvorište, okolinu škole i prostor ispred škole kao prostore škole gde se učenici osećaju manje bezbedno».
Dobijeni podaci iz istraživanja (53,54 % učenika, 61,69% roditelja , 56,58 % nastavnika) po pitanju vreme dana kada je u školi, na bilo kojem mestu, smanjen osećaj sigumosti učenika, za sve kategorije ispitanika ukazuju da je to uveče nakon časova, odnosno popodnevne smene, vreme kada su učenici najnesigurniji i kada može doći do ugrožavanja njihove bezbednosti.
Takođe, podaci ukazuju da je vreme između dve smene (15,35% učenika, 12,44% roditelja, 15,79% nastavnika) i vreme velikog odmora (12,20% učenika, 17,91% roditelja, 21,05% nastavnika), vreme dana kada je smanjen osećaj sigurnosti učenika.
«Dobijeni podaci iz istraživanja za sve kategorije ispitanika, a koji se odnose na vreme dana u školi kada je sigurnost učenika smanjena, kao i podaci o prostorima u školi gde se učenici osećaju manje nego sigurno veoma su važni za planiranje preventivnih aktivnosti u smislu bezbednog okruženja naročito na prostoru iza škole, školskom dvorištu, prostoru ispred škole i to u vreme uveče nakon časova, za vreme velikog odmora i između dve smene», navodi Marina Vojnović i dodaje:
«Pored podataka dobijenih u istraživanju u vezi sa sigurnošću učenika u školi za sve kategorije ispitanika, želeli smo da saznamo koji su problemi po njihovom mišljenju zastupljeni u školi i koliko je problem ozbiljan, donekle ozbiljan, donekle nije problem ili uopšte nije problem».
Na osnovu statističke obrade podataka, prosečne ocene i na osnovu procentualne analize datih odgovora Marina Vojnović kaže da za učenike ozbiljan problem i donekle ozbiljan problem predstavljaju nasilništvo, tuče, vandalizam nad školskom imovinom, krađa ličnih stvari, upotreba alkohola, uzimanje droga, nekontrolisani dolasci posetilaca u školsko dvorište odnosno zgradu, kao i međusobno nepoštovanje među učenicima.
Na osnovu iste statističke metode obrade podataka dobijenih od roditelja uočava se da za roditelje ozbiljan problem i donekle ozbiljan problem predstavljaju vandalizam nad školskom imovinom, tuče, nasilništvo, medusobno nepoštovanje među učenicima, nekontrolisani dolasci posetilaca u školsko dvorište odnosno zgradu, ali i nepoštovanje učenika od strane nastavnika.
Kako kaže Marina Vojnović, dobijeni rezultati i izdvajanje pojedinih problema kao ozbiljnih i prisutnih u školi su od izuzetnog značaja u kreiranju akcionog plana u suzbijanju nasilništva, tuča, vandalizma nad školskom imovinom, kao i edukacije kako učenika, roditelja tako i nastavnika za uspešno rešavanje sukoba, komunikacije i saradnje i međusobnog poštovanja i tolerancije.
Kroz istraživanje korišćen je i upitnik koji je sadržao pitanja koja se odnose i na to ukoliko je bezbednost učenika ugrožena i kome bi se obratili za pomoć, što ukazuje i na mogućnost da postoji osoba koja je zadužena za bezbednost učenika.
«Dobijeni rezultati pokazuju da bi se učenici za pomoć obratili razrednom starešini (33,58% ), roditeljima (20,05%), direktoru škole (22,56%), osobi zaduženoj za bezbednost (16,54%), školskom drugu ili drugarici (4,51%) , dok bi se svom društvu iz kraja za pomoć obratilo 2,76 posto», ističe Marina.
Roditelji smatraju da njihova deca, ukoliko im je ugrožena bezbednost, treba da se obrate razrednom starešini (52,02%) roditeljima (20,20%), osobi zaduženoj za bezbednost (15,66%) i direktoru škole (12,12%).
Što se tiče nastavnika, dobijeni podaci ukazuju da učenici treba da se obrate za pomoć razrednom starešini (48,61%), osobi zaduženoj za bezbednost (27,78%), roditeljima (15,28%) i direktoru škole (8,33%).
Istraživanje je takodje pokazalo da učenici smatraju da učenike koji prave probleme treba izbaciti iz škole, da problematične učenike treba podvrgnuti psihološkim analizama i kazniti ih.
