„Na vetrometini epidemije dr Lazar Genčić“ naziv je knjige višeg kustosa Narodnog muzeja u Zaječaru Jelice Ilić, čija je promocija održana u utorak u dvorištu Matične biblioteke „Svetozar Marković“ u Zaječaru. Autorka se u svojoj najnovijoj knjizi bavi životom jednog manje poznatog Zaječarca, koji je ostavio značajan trag u razvoju srpske medicine.
Lazar Genčić rođen je u Zaječaru 1868. godine. U rodnom Zaječaru je završio osnovnu školu i kao najbolji đak nagrađen je državnom stipendijom. Školovanje je nastavio u kragujevačkoj gimnaziji. U ovoj školi Lazar Genčić je bio đak generacije i sa još jednom državnom stipendijom, odlazi na studije medicine u Beču. Posle završenih studija, vratio se u zemlju gde je postavljen za lekara Vojne bolnice u Kragujevcu. Za načelnika saniteta u Ministarstvu imenovan je 1909. godine.
Srpsku vojsku je u Drugom balkanskom ratu zadesila epidemija kolere. Doktoru Lazaru Genčiću stavlja se na dušu da je veliki broj vojnika preminuo jer nije smeo da ih vakciniše neispitanim vakcinama za šta je dobio podršku i svojih kolega koji su bili protiv vakcinacije. Vojnici grčke vojske su bili vakcinisani i gotovo svi su preživeli. I načelnik saniteta Timočke divizije 2. poziva Svetislav Milisavljević, je samoinicijativno vakcinisao timočke vojnike i turske zarobljenike. Prema raspoloživim podacima u Srbiji je tada od kolere umrlo oko 5000 ljudi.
Tokom Velikog rata proširila se epidemija pegavog tifusa. Glavni prenosioci su bili vojnici iz Stare Srbije. Pegavi tifus imali su i austrougarski vojnici, te je mešanjem ova dva soja došlo do novog mutiranog oblika. Od tifusa je tada obolelo 500.000 ljudi, a umrlo 150.000.
Dr Lazar Genčić je dao veliki doprinos razvoju medicine u Srbiji. Smatra se jednim od pionira hirurgije u srpskoj vojsci i osnivačem hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Kragujevcu. A bio je i jedan od učesnika u osnivanju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Penzionisan je 1918. godine, a preminuo 1942. godine u Beogradu. Njegova vila na Dedinju pretvorena je u porodični muzej.
Učitelj zdravlja dr Petar Paunović pohvalio je intelektualnu čestitost autorke u stvaranju ove knjige rekavši da je naporno učestvovala u istraživanju i pribavljanju podataka uz pomoć saradnika. On je pohvalio i zaječarske intelektualce Dejana Krstića i Miodraga Velojića, koji takođe, aktivno učestvuju u publikovanju zavičajnih vrednosti, naglasivši da bi ovo troje mlađih ljudi trebalo da dobiju podršku grada i osnuju klub.
Direktor zaječarske biblioteke Boban Đorđević podsetio je da je ova ustanova u toku 2020. godine izdala tri knjige. Pored knjige „Na vetrometini epidemija dr Lazar Genčić“, zaječarskoj publici bile su predstavljene i „Zaječarsko naselje Kotlujevac“ Miodraga Velojića i knjiga „Posveta Koželjcu“ Ljubiše Rajkovića Koželjca.