Uprkos koroni koja je u velikoj meri doprinela da ljudi iz gradova potraže spas u srpskim selima, kao i raznim strategijama i programima ne bi li se ljudi vratili u selo ili odlučili da u njemu žive, činjenica je da sela u Srbiji nezaustavljivo propadaju i nestaju. Ipak, još u svakom selu žive oni koji se ne odriču svojih ognjišta. Uglavnom je reč o starim ljudima koji žive teško, što zbog nemoći i bolesti, što zbog loše finansijske situacije. Slična situacija je i na području grada Zaječara. U Lasovu, gde je nekada bilo oko 360 kuća, a u svakom domaćinstvu, po četiri, pet ukućana, sada je ostalo oko 140 pokretnih meštana, starih od 80 do 94 godine, dok 30-ak njih ima između 50 i 65 godina. Naša ekipa želela je da sazna kako žene žive u ovom podtupižničkom selu.
Borislava Slavković, baka Borka, troši devetu deceniju života, i jedna je od onih koja se iz grada vratila u selo i živi od minimalne penzije. Teško hoda i kaže – nije lako kad si sam i nemoćan.
„Držim se sve uz nešto, imam malu bašticu, pomognu mi neki prijatelji, ja malo crevom nekad polijem. Ja sam od 15-te godine štrikala, radila sam u Boljevcu, pa u Domu na Rtnju… Kada sam otišla u penziju došla sam ovde u selo. Šta ima da pričam, kada sami vidite koliko je teško. Teško je kad treba da se loži, kad treba drva da se nabave“, priča baka Borka i dodaje da je ipak najveća muka samoća.
„Stalno stojim na kapiji, gledam da li će neko da prođe da progovorim koju reč, neki dan nema niko da prođe, osim po neko kuče. Selo je nestalo. Imam tu neku penziju, obilazi me Dragica, koja se brine o nama u selu i tu još jedna žena, ali ne mogu stalno da budu sa mnom. Nekada smo mi davali pomoć, a sada ja živim na milost i znači nam kada neko nešto donese“, ispričala nam je Borislava, koju smo posetili zajedno sa ekipom zaječarskog Crvenog krsta.
I baka Branislava Ivanović (85) kaže da je starost teška, posebno u selu.
„Teško je kad si sam. Dešavalo se da ustanem i padnem. Obilaze me deca, donesu oni pune torbe, ali ne mogu i oni stalno da dolaze. Obilazi nas i Crveni krst i nama u selu sve to mnogo znači“, kaže baka Branisalava.
Žene koje žive na selu, bilo da su same odabrale da ne napuštaju kućna ognjišta, bilo da su bile prinuđene da se tu vrate, svakako su heroine bez kojih bi srpsko selo odavno bilo samo tačka na geografskoj karti. A jedna od posebnih heroina u Lasovu je sedamdesetogodišnja Dragica Miladinović. Ona je odavno u penziji, a sebe naziva volonterom, jer kako kaže, bavi se volonterskim radom u svom selu. Za sebe ima ono što je neophodno, pa kad završi obaveze koje ima kod kuće i u dvorištu, ona obilazi starije osobe u selu, pomaže im, popriča sa njima, pokušava da im obezbedi nešto hrane ako treba, i ostalo što im je potrebno.
„Ljudi u selu su uglavnom nemoćni, nisu to lenji ljudi koji neće da rade već stari i nemoćni. Ima dosta divljači ovde, pa i što posade oni koji su u stanju da imaju neku bašticu, desi se da divljač pojede. Ja se brinem o ljudima u selu, jer sam pokretna i mogu. Imam svoju porodicu i brinem o njima, puno radim, ali sam želela da pomažem i svojim meštanima bez ikakve nadoknade. Brinem i ako garderobu nemaju, šta im fali pokušavam da nađem. Primili smo i vakcinu, ovde su bili zdravstveni radnici, jer meštani ne mogu da odu do bolnice, tako da smo i to obavili“, kaže Dragica.
Zaječar ima tradiciju i prilično razvijenu mrežu brige o sugrađankama, klubove, udruženja, organizacije koje okupljaju žene, a koje predstavljaju pozitivne primere koji pokazuju kako se može voditi briga o ženama, posebno starije dobi, kako im se pružiti podrška i omogućiti dostojanstven i ugodniji život. Ali nisu svim ženama ova udruženja i sadržaji dostupni, posebno nisu onim koje žive u udaljenim selima, kao što je Lasovo. Pomoć koju Dragica nesebično pruža, njena koordinacija sa Crvenim krstom i kontakti koji ona uspostavi sa važnim institucijama u gradu, kada je to potrebno, veoma su važni ženama i uopšte svim žiteljima ovog sela i svakako im težak život u samoći, čine bar malo lakšim.
Napuštamo Lasovo sa jednom mišlju – da je više Dragica, sigurno bi ovaj svet bio mnogo lepše mesto za život.
Žene žive i na selu – Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
