DruštvoSlobodno vremeVestiZaječar info

VLAŠKI DO – mali prostor koji ima sve što se u prirodi poželeti može, gde su ljudi vekovima pronalazili svoje utočište, mesto gde je uspostavljena početna stanica pruge uskog koloseka i prva telefonska veza u Srbiji

Na samo nekoliko kilometara od Zaječara, u najsevernijem delu Stare planine, nalazi se Vlaški do, poznato i, po mišljenju mnogih Zaječaraca, najlepše izletište u okolini. Veoma značajan prostor, od praistorije, iz neolita, kroz čitav period istorijskog razvoja našeg kontinenta – srednje antike, srednjeg veka, do razvoja savremenog društva.

Mali prostor koji se zove Vlaški Do, u ataru sela Prlita, ima sve što se u prirodi poželeti može – reku, klisuru, vodopade, livade, proplanke, šume, stene, pećine. U jednoj od njih pronađeni su ostaci praistorijskog čoveka.

Nedaleko od platoa nalazi se Crkva Svetog Jovana izgrađena na temeljima svetilišta iz vizantijskog doba. Decenijama i vekovima su se ovde okupljali žitelji okolnih naselja, posebno na Biljni petak – petak uoči Đurđevdana, kada se bralo lekovito bilje za koje se verovalo da ima posebnu lekovitu moć, i na Đurđevdan.

Danas su posetioci retki zaljubljenici u prirodu, planinari, rekreativci. Ima, međutim, i onih koji tradicionalno na Đurđevdan dolaze u Vlaški do. Među njima je i zaljubljenik u starine, koji mnoge predmete i običaje spasava od nestajanja i zaborava, Boban Valović.

Na vrhu, kod krsta podignutog pre četvrt veka, odakle se prostire impresivan pogled ka bugarskoj i srpskoj strani, ove godine, na Đurđevdan, zatekli smo i geografa dr Miodraga Velojića.

Usmerava nam pogled ka Stolu, Velikom i Malom kršu – po sredini, zatim ka Deli Jovanu, ostacima vulkana, odnosno vulkanskoj kupi iznad Brestovačke banje. Od njega saznajemo da je Vlaški do usko povezan sa Vlaškom malom i Vlaškim brdom.

„Preko puta Fabrike kablova je Duboki potok. Put koji ide naviše vodi do utvrđenja – to je Vlaško brdo. Sve familije koje su imale tamo imanja doselile su se u Vlašku malu, a ovde su dolazile na uranke i piknik“, kaže Velojić i dodaje:

„Ovaj prostor sada pripada naselju Prlita. U Rimsko vreme je ovde bilo utvrđenje. U srednjem veku oko Prlite je bilo nekoliko naselja, a posle osobođenja od Turaka formirano je jedno naselje pod nazivom Prlita. Na starim kartama se ne pominje Zaječar, pominju se Gnjilak i Alapin“.

Velojić podseća i da je Vlaški do bio početna stanica druge pruge uskog koloseka u ovom delu Srbije, izgrađene za potrebe rudnika Vrška čuka, takozvane Belgijske pruge. Imala je dužnu od 77 km i spajala ovaj rudnik iz mesta Vlaški do sa pristaništem kod Radujevca na Dunavu. Pruga je zvanično puštena u saobraćaj 1889. godine, a već 1898. godine belgijsko Bezimeno industrijsko društvo, kao vlasnik ove železničke pruge, dobilo je dozvolu i za vršenje usluga trećim licima i prevoz putnika.

Neki pisani tragovi ukazuju i na to da je prva međugradska telefonska linija u Srbiji postojala upravo na pravcu od Vrške Čuke do Radujevca na Dunavu, za potrebe industrijske železnice.

„Kada su se po Beogradu igrali  hoću-neću  ovde, u našem kraju, su već napravili prvu telefonsku vezu koja je išla linijom Belgijske pruge, Vlaški Do – Radujevac. Da se Belgijanci ne bi igrali telegrafijom, napravili su prvi telefon i to sve polazi odavde.  Mi se nalazimo na izuzetnom mestu, o kome se mogu pripovedati mnoge priče“, navodi Velojić.

Druge priče ostavljamo za neku narednu priliku. Za kraj podsećanje – do Vlaškog dola dolazi se kroz naselje Višnjar, asfaltom do ulaza u selo Prlita, a zatim zemljanim putem, ostatkom nekadašnje pruge kojom se prevozio ugalj, do početne stanice „Belgijske pruge“, odnosno do platoa. A onda se prepustite čarima prirode.

Prikaži više

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pročitajte i ovo
Close
Back to top button