Svakom čoveku na ovom svetu dati su kao dar određeni talenti i sposobnosti, ali na kraju, čini se, samo mali broj ljudi tokom svog postojanja te sposobnosti iskoristi i upotrebi kako bi ostavio neki trag. Violeta Stanković Anđelković, diplomirani bibliotekar savetnik u Matičnoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Zaječaru pravi je primer onih koji su svoj talenat upotrebili za svoju životnu misiju. Ona se svom unutrašnjem pozivu odazvala pre više od dve decenije kada je konkurisala za posao u biblioteci i pre više od deset godina kada se odlučila da ostavi pisani trag i sa koleginicom objavi prvu knjigu. Naša sagovornica u slobodno vreme, između ostalog, piše bibliografije, jer kako kaže „ako mi ne pišemo o zavičajnim ličnostima, događajima, institucijama, ko će? Kako ćemo ih sačuvati od zaborava?“. No, krenimo redom.
Nakon što je završila Filološki fakultet u Beogradu, i maštala da jednog dana bude profesor ruskog jezika i književnosti, Violeta Stanković Anđelković iz Zaječara, 1996. godine odazvala se konkursu Nacionalne službe za zapošljavanje za radno mesto u biblioteci. Kako kaže, dobila je posao najpre na tri meseca, pa joj je ugovor produžen za još toliko, da bi, nakon polaganja stručnog ispita, ostala punih 27 godina.
„Nisam ni sanjala da ću raditi ovde. Ja sam razmišljala o školi, završila sam ruski jezik i književnost i nekako očekivala da ću raditi kao profesor u školi. Dok ne ostvarim taj svoj cilj, prijavila sam se na konkurs za bibliotekara i mislila da ću ovaj posao raditi dok se ne otvori neko mesto u školi. Međutim, ostala sam ovde 27 godina i nikada se nisam pokajala i nikada ne bih menjala ovaj posao. Ja sam u potpunosti bibliotekar“, rekla nam je Violeta.
Pre nego što je započela svoj prvi radni dan, Violeta je biblioteku videla kao i svi drugi – mnoštvo knjiga koncipiranih po nekom redu, a zaposleni u toj ustanovi imaju jednu obavezu, da izdaju knjige. Ubrzo je, kako i sama kaže, videla da to nije tako.
„Biblioteka je jedna mašinerija. Dug je put od ulaska knjige u biblioteku, do izdavanja krajnim korisnicima. Takođe, ovde se organizuju izložbe, radionice, stručna usavršavanja, promocije, pruža se stručna pomoć kolegama. To ljudi ne znaju, rad u biblioteci je daleko više od izdavanja knjiga, posebno sada kada je era digitalizacije, potpuno je drugačiji koncept rada. Koliko je digitalizacija dobra, toliko je i „medveđa usluga“, posebno kada su mladi u pitanju. Izgubili su dodir sa knjigom, nekada se mnogo više čitalo. Međutim, onaj ko voli da čita, on čita, osećaj držanja knjige ne može ništa da zameni“, kaže naša sagovornica.
Ona već 10 godina uspešno vodi i matičnu službu.
„Bibliotekarstvo Srbije je vrlo sistematizovano, postoji hijerarhija, za razliku, na žalost, od drugih ustanova kulture. Biblioteke su veoma uređene, naš Zakon je vrlo striktan. Narodna biblioteka Srbije je krovna biblioteka za sve biblioteke u Srbiji, 1994. godine kada se zemlja podelila na okruge, tadašnji ministar kulture je imenovao sve biblioteke u Srbiji, koje su u centru okruga, pa i našu, za Matične biblioteke. Mi smo centralna biblioteka za Zaječarski okrug. To znači da smo mi odgovorni za rad svih biblioteka na području okruga, da im pružamo stručnu pomoć, vršimo uvid u stanje, nadzor nad stručnim radom. Ja radim taj posao, jedina u okrugu već 10 godina vodim tu Matičnu službu i sarađujem sa svim bibliotekama na pordručju našeg okruga“, istakla je Violeta koja, takođe, piše i projekte u zaječarskoj biblioteci.
Sa svojom koleginicom Suzanom Marinković, nedavno je napisala projekat kojim je Biblioteka aplicirala za određena sredstva zahvaljujući kojima je obezbeđena oprema za slepe i slabovide, zatim projekat preuređenja Dečijeg odeljenja i toaleta bibloteke, projekat za dobijanje opreme za automatizaciju poslovanja, projekat koji je odobren od Fondacije Divac, te je napravljen Omladinski kutak, a ove godine je napisan i projekat zamene i reparacije stolarije.
NJENA DELA OSTAVLJAJU DUBOK TRAG
Violeta, već jednu deceniju, svoje slobodno vreme koristi za pisanje bibliografija. Kako kaže, veoma je važno da se neka imena, događaji, sačuvaju od zaborava.
„Ono što volim je pisanje bibliografija. To je ono u čemu sam se ja pronašla jer smatram da je od vitalnog značaja pružiti ljudima informaciju. Bibliografije su upravo knjige koje sadrže zbir inforamcija o nekoj temi, koja god to bila, i nekome ko se tom određenom temom bavi, olakšava istraživački posao. Vi praktično objedinjujete sve ono što nađete o nekoj temi, stavite u jednu knjigu i neko na osnovu toga, može da istražuje. Bibliografija se sistematizuje po određenim pravilima, sve ono što je neko radio, pisao, se prikuplja i pretoči se u knjigu. Moja vizija je bila da ja napravim nešto što će drugim ljudima biti od koristi i to je moja zvezda vodilja“, rekla je Violeta.