Takodje, smatraju da moraju da se poštuju pravila ponašanja, da roditelji više pažnje poklanjaju vaspitanju učenika, da deca treba da budu upoznata sa pravilima ponašanja i sankcijama, da treba pooštriti disciplinu i kaznene mere, držati više sastanaka na relaciji nastavnik-roditelj-učenik, voditi češće razgovore sa roditeljima problematične dece, da je potrebno više razgovora i vaspitanja u porodici pa onda u školi, da se poštuju pravila ponašanja, da treba obezbediti stručna predavanja za učenike, edukovati učenike i uvesti savetodavni rad, edukovati roditelje o pravilnom vaspitanju dece…
Rezultati su takođe pokazali da je neophodno renovirati školu, ograditi školsko dvorište, postaviti video nadzor, kamere i obezbedenje, da je potrebna bolja osvetljenost školskog dvorišta, ali i kontrola okupljanja u školskom dvorištu, odnosno da je potrebno zabraniti zadržavanje u školskom dvorištu uveče nakon časova, kao i da je potrebno angažovanje osoba koje bi bile zadužene za bezbednost učenika.
Prema rečima sociologa Marine Vojnović, istraživanje sprovedeno u Osnovnoj školi Djura Jakšić u Zaječaru pokazuje da je ova škola uglavnom sigurno mesto za učenike.
«Na osnovu sprovedenog istraživanja u Osnovnoj školi Djura Jakšić u Zaječaru, može se zaključiti da je škola Djura Jakšić uglavnom sigurno mesto za učenike, uz izdvajanje probelma koji su prisutni, a odnose se pre svega na nasilništvo, tuče i vandalizam nad školskom imovinom. Prostor iza škole i školsko dvorište se izdvajaju kao prostori gde je učenicima ugrožena bezbednost i gde se ispoljavaju pomenuti problemi, a odnose se na nasilje i ugrožavanje bezbednosti učenika», navodi Vojnović i dodaje:
«Vreme dana kada učenici mogu biti izloženi nasilju i kada je njihova bezbednost ugrožena je vreme nakon časova, odnosno uveče. Posebno je značajno da rezultati istraživanja pokazuju visok stepen podudarnosti za sve ispitanike, učenike, roditelje i nastavnike, u pogledu bezbednosti učenika, školskog prostora gde je učenicima bezbednost ugrožena kao i u pogledu izdvajanja postojećih problema i perioda dana kada je to najizraženije».
Marina Vojnović naglašava da je na osnovu ovog istraživanja, škola Djura Jakšić u medjuvremenu sprovela odredjene potrebne mere i aktivnosti.
«Ono što je škola Djura Jakšić na osnovu srovedenog istraživanja sprovela jeste da se pre svega vrši edukacija učenika, roditelja i nastavnika o nasilju, ali i obuka svih kako reagovati u situacijama koje se prepoznaju kao nasilje. Zatim, intenzivirana je saradnja i razmena informacija između škole, Centra za socijalni rad i Ministarstva unutrašnjih poslova, te su dobili i školskog policajca», ističe Vojnović i dodaje:
«Škola je formirala baze podataka, odnosno dosijea učenika koji krše pravila ponašanja, a odnose se na bezbednost i sigurnost učenika u školi, a takodje izmenjen je i dopunjen Pravilnik o ponašanju u školi u odnosu na problem koji je u ovoj školi istraživan. Takodje, postavljen je i video nadzor posebno na mestima koja su problematična, kao što je školsko dvorište, koje je i osvetljeno, naročito prostor iza i ispred škole. Aktivnost i mera koju škola nije preduzela jeste angažovanje obezbeđenja. Škola, zapravo zbog materijalne situacije nije u mogućnosti to da sprovede».
Prema rečima Marine Vojnović, istraživanja su uglavnom pokazala da problem postoji.
«Zapravo istraživanja i rezultati služe pre svega da ukažu na problematiku, da preveniraju pojedine oblasti, kao što je nasilje u školi, vršnjačko nasilje ili bezbednost dece u školi. Upravo nam ta istraživanja pokazuju da je problem vidljiv, da su ljudi uključeni i da svi zajedno, i učenici, nastavnici i roditelji daju doprinos kako bi njihov život i školovanje proteklo na najbolji mogući način, odnosno u nekim optimalnim okolnostima u kojima su deca sigurna, bezbedna, gde mogu da ispoljavaju svoje ja, ali i da se druže i da jednostavno odrastaju na jedan prirodan i bezbedan način», zaključuje Marina.
Nasilje u školi je kompleksan problem i mora biti sagledano na pravi način, kako bi odgovori bili adekvatni. Potrebno je da zajedno učinimo sve da sprečimo da do nasilja dođe, ali i da pružimo brz i adekvatan odgovor kroz zaštitu žrtava.
Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja
Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.
