Nauka i tehnologija u 21. veku omogućavaju da se nivo zaštite od bolesti podigne na visoku lestvicu, a radiologija je među najznačajnim granama medicine koja pruža mogućnost da se bolesti otkriju na vreme i samim tim uspešno leče. Doktorka Marija Ilić iz Zaječara, više od jedne decenije bavi se ovim humanim pozivom. Kako i sama kaže, svet radiologije je naučio mnogo čemu, ali posebno onome što često zaboravljamo – da je svaki dan, bitan dan našeg života.
Čuvene rečenice jednog od najvećih komičara svih vremena Čarlija Čaplina „dan bez smeha je izgubljeni dan“, uglavnom se setimo tek kada nam nevolja zakuca na vrata. Ona je često povezana sa bolešću, koja se u mnogim slučajevima otkrije tek kada bude kasno, obično u četiri zida radioloških ordinacija. Dr Marija Ilić, specijalista radiologije, tim pozivom se bavi više od jedne decenije. Kako kaže, razumela je taj svet, zavolela ga, i danas važi za vrsnog radiologa pred kojim je još blistavija karijera. No, vratimo se na početak.
„U osnovnoj školi moja ljubav je bila usmerena na književnost i želela sam da budem profesor književnosti. Međutim, kako sam upisala prirodno-matematički smer zaječarske Gimnazije, počela je ljubav prema biologiji, hemiji i nekako je logički sled događaja bio da upišem medicinu, ali sam razmišljala i o molekularnoj biologiji. Međutim, to u Srbiji tada još uvek nije zaživelo, pa sam upisala medicinu. Iako se u mojoj porodici niko nije bavio medicinom, pomaganje drugim ljudima je nekako sve više kod mene dominiralo i upisala sam. Kasnije, na fakultetu je sve nekako išlo lagano i fino, bilo je dosta učenja, ali mi je sve to nekako išlo sa lakoćom. Nakon staža koji je bio u KBC „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu, gde sam zavolela internu medicinu i gastroenterologiju, prvi posao je bio u Zdravstvenom centru u Zaječaru, na pedijatriji, u Službi školskog i predškolskog dispanzera. Radila sam kao lekar opšte medicine tri i po godine i to je bio potpuno drugačiji period moga života. Lepo je raditi sa malom decom jer ljubav tih neiskvarenih bića je jako lepa stvar, kada doživite da vam oni u toku dana donesu crtež, kada žele baš kod vas da dođu na pregled“, ovako počinje priču naša sagovornica, koja nakon rada sa decom, dobija poziv da se oproba u radiologiji.
„Kako se nije ukazala prilika da se bavim internom medicinom, pozvana sam bila da probam ono o čemu sam takođe razmišljala, a to je radiologija. Poziv je usledio od tadašnjeg direktora ZC Zaječar dr Staše Tadića da probam taj posao. Zaista je važno da vidite da li imate smisla za to, da li vi to možete. Učila sam na početku osnovne, klasične metode radiologije, meni se to dopalo, nastavljam specijalizaciju u Beogradu, gde sam najviše bila na polikliničkom delu i trudila se najviše da naučim rad na skeneru. Tada sam, na Instititutu za radiologiju i onkologiju, krenula da se interesujem najviše za dojke. Nakon specijalizacije, vratila sam se u Zdravstveni centar Zaječar gde sam bila sve do prethodne godine“, nastavlja priču Dr Ilić.
ŽIVOT SE NEKAD PREOKRENE ZA 360 STEPENI, SVAKI DAN JE VAŽAN DAN
Doktorka Marija Ilić radiologijom se bavi 12 godina. Za to vreme, ta grana medicine joj je donela mnogo toga, posebno važne životne lekcije.
„Radiologija me je puno toga naučila, ali najviše da cenite svaki dan, da život može da se okrene za 360 stepeni u jednoj sekundi. Kada to kažem mislim na traumu, saznavanje neke ozbiljne dijagnoze od strane lekara. Tada vam se život preokrene, i zato čovek treba da doživi lepe trenutke u svakom danu. Tome me je radiologija na poseban način naučila, druge oblasti medicine su možda manje ili više pošteđene tih stvari, ali u radiologiji dolaze svi onkološki pacijenti, dolaze sve traume, tu su hitne stvari koje se obrađuju. Tada dolazite do lekcije – shvatanja KOLIKO JE BITAN SVAKI DAN U VAŠEM ŽIVOTU“, kaže naša sagovornica, koja napominje, da u velikom broju slučajeva mora da saopšti lošu vest pacijentima koji kod nje dolaze.
