Grad Zaječar započinje projekat većeg uključivanja građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava iz sopstvenog budžeta. Zaječarci će imati mogućnosti da se aktivno uključe u kreiranje i realizaciju budžeta i da svojim aktivizmom utiču na razvoj grada i svog okruženja.
Ivana Živić i Marko Đuričić iz Gradske uprave u Zaječaru, deo su petočlanog tima zaduženog za uključivanja građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava iz sopstvenog budžeta na teritoriji Grada Zaječara od 2022. do 2025. godine.
Prema rečima Marka Đuričića, prošle godine je potpisan memorandum o razumevanju između 15 lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije, među kojima je i grad Zaječar, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Stalne konferencije gradova i opština i Vlade Švajcarske, koja će finansirati aktivnosti.
„Radi se o reformi sistema lokalne samouprave, a izabrani gradovi i opštine imaju ulogu nosilaca tih kvalitativnih unapređenja koja će se ogledati u većoj otvorenosti administrativnog poslovanja u izgradnji poverenja između građana i lokalne samouprave“, navodi Đuričić i dodaje:
„Ova vrsta podrške trajaće do 2025. godine, a program se zove “Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana”. Prošle godine je bilo nekoliko radionica i u skladu sa tim gradonačelnik je formirao radnu grupu čiji smo Ivana i ja članovi, pored nas tu su i dva člana gradskog veća i predstavnik Odeljenja za budžet i finansije“.
Među 15 gradova i opština, potpisnika memoranduma, su gradovi koji su već jednom učestvovali u ovakvom uključivanju građana i gradovi koji po prvi put učestvuju, među kojima je i grad Zaječar.
„To ima razne benefite, posebno to što možemo na licu mesta da učimo od gradova koji su to već prošli, kao na primer što su Užice i Veliko Gradište“, navodi Đuričić i dodaje:
„Radi se konkretno na uključivanju građana u smislu da oni podnose neke predloge, one koji su njima najbitnije da se realizuju u njihovoj sredini. Videćemo kada budemo raspisali javni poziv o kolikom broju projekata zainteresovanih građana će se raditi – 10, 15, 20. Oni bi trebalo da podnesu predloge i na osnovu kriterijuma za ocenjivanje predloga će radna grupa odlučiti da li će se nešto raditi u njihovoj sredini“.
Gradovi koji su već učestvovali u ovom projektu najviše su se koncentrisati na uređivanje javne površine, uređenje dečijih igrališta, parkova ispred zgrada, na postavljanje novih klupica.
„Posle potpisivanja memoranduma i formiranja radne grupe, imali smo zadatak da u Odluci o budžetu predvidimo određena sredstva za ovu godinu kroz koja će se realizovati projekti koje budu predložili građani“, navodi Ivana Živić.
Odlukom o budžetu za 2023. godinu predviđeno je milion dinara iz budžeta i još 650.000 od sredstava donatora, koji će se utrošiti na finansiranje tih takozvanih mali građanskih projekata.
„Mi možemo da pretpostavimo da se tu radi o uređenju i opremanju javnih površina, međutim ceo taj proces zahteva jednu participaciju i uključivanje na različitim nivoima i u svim fazama tog procesa. Tako da smo mi pre usvajanja tog pravilnika i raspisivanja konkursa predvideli aktivnost koja podrazumeva to da mi pitamo građane šta je zo što njima treba“, objašnjava Ivana i dodaje:
„Zamisli smo da idemo do nivoa mesnih zajednica, znači prvi partner su nam mesne zajednice, takođe i mediji, u ovom slučaju Radio Magnum koji je takođe odabran na konkursu da nas isprati, i određene interesne grupe. Mi u vidu imamo udruženja osoba sa invaliditetom, imamo mlade, imamo privrednike, grupe za koje već znamo da se organizuju na određeni način. Imamo u vidu i različite seoske manifestacije koje okupljaju veliki broj učesnika, imamo primer prošlogodišnjeg Zaječarskog kulturnog leta koje je stvarno okupilo veliki broj ljudi, ali ta nas aktivnost očekuje na leto. Ono što nas sada očekuje i što je vrlo bitno je da mi pitamo građane šta je ono šta njima treba na teritoriji njihovih mesnih zajednica, ulica, zgrada, okruženja. Da li je to opremanje ili uređenje. Na seminarima i obukama stalno smo pričali o nekim dečijim igralištima, o parkovima, međutim, skoro smo čuli za jedan primer iz jedne lokalne samouprave gde se inicijativa građana odnosila na jedan problem – kada je građen parking nekog velikog marketa, došlo je do toga da se podigao nivo ulice i voda se slivala u ulaz. Oni su se obratili preko ovog poziva lokalnoj samoupravi njima je saniran prilaz zgradi, tako da građani nisu više imali problema. Kada dobijemo takvu vrstu inicijative i saznamo šta je to što građanima treba, znaćemo otprilike koliko ćemo projekta finansirati i sa koliko para. Izradićemo pravilnik, raspisati javni konkurs, pa ćemo ih pozvati“, objašnjava Ivana Živić.
