DruštvoKulturaNegotinVestiZaječar info

U Rajcu promovisane dve knjige DR PETRA PAUNOVIĆA -Borba sa Kovidom je borba za zdravlje i borba za slobodu

POUKE KOJE ČITAOCIMA MOGU POMOĆI DA SAČUVAJU SVOJE ZDRAVLJE

Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja i specijalista epidemiologije, sredinom oktobra je na Rajačkim pivnicama promovisao svoje dve knjige ,,Priča o Korona virusu – zdravstvene pouke’’ i ,,Eho Kovid 19 Negotinske krajine’’, koja je pisana u periodu od 14. juna do 25. avgusta. Druga knjiga je ustvari nastavak prve i predstavlja u neku ruku dnevnik epidemije Korona virusa u Negotinskoj krajini. Simbolično, priče o Korona virusu u ovoj knjizi predstavljene su kao eho mnogih događaja i pojava u vezi epidemije Kovid 19 u Srbiji. Prva knjiga ,,Priča o Korona virusu – zdravstvene pouke”, autora primariusa doktora Petra Paunovića, napisana je kao zbirka zdravstvenih pouka koje čitaocima mogu pomoći da sačuvaju zdravlje tokom velike epidemije KOVIDA 19 u Srbiji. Shodno svojim principima u radu, Rajačka narodna škola zdravlja je svakodnevno reagovala na pojave i događaje u epidemiji Korona virusa i sačinila priče koje su objavljivane u medijima kako bi ljudi mogli da se edukuju.

Borba sa Kovidom je borba za zdravlje i borba za slobodu, jer zdravlje je sloboda. Pošto se celog života bavim zdravstvenim prosvećivanjem, a to je borba za zdravlje, a imao sam i specijaizaciju epidemiologije, osetio sam potrebu da se uključim u to. Možda sam i nagonski reagovao jer sam istoričar medicine koji je dobio od Srpskog lekarskog društva nagradu za životno delo, a to je nešto najviše što se dobija. Inače, sve što radim radim dobrovoljno. Javljao sam se svom zavodu,  Zavodu za javno zdravlje “Timok”, i tražio da se uključim u njihov rad ali me niko nije pozvao. Pokušao sam i u Negotinu da se prijavim kao dobrovoljac, ali su me odbili. Svojim savetima mogu da pomognem, jer sam bio uključen u borbu protiv variole 1972. godine gde sam dosta naučio, a imam i specijalizaciju. Pošto nisam mogao ni direktno ni indirektno da se uključim našao sam svoj način – pisanjem, željom da pomognem svojim iskustvom. Tražio sam i podatke o Kovidu  iz Negotina, Zaječara, Bora, ali ih nikada nisam dobio. Kako su mi rekli, oni podatke direktno šalju Kriznom štabu. Onda sam se ja instiktivno i stručno ponašao. Pratio sam sve što se piše, a čitao sam i strane novine koje imaju dobre i pouzdane izvore pomoću kojih sam pisao o Kovidu. Naročito sam se oslanjao na Svetsku zdravstvenu organizaciju”, rekao je Dr Paunović.

On se kritički osvrnuo na dosadašnji sistem suzbijanja epidemije u Srbiji.

Testiranja su jako bitna i treba ih raditi masovno, ne možete na 20 testiranih da nešto otkrijete. I to je bio jedan od povoda da radim nešto, jer se nije dobro radilo. Napravljene su na početku velike greške. Oni su oklevali dali da prihvate takozvani engleski model, da li švedski, itaijanski već nije bio nikakav, ili već nekakav srpski model. Da bi se suzbila bilo kakva epidemija mora da se primeni takozvani jedinstveni epidemiološki metod, a to je naučni metod u sizbijanju epidemije i tu nema dali je ovako ili onako. Taj metod podrazumeva principe Vogralikovog lanca u kom se nalaze pet karike od kojih je jedna izvor zaraze na put širenja, pa jačina klica i slično. Ako samo jednu kariku otkinete epidemija ne može da se razvija. U ovom slučaju trebalo je uhvatiti izvore zaraze i njihove kontakte i epidemija se ne bi tako razvijala, a oni su oklevali. Kinezi imaju svoj model u kom se prvo kaže da se Kovid mora uništiti u bolnici i dolazi do reorganizacije naše zdravstvene službe, znači sve se usmerava ka kovid ambulanti. A to je potpuno suprotno onome što treba da se radi. Epidemija mora da se uništi u zajednici, tamo gde se nalazi izvor zaraze, gde on buja, gde su koreni, a ne u bonici. Svaki naš pojedinac mora sam da se javi u bonicu. To kod Kineza kasnije nije bilo, oni su orgnizovali hiljade ljudi koji su iši po kućama i tražili obolele, a mi smo imali doušnike, pa ih onda slali u bolnicu, a mi smo tražili da se ljudi jave telefonom da idu u bolnicu, a niko ne voli da ide u bolnicu pa je oboleli širio virus. Tako se stvorilo hiljadu kontakata koje više nije mogao niko da uhvati. Niko nije pominjao srpski epidemiološki metod. Mi smo imali jedan veliki projekat sprečavanja, suzbijanja i odstranjivanja od zaraznih bolesti, iskorenili smo variolu, male boginje, veliki kašalj i neke druge bolesti i na tome smo se izvežbali, a niko to ni ne pominje, niti radi“, kazao je Dr Paunović.