„Ja se tada trudim da budem mirna kada saopštavam takve stvari, ali ne volim da krijem lošu vest od pacijenta. Vi ne možete da budete sto posto sigurni kada vidite nešto, vi možete da posumnjate, konkretno govorim o tumorskim promenama. To bude 90 odsto maligno, ali nikada ne možete da budete 100 posto sigurni. Vi ste tu da objasnite pacijentu šta dalje, usmeravate ga hirurgu, ginekologu ili onkologu, gde će se uraditi dodatni pregledi. Mora se uraditi dodatna dijagnostika, da se iskristališe situacija i gledate da pacijenta ne lažete, da on stekne poverenje u vas. Iskrenost je jako bitna stvar, nije lako saopštiti neku dijagnozu jer se ljudi rasplaču, vi se trudite da ih umirite i kažete šta dalje i kakve su dalje opcije. Date mu snagu da izgura sve to kad je neka ozbiljna dijagnoza u pitanju, da ne gubi vreme“, navodi doktorka Marija Ilić.
SVAKA LOŠA VEST OSTAVLJA TRAG, ISTO KOLIKO I SAZNANJE DA STE SPASILI NEČIJI ŽIVOT
Prema rečima Dr Ilić, sve češće mladim ljudima saopštava loše vesti. Ti trenuci, kaže naša sagovornica, ostavljaju trag na svakog lekara koji se svojim pozivom bavi savesno i posvećeno.
„Kada saopštim lošu vest pacijentu, završim s poslom, odem kući, ne mogu da izbacim to iz glave, prosto ostaje, osećate. Na različite načine ljudi primaju loše vesti i bilo je jako teških momenata. Zaječar je mali grad, ovde se svi znamo. Bilo je trenutaka kad loše vesti moram da saopštim osobama koje privatno poznajem, bilo da se radi o njima ili njihovom članu porodice i to su stvari koje ostave dubok trag u vama. Ja se i dan danas sećam nekih situacija i nekih pacijenata koji više nisu sa nama. To ne možete nikada da zaboravite. Nikada neću zaboraviti neke ljude kojima sam otkrila dijagnozu, pratila ih do kraja njihovog života i videla ih nekoliko dana pre njihove smrti. To ostavlja u vama dubok trag, ali tu ste da pomognete ljudima koliko god možete“, ističe Ilić.
Ipak, nije sve tako crno. Prema rečima naše sagovornice, nema lepšeg osećaja kada znate da ste nekom spasili život.
„Skoro sam imala jednu situaciju kada mi je prišao jedan gospodin u prodavnici i pitao me da li sam to ja, pošto me dugo nije video i rekao je „vi ste meni spasili život“. E to su one druge stvari koje vam vrate osmeh na lice, tada ste srećni jer ste svojim znanjem, posvećenošću nekom pomogli da ostane u životu. Sa druge strane, jedna gospođa koja dolazi na kontrole kod mene, kojoj sam dijagostifikovala tumor dojke u početnom stadijumu (veličine pet milimetara), operisana je, nastavila da radi svoj posao, dolazi preventivno na kontrole, na šest meseci. Ona kada me vidi zagrli me, tu je poverenje i to ne može ništa da vam zameni, taj osećaj, to životno zadovoljstvo“, kaže naša sagovornica.
KARCINOM DOJKE JEDNA OD NAJČEŠĆIH ONKOLOŠKIH DIJAGNOZA
Stalni porast dijagnoze karcionoma dojke neprestano zabrinjava radiologe. Iako svi dobro znamo poslovičnu mudrost „Bolje sprečiti, nego lečiti“, u praksi, pacijenti se lekaru najčešće javljaju tek kad primete simptome bolesti.