U okviru celog procesa biće organizovani okrugli stolovi, zborovi u prostorijama mesnih zajednica, informativni sastanci u udruženjima, planirano je angažovanje Saveta za mlade, službe za poljoprivredu…
„Građani, osim toga što predlože neki projekat, trebalo bi da uzmu i aktivno učešće, da pomognu na neki način, kada se njihov njihov projekat bude radio“, napominje Đuričić.
„Širi kontekst celog ovog procesa je u stvari povećanje naplata poreza na lokalnom nivou, tako da će osnovni uslovi biti dokaz o izmirenim porezima prema lokalnoj samoupravi. Kao predlagači neće se pojavljivati pojedinci, već grupe, treba da budu neformalne grupe zato što se radi o teritorijalnom udruživanju, i svako od predlagača koji ću potpisati određeni predlog mora da priloži dokaz da je izmirio porez prema lokalnoj samoupravi. Hoćemo da kažemo da mi imamo obavezu prema građanima, ali i građani imaju obavezu prema lokalnoj samoupravi pa ćemo tu negde da se približimo i da te neke svoje obaveze poštujemo“, dodaje Ivana.
Švajcarska organizacija Helvetas je u ovom projektu prepoznala mesne zajednice kao instance kojima se građani prvo obraćaju, tako da je uz sve pomenute procese planirano i aktivno uključivanje mesnih zajednica.
„Grad Zaječar je pozvao svoje mesne zajednice da se jave, one koje su zainteresovane za uključivanje u ovaj proces. Dve mesne zajednice su izabrane, to su: peta gradska mesna zajednica Kotlujevac i mesna zajednica Veliki Izvor. One će direktno sarađivati sa Helvetasom, članovi saveta ovih mesnih zajednica ići će na radionice i ljudi iz Helvetasa će dolaziti ovde. Planirano je usklađivanje sa pravnim propisima, statuta, poslovnika… Ono što je najvažnije je to da su mesne zajednice te kojima se ljudi najčešće obraćaju i mi ćemo aktivno sarađivati sa mesnim zajednicama“, navodi Đuričić i dodaje da ceo tim ima i podršku gradskog većnika zaduženog za rad mesnih zajednica Bobana Kostića.
Kroz ovaj proces namera je i da se ojačaju mesne zajednice, da im se da na značaju, odnosno da im se vrati značaj.
„Dve mesne zajednice na kojima se sada radi će biti praktično nukleus i primer dobre prakse onog što će se kasnije raditi, jer će se od nas očekivati da kasnije sve mesne zajednice po modelima koje budu usvojile ove dve, na isti način rade, imaju ta normativna akta i na isti način sarađuju sa građanima“, ističe Ivana Živić.
„Kao što je sada Zaječar jedan od retkih gradova u istočnoj Srbiji koji je uključen u ovaj proces, mi ćemo verovatno biti model za gradove u okruženju. Tako će i ove dve mesne zajednice biti primer ostali mesnim zajednicama na teritoriji grada Zaječara“, dodaje Marko.
Prema usvojenom Akcionom planu, za jun ove godine planirano je raspisivanje konkursa na osnovu predloga i usvojenih kriterijuma, a građani će imati 15 do 20 dana da predlože projekte. Nakon toga, komisija koju bude formirala Gradska uprava oceniće i odabraće projekte, posle čega sledi i njihova realizacija.
S obzirom na to da građani pune budžet i bolje znaju šta treba uraditi u njihovoj ulici ili mesnoj zajednici, nego neki opštinski činovnik, ovakvu inicijativu svakako treba iskoristiti.
Medijski sadržaj je objavljen u okviru programa „Za otvoreno društvo, otvoreno o budžetu“, koji se realizuje u okviru projekta „Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana – MED, koji sprovodi „Helvetas Swiss Intercooperation“, a finansira Vlada Švajcarske.