Prema rečima doktora Paunovića, greške koje su napravljene, mogu mnogo da ,,koštaju” srpski narod. 

Velike greške su napravljene. Mi smo imali i republičku Komisiju za zarazne bolesti u kojoj su eksperti iz te branše. Ta komisija nije pozvana da radi kad je formiran Krizni štab koji praktično vode nestručni ljudi. Komisija za zarazne bolesti ostaje po strani, a u njoj su eksperti. U Srpskom lekarskom društvu imali smo sekciju za zarazne bolesti i epidemiologiju, a van svega su bili i instituti za epidemiologiju, na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Novom Sadu. Van svega je bio i Institut za epidemiologiju Srpske akademije nauka. Ljudi koji su glavni u svemu nemaju baš nekog iskustva sa epidemijama, koji ih ne kvalifikuju onako kako piše u knjigama. Oni su davali katastrofalne izjave, poput onih da je stanje stabilno i da ih je 200 obolelih. To nije stabilna situacija. Epidemiološka situacija može da bude normalna, nesigurna, nepovoljna i opasna. Posebno su bille smešne izjave da će visoka temperatura da ubije virus”, kazao je Dr Paunović.

OSTAJE NAM DA SE ČUVAMO DA NE OBOLIMO

Dr Petar Paunović se osvrnuo i na sistem kolektivnog imuniteta. 

,,Epidemija je išla ka tome da se razvije kolektivni imunitet, takozvani imunitet stada. To nije moguće tako, a kako će sve da se razvija videćemo. Smatram da nema kraja, a prestaće sve kada prestane potpuno pa još 28 dana. Možda smo i mi mogli da završimo sa tim, ali postavlja se pitanje dali možda nekom u Srbiji odgovara da posoji epidemija, da se oduglovači jer je veiki novac u igri. Ja kritički govorim o radu Kriznog štaba i kovid stručnjacima. Ja sam pobunjeni čovek, ali prema ovome što se ne radi pravilno. Ne znamo ni koji talas epidemije je, jer podaci nisu precizni -Ajmo Jovo nanovo. Ako jedan tim sedi preko sedam meseci i ne sedne da napravi analizu šta je urađeno, koje su greške načinjene da bi se radilo pravilnije, sve se ponavlja, a nama ostaje da se čuvamo da ne obolimo. Ali, epidemija je javno-zdravstvena stvar i ne možete bez učešća zajednice, a država sve prebacuje na pojedinca – ako se pazite staće epidemija, ako ne neće, a to nije tačno. Pojedinac ima odgovornost za svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih, ali za suzbijanje epidemije ne može samo to, i to je traženje alibija i izgovora od kovid stručnjaka. Čini mi se da sve ide prema imunitetu krda i to će skupo da nas košta. Za sada se ne vidi kraj”, istakao je Dr Paunović.

On je dodao da su ove knjige, pošto se još o Kovidu ne zna puno, za ispravljanje i dopunu, kaže da nije ništa napisano za večita vremena, a njegova su očekivanja da će jednog dana neke stvari moći da se poprave.

“Čitajte knjige po sadržaju. Prva knjiga napisana je kao priručnik za Kovid, sa savetima. A malo knjiga ima o tome. U drugoj knjizi se pri kraju nalaze poruke o školama”, pojašnjava doktor Paunović i dodaje: 

“U knjizi sam objasnio pomoću svog saradnika zašto se ne rade obdukcije, jasno sam se odredio i prema nadrilekarima. Ovo su stručne knjige, ali pisane tako da ih svako razume. A to znači prevedene na jezik zdravlja sa jezika medicine. A jezik zdravlja razme svaki čovek, to je jednostavan govor koji se koristi na svakom mestu u svakodnevnici. Najviše sam želeo da moje knjige, iako su za ispravke i dopunjavanje, budu verodostojan nivo i izvor informacija o Kovidu 19”.

Prikaži više

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitajte i ovo
Close
Back to top button