„Jedna od top tri onkoloških dijagnoza kod žena je karcionom dojke. Dosta su zastupljeni i reproduktivni organi. Treba žene da povedu računa o tome. Žene uvek treba da se odozavu skriningu dojke – mamografiji koja se radi na dve godine. Takođe, ono što svaka žena za sebe može da uradi je da jednom godišnje ili jednom u šest meseci, uradi ultrazvuk dojki, kako bi se na vreme otkrila promena i kako bi se reagovalo. Dojke su nešto na šta žene zaista treba da obrate pažnju. Dosta je mladih žena u poslednje vreme sa dijagnozom karcinoma dojke. U poslednjih pet godina je zaista u porastu i to ne prestaje da nas zabrinjava“, objašnjava naša sagovornica i dodaje, da iako je radiologija vremenom dosta napredovala, statistika je poražavajuća:
„Radiologija svakim danom sve više napreduje, i samim tim nudi mogućnost da se neke dijagnoze saznaju na vreme i da neka bolest postane potpuno izlečiva, bez obzira na to koliko ona ozbiljna bila. E sada, na ljudima je da prepoznaju važnost preventive, svako za svoje zdravlje treba sam da učini nešto i ja stalno savetujem ljude da odlaze na preventivne preglede. Kada to kažem mislim na ultrazvuk stomaka, dojki, kod muškaraca prostate, zatim pluća, ultrazvuk štitne žlezde. To je nešto što svaki čovek može jednom godišnje da uradi, da predupredi prosledice“.
Nakon više od jedne decenije rada u Zdravstvenom centru u Zaječaru, Dr Ilić, specijalista radiologije, dobila je poziv koji, kako i sama kaže, nije mogla da odbije. Nedavno je počela da radi u Kliničkom centru Srbije, gde je dobila i dodatnu potvrdu da žene moraju da vode više računa o svom zdravlju.
„Tokom specijalizacije sam bila najviše kod doktora Nemanje Menkovića, radiologa Kliničkog centra Srbije i načelnika dijagnostičkog dela, pa sam od njega dobila poziv – rekao je da bi voleo da budem deo njihovog tima. Ja sam se prijavila na konkurs i eto, dobila posao. To je za mene bio izazov, ukazala se mogućnost da radim na jednom od najboljih skenera u Srbiji, tako da sam se vodila time da dugujem to sebi. Tačnije, radim u delu gde je „X nož“, dolaze pacijentkinje koje se zrače na „X nožu“ i kada vidite godište tih žena, to je nešto što vas potpuno poremeti. To su devojke od 30-ak godina, to je zaista poražavajuće“, kaže ovaj vrsni radiolog, koji svoj posao obavlja sa puno ljubavi i ne planira da tu stane.
„U planu je da u Kliničkom centru nabave magnet, što bi zaokružilo neku moju radiološku karijeru, jer sam prošla sve dijagnostičke modalitete. To je moj plan za dalje. A drugi plan je da na jesen upišem subscpecijalizaciju iz onkološke radiologije“, ističe naša sagovornica.
KNJIGA KAO DRUGA LJUBAV, PUTOVANJA KAO NOVI IZAZOVI
Osim raiologije, naša sagovornica ima, kako kaže i drugu ljubav. U slobodno vreme, osim što nadograđuje svoje znanje i čita stručnu litaraturu, voli da pročita i dobru knjigu.
„Volim da čitam. Trudim se da pored toga što i dalje čitam stručnu literaturu, pročitam i neku dobru knjigu. To je nekako ljubav iz osnovne škole, tu ljubav mi je preneo otac. Jako je voleo da čita istorijske knjige i nekako je to na mene preneo. Mi imamo jednu veliki porodičnu biblioteku, a inče sam član zaječarske biblioteke konstantno od prvog razreda osnovne škole pa sve do danas. Volim i da putujem, trudim se da kada mogu otputujem, što po Srbiji, što po inostranstvu gde živi veliki broj mojih prijatelja. Tri, četiri puta godišnje se trudim da otputujem, upoznam nove kulture, drugu stranu života“.
Za kraj našeg intervjua, doktorka Marija, koja inače u krugu svojih kolega, prijatelja i pacijenata važi za osobu vedrog duha, šalje jasnu poruku:
„Ostati pozitivan je ono što može jedino da vas izvuče da ne utonete u negativnost. Ljudi vole da vide vedro lice. Ne znam odakle crpim pozitivnu energiju, ali znam da je osmeh taj koji vraća veru u bolji sutrašnji dan, pa se zato trudim da budem što češće nasmejana. I ne zaboravite ono sa početka našeg razgovora – SVAKI DAN JE VAŽAN DAN VAŽEG ŽIVOTA I TRUDITE SE DA GA PROVEDETE NA ŠTO LEPŠI NAČIN“.