Njeno prvo delo, na koje je, kako ističe, veoma ponosna, je Bibliografija članaka o kulturnim dešavanjima u Zaječaru iz lista Timok i njegovih preteča u periodu od 1945. do 2007. godine, koja je publikovana 2013. godine.
„Bibliografiju smo radile koleginica Maja Bulajić i ja. To je bio najobimniji posao, istraživački i to je za mene najveći izazov. Dok pronađete građu, stupite u kontakt sa ljudima, dok tražite, listate, meni lično je najizazovniji i najepši deo posla. Na to delo sam jako ponosna. Iste godine je objavljena i moja prva samostalna knjiga – Bibliografija Miodraga Velojića, našeg Zaječarca. Tri godine kasnije (2016. godine) zaječarska biblioteka obeležila je 150 godina postojanja, pa smo koleginica Maja Bulajić, kolega i direktor zaječarske biblioteke Boban Đorđević i ja došli na ideju da napravimo bibliografiju naše biblioteke. Kako su nam rekli, to je bila prva bibliografija o biblioteci u to vreme, što pokazuje da nam je ideja bila originalna“, kazala je Violeta.
Njen rad se tu ne završava. Nakon izdavanja pomenutih bibliografija, svetlost dana su ugledale još tri knjige.
„2018. godine zaječarski Arhiv obeležio je 70 godina rada i postojanja, pa smo kolega Boban Đorđević i ja, tim povodom, a na molbu kolega iz Arhiva, uradili bibliografiju te ustanove. Iste godine objavljena je, meni jako zanimljiva i draga bibliografija pod nazivom „U svetu zanatstva i umetnosti – grnačar Velimir Đorđević“. Tu knjigu sam radila zajedno sa dr Dejanom Krstićem koji je radio biografski deo knjige. 2021. godine izašla je biblografija Vlastimira Nikolića pod nazivom „Zavičaj kroz pero i objektiv“, našeg kolege iz ogranka biblioteke u Minićevu koji je i novinar“, ističe naša sagovornica.
LEP JE OSEĆAJ KADA ČINITE DRUGE SREĆNIM
Violeta objašnjava da nije bilo ni malo lako napisati sve te bibliografije, ali da je osećaj neprocenjiv kada knjiga ugleda svetlost dana i kada znate da ste nekog time usrećili.
„Moj osećaj je kao kada uzmete svoje čedo u ruke. Bude teško da se stvori jedno takvo delo, ali kad delo ugleda svetlost dana zaboravite na sve muke i budete srećni. Na primer, ljudi o kojima pišem budu srećni, često nisu svesni šta sve stoji iza njih, pa kad publikujem knjigu i oni pogledaju, budu svesni svoga rada. Kada vidim njihovu sreću i ja sam srećna, lep je osećaj kada činite druge srećnim. Vodim se takođe time, da ako mi ne pišemo o zavičaju ko će? Ako ne obrađujemo naše zavičajne ličnosti, naše institucije, dešavanja, ko će? Svako treba da se veže za svoj kraj, to je moje mišljenje, pa zato i biram teme vezane za moj zavičaj“, istakla je Violeta i otkrila da ima još nekoliko bibliografija koje čekaju neka bolje vremena, među kojima su Bibliografija doktora Petra Paunovića, kao i Milana Cvetinčanina, jednog od direktora zaječarske Gimnazije.
KNJIGA HRANI DUŠU, KINOLOGIJA SRCE
Violeta u slobodno vreme, osim što piše bibliografije, voli da čita. Smatra, da knjigu ne može ništa da zameni.
„To uživanje koje knjiga pruža ne može da se poredi ni sa čim, ni kad čitate online, ni sa ekranizacijom dela. To je moje mišljenje. Onako kako vi zamislite likove, priču u svojoj gavi, čitajući, ne može ništa da zameni. Knjiga se možda manje čita zbog tempa života nego ranije, ali nikada neće biti prevaziđena“, kaže naša sagovornica.
Violeta ima još jedan hobi koji i nije baš svakidašnji – kinologija. Koliko je uspešna i u tome, zajedno sa ostalim članovima porodice, pokazuju mnogobrojne diplome koje je osvojila na međunarodnim takmičenjima.
„15-ak godina gajim dugodlake jazavičare, retku rasu pasa. Imamo zvaničnu odgajivačnicu i redovno idemo na izložbe. Retko kada se vratimo bez neke nagrade, uglavnom međunarodne. Kinologija je moja velika ljubav“.
Od izdavanja knjiga, pisanja bibliografija, projekata, vođenja Matične službe Matične biblioteke „Svetozar Marković“ Zaječar, do kinologije… Ova svestrana Zaječarka, koja je i majka dvoje dece, je svakako do sada ostavila trag, kako u bibliotekarstvu, tako i u svetu njene velike ljubavi – kinologije. Njen doprinos u oblasti kulture, kroz pisanje bibliografija značajnih instituacija, događaja i ličnosti je značajan, a kako nam je rekla, u planu su još dela koja će uskoro ugledati „svestlost dana“, a koja će ostati budućim pokolenjima u amanet.
Žene u fokusu – Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
